Krvavi pohod koji je Hitleru obezbedio moć: Noć dugih noževa nije preživeo ni najbolji prijatelj

Adolf Hitler. Foto: Tanjug/AP

Adolf Hitler bio je željan da se domogne vrha i da ima nemerljivu političku moć. Kako bi to postigao, nije prezao ni od čega. Čak i najmanja sumnja da bi neko mogao da mu postane protivnik, tog čoveka bi koštala života. Najbolji dokaz za to je događaj koji je počeo 30. juna 1934. i trajao sve do 2. jula, koji je u istoriji ostao poznat pod imenom "Noć dugih noževa".

Preporučujemo

Noć dugih noževa naziv je za niz političkih ubistava izvršenih u nacističkoj Nemačkoj. Tada je naređena egzekucija najmanje 85 ljudi iz političkih razloga. Mnogi od ubijenih su bili pripadnici Jurišnih odreda (SA), nacističke paravojne organizacije.

Hitler se okrenuo protiv SA i njenog vođe Ernsta Rema, nekada svog bliskog prijatelja, zato što je uvideo da samostalno delovanje SA i sklonost njenih pripadnika ka uličnom nasilju, štete njegovoj reputaciji i popularnosti.

Veruje se i da je Hitler hteo da preduhitri svaki potez lidera Rajhsvera, nemačke vojske, koji su bili neprijateljski raspoloženi prema SA, koji bi imao za cilj ograničavanje njegove vlasti. Netrpeljivost vojnih krugova prema SA naročito je porasla kada je postala očigledna Remova ambicija da želi da stane na čelo vojske i da u vojsku uključi i svoje jedinice. Na kraju, Hitler je iskoristio čistku da bi utišao konzervativne krugove koji su kritikovali njegov režim, naročito onih koji su bili lojalni vice-kancelaru Francu fon Papenu.

Čovek koji se Hitleru obraćao sa "ti"

Rem, veteran Prvog svetskog rata, vođa Šturmabtajlunga - nacističkih jurišnih odreda i blizak Hitlerov prijatelj, upravo je jedan od najviše rangiranih pojedinaca koji su stradali u Noći dugi noževa.

Rem se u Velikom ratu borio na Zapadnom frontu, a tokom 1919. godine učlanio se u Nemačku radničku partiju koja je kasnije prerasla u Nacionalsocijalističku radničku partiju i tu je upoznao Hitlera. Njih dvojica su uskoro postali bliski prijatelji i saradnici.

Rem i Hitler Foto: Wikipedia/German Federal Archives

Učestvovao je i u propalom Pivničkom puču 1923. godine, nakon čega je osuđen na petnaest meseci zatvora zbog izdaje, ali je pušten na uslovnu slobodu. Bio je jedan od najčešćih posetilaca Hitlera, dok je on služio svoju zatvorsku kaznu, i od njega je dobio odobrenje da osnuje i razvija SA.

Do 1933, SA je brojao oko tri miliona pripadnika, što je Remu dalo veliku moć. S druge strane, ostalim visokim članovima partije, Rem je predstavljao pretnju. Ovo je bilo naročito izraženo u slučaju Hajnriha Himlera, vođe SS-a, jedinice koja je bar po brojnosti bila mnogo manja od SA formacija.

Ipak, Remu je bila dovoljna Hitlerova podrška. On je bio jedini koji je velikog vođu smeo da zove Adolf. Svi ostali su ga zvali “moj fireru”.

Tvrdokornim nacistima Rem je smetao što je, kao i njegov zamenik Edmund Hejns, bio homoseksualac, a njihovo ponašanje za mnoge je bilo neprihvatljivo. Hitleru, koji je sigurno bio svestan seksualne orijentacije svog druga ovo, bar u prvim danima, nije smetalo.

Međutim, njihov blizak odnos, kao i činjenica da je Rem bio jedini koji se tako ponašao u prisustvu nacističkog vođe, doveli su do glasina da je i Hitler homoseksualac.

Nakon što je Hitler 1933. godine dobio veliku moć nakon pada vlade Kurta fon Šlajhera, Rem je očekivao da će biti organizovana druga revolucija, ustanovljena na čvrstom socijalizmu. Mnogo ljudi iz SA su bili iz radničke klase, i imali su takva očekivanja od Hitlera. To se nikad nije dogodilo, jer je Hitleru bila potrebna pomoć krupnih kapitalista, kojima se ne bi svidela ideja davanja većih prava radnicima. Tako su pripadnici Remove jedinici uskoro postali problem za nacističkog vođu.

