Lepotica, vanbračna ćerka zloglasnog pape i bratovljeva ljubavnica: Ko je bila Lukrecija Bordžija?

Lukrecija Bordžija, vanbračna ćerka kontroverznog pape Aleksandra VI, navodno je rođena na današnji dan 18. aprila 1480. godine.

Čitav njen život obavijen je misterijom, a priča se da je bila žrtva svog oca i brata koji su je koristili da bi učvrstili svoju moć. Ne zna se sa sigurnošću da li je rođena u Rimu, ali se zna da ju je otac kao malu odvojio od majke, lepotice Vanoce, i dao na čuvanje svojoj rođaki Adrijani Orsini.

Lukrecija je bila očeva ljubimica. Na dan kada se rodila navodno je Bordžija, koji je u to vreme bio kardinal, pozvao astrologe u Rim da mu predvide budućnost novorođenčeta. Tada su mu rekli da je čeka neverovatan život.

Priča se da je Lukreciju, baš kao i njenog brata Čezarea, krasila nesvakidašnja lepota. Bila je plavokosa, bele puti, punih usana, predivnog osmeha, a uz to i obrazovana. Od ranog detinjstva je učila latinski, grčki, francuski i italijanski, obožavala je poeziju i muziku, a umela je i da slika na porcelanu.

Čuveni Viktor Igo ju je proslavio u svojoj drami, a i nakon toga je služila kao inspiracija mnogima. Predstavljali su je kao fatalnu ženu, koja je trovala one kojima nije mogla da manipuliše i koja je obožavala orgije... Ipak, nikada ova pisanija nisu bila potkrepljena dokazima, pa mnogi istoričari veruju da Lukrecija nije bila ništa drugo do pion u rukama svog oca.

Nema ljubavi, samo interes

Kada je Bordžija postao papa, svi su se utrkivali ko će da se "bolje poveže sa njim". Venčanje sa Lukrecijom bila je idealna šansa.

Kardinal Askanio Sforca je jednom istakao: “Postoje mnogi koji žele da se udome kod pape preko njegove ćerke, a on mnoge pušta da veruju da imaju šansu. Čak i kralj Napulja želi da je osvoji".

I nije bio daleko od istine, prvi prosci su krenuli da je saleću pre nego što je napunila 12 godina. Ipak, kardinal Sforca je lukavo odigrao. Kada je imala samo 13 godina data je vladaru Pezara, udovcu u godinama, Đovaniju Sforci, rođaku kardinala Askanija i Ludvika Sforce, vojvode od Milana.

Priređeno je veličanstveno venčanje, kojem je prisustvovalo pola Rima. Priča se da su papa i kardinali na svadbi pili i jeli do kasno u noć.

Međutim, brak nije dugo potrajao... Početkom 1494. trupe francuskog kralja Čarlsa VIII ušle su u Italiju. Ludoviko Sforca, ujak Lukrecijinog supruga, sklopio je savez sa Francuzima, na štetu Rodriga Bordžije. Zarobljen u Rimu, Đovani se našao u nezgodnoj situaciji - rastrzan između odanosti ujaku i Bordžijama. Na kraju je ipak odlučio da se prikloni ujaku, što je mnogo naljutilo Lukrecijinog brata, koji joj je objasnio da njen muž mora da bude ubijen.

Veruje se da je upravo Lukrecija upozorila Đovanija na opasnost, te je pobegao u Milano. Nakon toga, usledila je duga borba da se brak proglasi ništavnim. Đovanija su proglasili su za impotentnog, i tražili da se brak poništi zbog “nekonzumiranja”. To je i izdejstvovano 1497. godine i Lukrecija je postala slobodna žena. Međutim, priča se da je Đovani osramoćen tvrdio da je "upoznao svoju ženu bezbroj puta, ali da ju je papa odveo od njega ni zbog čega drugog nego da sam spava sa njom".

Ubistva, zavere i incest prate lik lepe Lukrecije

Nikad reči Sforce nisu dokazane, ali se po Rimu šuškalo da Lukrecija ima "bolestan odnos" sa ocem, ali i sa bratom. Pričalo se i da su ona i Čezare ljubavnici.

