Samiti koji su obeležili istoriju: Kako su izgledali susreti lidera i ko je izlazio kao pobednik

Dok svet čeka susret dvojice svetskih lidera, predsednika SAD i Rusije, Džoa Bajdena i Vladimira Putina, koji će se održati 16. juna u Ženevi, prisetićemo se prethodnih samita koji su takođe bili u centru pažnje.

Ekskluzivni i dobro čuvani događaj u Švajcarskoj pratiće milioni, možda i milijarde ljudi širom sveta, čekajući da vide šta će se dogoditi na samitu.

Na modernim samitima gotovo uvek učestvuje masa ljudi. Tu su neizbežni banketi, ima više sporednih sastanaka, raznih brifinga. Gotovo neizbežno, prisutne su horde medija, tehničkih ljudi, stručnjaka i obezbeđenja.

Među samitima koji su istorijski spada onaj koji je doveo do formalnog završetka Prvog svetskog rata, sastanak šefova vlada iz Britanije, Francuske, Italije i SAD, zajedno sa drugim manje moćnim silama. Sastanci su doveli do potpisivanja mirovnog ugovora 28. juna 1919. između Antante i Nemačke u Versaju u blizini Pariza. Poznat je kao Versajski sporazum.

U tom slučaju, međutim, gubitnicima nije bilo dozvoljeno da učestvuju u pregovorima, već im je jednostavno dat konačni dokument i naloženo je da ga potpišu. Naravno, neki od učesnika, poput imperijalnih vlada Rusije, Osmanskog carstva i Austrougarske, nisu ni bili potpisnici, jer su se njihova carstva raspala posle rata.

Bečki kongres, 100 godina ranije, doveo je do kraja Napoleonovog sna, a na njemu su, u glavnim ulogama bili ministri spoljnih poslova Britanije, Austrije i Francuske, a ne šefovi vlada ili kraljevi različitih nacija. Ali, njihovi napori na stvaranju mira uglavnom su trajali čitav vek do izbijanja Prvog svetskog rata.

Bitni su i samiti tokom i nakon Drugog svetskog rata. Sastanci između Frenklina Ruzvelta i Vinstona Čerčila u vodama Njufaundlenda i u Kazablanci, a zatim u Teheranu i Jalti zajedno sa Džozefom Staljinom, iskovali su vojne ciljeve među državama, kao i konture mira koji je trebao da usledi, piše Daily Maverick.

Tada se, neposredno nakon završetka rata u Evropi, Čerčilu i Staljinu u Potsdamu u Nemačkoj pridružio tada upravo zakleti predsednik SAD Hari Truman, nakon smrti njegovog prethodnika. Rezultati sporazuma na Jalti i u Potsdamu postali su hrana za republikanske kritike pregovaračkih sposobnosti Ruzvelta i Trumana, tvrdeći da su oni zanemarili snagu prisustva američke vojske u Evropi, u zamenu za nestalna Staljinova obećanja o slobodnim izborima u oslobođenim teritorijama u istočnoj Evropi i na Balkanu.

- Staljin je prekršio obećanje o slobodnim izborima u istočnoj Evropi i uspostavio vlade kojima je dominirao Sovjetski Savez. Tada su američki kritičari optužili da se Ruzvelt, koji je umro dva meseca nakon konferencije, "prodao" Sovjetima na Jalti - piše History.com.

U Beču je 1961. godine došlo do sastanka između tadašnjeg predsednika SAD Džona Kenedija i sovjetskog premijera Nikite Hruščova. Do njihovog susreta došlo je usred najtežih godina Hladnog rata. Na tom samitu dvojica lidera sparingovala su nad još uvek podeljenim gradom Berlinom (urezanim u odvojene zone okupacije između zapadnih saveznika i Sovjeta), borbama u tobože neutralnoj državi Laos u jugoistočnoj Aziji (kao svojevrsni uvod američkom angažmanu u Vijetnamu), i o bogatstvu Kube, samo dva meseca nakon invazije u Zalivu svinja, koji su planirale i finansirale Sjedinjene Države.