Pad Ernsta Rema

Rem je napravio najveću grešku u februaru 1934. kada je predložio da se Nemačka vojska integriše u SA jedinice. Visoki oficiri su bili šokirani tim predlogom. Hitler nije imao veliko poverenje u njih, ali je znao da mu je potrebna vojska na njegovoj strani. Zbog toga je morao da odbije Remov predlog.

Baš negde u to vreme, trojica nacističkih vođa krenula su da kuju plan za svrgavanje Rema. Herman Gering, Josif Gebels i Hajnrih Himler su u Hitlerovom prijatelju videli samo pretnju na svom putu ka moći. Navodno su oni pokazali fireru dokumenta u kojima se tvrdilo da Rem uz pomoć Francuske planira da skine Hitlera sa vlasti. Autentičnost ovih dokumenata nikada nije potvrđena, ali to Hitleru nije ni bilo važno, bio je uveren da njegov najbolji prijatelj sprema puč i nije bio daleko od istine.

Foto: Wikipedia/German Federal Archives

Navodno je sve puklo kada je po sletanju u Minhen u 4.30 časova 30. juna 1934. saznao razmere haosa koji su smeđekošuljaši napravili u Minhenu. Hitler je bio obavešten da su pripadnici SA išli po gradu, lomili izloge i urlali "Hitler izdajnik".

U naletu besa navodno je rekao da je to "najgori dan u njegovom životu". Prethodno je želeo da se sastane da priča sa Remom,  iako je već naredio da se SA-ovci pohapse, ali nakon ovog izveštaja o neredima shvatio je da od razgovora nema ništa.

Tada je naredio vozaču da ga vozi u ministarstvo spoljnih poslova, gde je pozvao dvojicu visoko rangiranih oficira SA. Lično im je pokidao činove sa uniforme i urlao kako su uhapšeni i kako će biti streljani.

Potom je sa naoružanim telohraniteljima i SS-ovcima otišao u hotel Hanselbauer u Bad Viezu, koji je bio udaljen oko 40 kilometara od Minhena, gde je i trebalo da se sastane sa Remom.

Besan je umarširao u hotel i tražio da mu daju broj sobe u kojoj njegov prijatelj spava. Rema je zatekao mamurnog u krevetu. Dok se obukao i izašao iz sobe, svi SA pripadnici koji su bili u hotelu, bili su "spakovani" sa lisicama na rukama. Hitler je već dao naređenje da svi budu pobijeni.

Po povratku u Minhen obratio se vrhu Nacističke partije u podne. Dok mu je pljuvačka curila u naletu besa, rekao je da Rem dobio 12 miliona maraka od Francuza da ga ubije. Hitler je to nazvao najgorom izdajom u istoriji.

Za to vreme Gebels je zvao Geringa i rekao mu da u Berlinu pokrene operaciju Kolibri, što je bio signal da se počne sa eliminacijom "politički nepodobnih". Ubijeno je dosta visokih funkcionera, svi osim Franca fon Papena, vicekancelara u Hitlerovom kabinetu, koji je preživeo jer je Hitler strahovao od reakcije "kod kuće i kod komšije", ako se ubije čovek Papenovog diplomatskog ranga.

Ni Rem nije bio pošteđen. Pod pritiskom Geringa i drugih nacista, Hitler je 1. jula odlučio da njegov dugogodišnji prijatelj ne sme da preživi.

Hitler je oklevao da izda naredbu da se pogubio njegov stari prijatelj, pa je ponudio Remu da se sam ubije. Nakon što mu je u ćeliji predočena ova opcija i ponuđen pištolj, Rem je navodno rekao: “Ako ću biti ubijen, neka to Adolf uradi sam”.

Posle deset minuta egzekutori su se vratili u Removu ćeliju i našli su ga kako stoji, go do pasa, sa ispršenim grudima u znak prkosa. SS potpukovnik Mihael Lipert mu je pucao u srce.

- Rem je imao šansu da sam snosi posledice za svoje izdajničko ponašanje. Nije to uradio, zato je ubijen - rekao je kasnije Hitler.

Narednog dana, tačnije 2. jula Hitler je objavio da je "akcija čišćenja" završena, a 13. jula je u Rajhstagu saopštio da je ubijeno 74 ljudi. Veruje se da ih je ubijeno najmanje 85, a pominje se cifra i od 200 ljudi.

Reakcije u Nemačkoj na ovo krvoproliće uglavnom su bile pozitivne. Ljudi su "bili zahvalni što je Hitler bio čvrst prema organizaciji koja se tako nemoralno ponašala". Slavili su što se rešio izdajnika i ubica.

(Telegraf.rs)