Nakon poništenja braka, otišla je u manastir, ali ni tamo nije pobegla od zle sudbine. Te 1947. ubijen je njen brat Huan, a Čezare je postao kardinal i iz dana u dan je bivao sve moćniji. Tada su Lukreciji krenuli da traže novu priliku... Nameračili su se na Alfonsa od Aragana, vanbračnog sina kralja Napulja. Verovalo se da će njihov brak otvorilti vrata Čezareu kod Karlote, ćerke monarha Napulja.

Venčanje je održano 1498. u Vatikanu. Za razliku od prvog braka, Lukrecija se ovom radovala, a ni Alfonso nije bio ravnodušan. Iako je bio malo mlađi od nje, bio je naočit i lepo obrazovan mladić. Naredne godine, podarila mu je sina, kojeg je nazvala po ocu Rodrigo.

Nažalost, i ovde je politika umešala svoje prste i uništila sreću dvoje mladih.

Papini pregovori o venčanju njegovog sina Čezarea sa Karlotom iz Napulja su propali. Ogorčen, okrenuo se svom neprijatelju, novom kralju Francuske Luju XII.

Čezare je 1500. godine oženio Šarlotu d'Albaret, rođaku francuskog kralja i na taj način je Bordžija dobio saveznika protiv Napulja. Samim tim, Lukrecijin suprug Alfonso više nije bio "podoban".

Sredinom iste godine, astrolozi su papu upozorili da mu se veliko zlo sprema. Nije prošlo mnogo, tokom sastanka u Vakitanu, jak vetar je srušio dimnjak. Troje ljudi je stradalo, a papa je bio povređen. Dok ga je Lukrecija lečila stigla je vest da je njen mladi suprug napadnut ispred Vatikana. Teško ranjenog, uneli su ga unutra da mu vidaju rane.

Svesna da je moguće da njeni najmiliji rade Alfonsu o glavi, na sebe je preuzela brigu o suprugu. Strahovala je da će ga neko otrovati, pa mu je sama spremala hranu i vodila računa o tome da ga pregledaju samo provereni lekari iz Napulja. Nažalost, nije mogla da ga sačuva. Alfonso je 18. avgusta pronađen mrtav u svom krevetu, bio je zadavljen.

Veruje se da je stradao upravo od ruke Čezarea, koji mu je jednom navodno na uho šapnuo: "Što se nije dogodilo za ručkom, desiće se za večerom".

Beg od svega

Slomljena zbog smrti supruga, Lukrecija je napustila Rim. Ocu i Čezareu je slala pisma ispunjena patnjom. Međutim, oni nisu mnogo marili što je Lukrecija nesrećna, već su krenuli da joj traže novog muža.

Tada je na red došao Alfonso d'Este. Imao je samo 24 godine, bio je udovac bez dece, i naslednik Vojvode od Ferara. Venčali su se u decembru 1501. godine, a već narednog meseca Lukrecija je otišla u Feraru. Otac ju je na odlasku podsetio "da su njegovi interesi preči od njene sreće".

Iako nikad nije pronašla svoju sreću, trudila se da živi ispunjenim životom, koliko god je to bilo moguće. Bila je shrvana kada joj je umro otac 1503. Verovalo se da je papa Aleksandar VI otrovan, ali pre će biti da je preminuo od posledica malarije. Četiri godine kasnije izgubila je i brata Čezarea, koji je umro u Španiji, bežeći od neprijatelja.

Svoj kraj Lukrecija je dočekala u Ferari, gde je živela s brojnom decom. Umrla je u julu 1519, posle prevremenog porođaja. Imala je samo 39 godina.

Ni nakon smrti nije imala mira

Nakon što je umrla sve više su počeli da je ogovaraju i da pričaju loše o njoj. Neprijatelji Bordžija ispirali su usta Lukrecijom pričajući kako je bila pohotna, incestna i ubica. Naravno, ništa od ovog nikada nije dokazano, ali i dan danas, kada se govori o Lukreciji Bordžiji, prva asocijacija bude kako je gužvala postelju oca i brata, i kako je trovala sve koji joj nisu bili po volji.

(Telegraf.rs)