Dosije "Pizza": Kako je pao Badalamenti, jedan od najjačih mafijaških bosova?

Foto: FBI

Pre 37 godina, u aprilu 1984, FBI je uhapsio jednog od najjačih mafijaških bosova ikad - može se reći pravog Kuma. Njegovo ime bilo je Gaetano Badalamenti, i slovio je za glavnog šefa sicilijanske mafije.

Preporučujemo

Na Siciliji je počeo da "vedri i oblači" 1963. Iskoristio je prvi mafijaški rat i ubistvo Cezarea Manzele da preuzme vodstvo u familiji Cinisi. Do tad je već imao bogat dosije, uključujući i presudu za ubistvo. Nedodirljiv je bio više od decenije, pošto je bio u odličnim odnosima sa karabinjerima, a novac je prao kroz građevinske firme i druge "legalne poslove".

Iako su ga neprijatelji "proterali" sa Sicilije 1978, Badalamenti je nastavio i dalje da vodi jedan od najjačih narko-kartela na svetu. Nigde se nije skrasio, stalno je bio u pokretu, a policija mu je u trag ušla kada je sa suprugom i najstarijim sinom otputovao u Madrid. Tamo se sreo sa Pijetrom Alfanom, njegovim rođakom koji mu je bio glavna veza za američko tržište. Pijetro je iz Čikaga doputovao avionom da bi video Gaetana.

Sam Pijetro, baš kao ni Badalamenti, nisu bili svesni da je španska policija Gaetanu već bila za petama. FBI im je dojavio da sumnjaju da se nalazi na španskom tlu. Kada su se njih dvojica sreli 8. aprila 1984. na ulicama Madrida, odmah su bili uhapšeni. Ubrzo je pao i Gaetanov sin.

Idućeg dana FBI je sklopio kockice i priveo skoro 30 članova mafije koji su poslovali na američkom tlu. Tom prilikom zaplenjena je velika količina droge, novca, oružja, ali i hrpa dokumentacije, koja je bila neprocenjiva za istragu.

U akciji je pao i Salvatore "Toto" Katalano, vlasnik pekare u Kvinsu i bitan lik u familiji Bonano koja je držala Njujork. Katalano je Badalamenti bio glavna veza sa američkom mafijom i vođa njegove ekipe u SAD. Držao je grupu imigranata sa Sicilije koji su bili poznati kao Zipsi.

Suđenje mafijašima počelo je tek u oktobru 1985. Optužnica je podignuta protiv 22 Sicilijanca. Istraga je trajala mučnih 16 meseci, a potom je usledilo jedno od najdužih suđenja u istoriji SAD. Dvojica su priznala krivicu da bi dobili blaže kazne. Jedan je brutalno ubijen, a sumnja se da je bio kolaterala sada već zategnutih odnosa Katalana i Badalamentija. Alfano je upucan u znak odmazde, ali je pukim čudom preživeo napad. Na kraju je presuda doneta protiv samo 19 članova i to u martu 1987. godine.

Državni tužioci, među kojima je bio i Luis Frih, čovek koji će kasnije postati direktor FBI, teretili su Sicilijance da su deo opasne narko-mreže koja posluje na čak četiri kontinenta. Morfin su nabavljali u Turskoj, od njega heroin pravili na Siciliji, potom krijumčarili u SAD, gde su ga prodavali u picerijama i drugim radnjama, čiji vlasnici su bili mafijaši - od Njujorka do Ilinoja i Viskonsina. Kokain su dovlačili iz Južne Amerike.

Bio je to veoma unosan posao. Od januara 1975, do aprila kada je Badalamenti uhapšen, ova grupa je prokrijumčarila samo heroina u vrednosti od 1,6 milijardi dolara u Ameriku. Novac su prali na razne načine, kroz mrežu banaka i brokera širom sveta.

Proces protiv njih nazvana je "dosije Pizza" ili "veza Pizza", s obzirom na to da su drogu prodavali uglavnom u picerijama, kojih je bilo mnogo i sve su bile dobro "umrežene". Džo Pistone, agent FBI, uspeo je da se infiltrira u porodicu Bonano 1976. i da kolegama dostavi ključne dokaze koji su pomogli hapšenje glavnih aktera. Kako se istraga širila, tako su se u priču uključili i inspektori iz DEA, Carine, ali i FBI agenti u Italiji, Španiji, Švajcarskoj, Turskoj, Brazilu, Kanadi, Velikoj Britaniji, Nemačkoj, ali i u Meksiku i na Siciliji.

Prikupljanje dokaza trajalo je više od četiri godine. Neprekidno su pratili i snimali članove kartela na više kontinenata. Neke su pratili i 24 sata dnevno. Pratili su i prisluškivali na hiljade telefonskih poziva. Upravo ti pozivi su im zadali najviše glavobolja jer su svi pričali sicilijanski i koristili šifre da ugovore posao. Prevod na engleski je bio prava muka, pa su u dešifrovanju tih razgovora učestvovali čitavi timovi prevodilaca.

Ipak, trud se na kraju isplatio. Osuđeno je 18 od 19 optuženih, pomilovan je samo Gaetanov sin Vito, a Badalamenti i Katalano su dobili žestoke zatvorske kazne - po 45 godina robije.

Badalamenti je preminuo 2004. od srčanog udara u 80. godini.

(Telegraf.rs)