Iako su mnogi u američkim medijima hvalili predsednikovo suprotstavljanje ruskom lideru, sam Kenedi je kasnije priznao da je verovao da ga je Hruščov "pretukao" tokom samita.

- Sastanak je bio najgora stvar u mom životu. Uništio me je - rekao je Kenedi tad za New York Times.

Sa druge strane, ni Hruščov se nije osećao kao pobednik nakon sastanka, što je objasnio u memoarima.

- Generalno sam zadovoljan našim sastankom u Beču. Iako nismo došli do konkretnog rešenja, interesantno je Kenedijevo nalaženje mirnog rešenja za svetske probleme i za izbegavanje konflikta sa Sovjetskim savezom - napisao je Hruščov.

Dve decenije kasnije, Ronald Regan i Mihail Gorbačov imali su prvi sastanak (od pet tokom nekoliko godina) od 19. do 20. decembra u Ženevi. Gorbačov je rekao da je na sastanak gledao "bez velikih očekivanja, ali da su se nadali da će postaviti temelje za ozbiljan dijalog u budućnosti". Regan ga je pak nazvao "misijom za mir".

Za kasniji sastanak na Islandu 1986. godine Regan je imao pripremljen scenario koji su postavili njegovi savetnici kako bi predložio svom kolegi da u potpunosti odbace sve nuklearne rakete. Iako se to nije dogodilo, razgovori su dali podsticaj postizanju sporazuma 1987. godine o Ugovoru o nuklearnim snagama srednjeg dometa između dve države.

Deceniju i po ranije USA Today je opisao uticaj posete Ričarda Niksona Kini gde se susreo sa Mao Cedungom i Džouom Enlajom od 21. do 29. februara 1972. godine.

- Predsednička poseta bila je ključna uvertira u američko-kineskim odnosima, koji su se do tada pogoršali. Putovanje je bilo prvi put da je američki predsednik posetio Narodnu Republiku Kinu. Niksonovim dolaskom u Peking okončano je više od dve decenije nediplomatskih odnosa dve zemlje. Bivši američki diplomata Vinston Lord, koji je prisustvovao sastanku Maa i Niksona, posetu komunističkoj Kini nazvao je "geopolitičkim zemljotresom" koji je postavio temelje za pojavu Kine kao velike svetske sile. Takođe je mnogo približila SAD i Kinu, kako u političkom, tako i u ekonomskom pogledu - napisao je medij.

Šta možemo da očekujemo od nadolazećeg susreta između ruskog i američkog lidera? Ono što ne bismo trebali da očekujemo je sastanak na kojem se "Bajden ponaša poslušno prema svom kolegi na način na koji se njegov prethodnik ponašao u Helsinkiju pre nekoliko godina, praktično ljubeći Putinov prsten i ponašajući se kao koker španijel u očajničkoj potrazi za svojim gospodarom", ističe Daily Maverick.

Samit je prvi susret lice u lice dvojice lidera otkako je Bajden postao predsednik SAD, a New York Times govori o malim očekivanjima sa samita.

- Do sastanka dolazi u vreme brzog pogoršanja odnosa oko Ukrajine, kibernetičkih napada i novog nuklearnog oružja koje Putin prikazuje. Sastanak dolazi u najgoroj tački u rusko-američkim odnosima od pada Sovjetskog Saveza pre oko 30 godina. Nije potrebno reći da su dvojica lidera u napetim odnosima: Bajden je u martu u televizijskom intervjuu nazvao Putina "ubicom", dok mu je Putin odgovorio poželevši mu "dobro zdravlje" - piše medij.

Zvaničnici Bele kuće rekli su da ne očekuju velika otkrića. Umesto toga, oni tvrde da Putin i Bajden moraju da počnu da se bave onim pitanjima u kojima ima mesta za saradnju, poput borbe protiv klimatskih promena i pandemije koronavirusa.

(Telegraf.rs)