Hitler nije naredio bombardovanje Narodne biblioteke: Kako je uništeno jedno od najlepših zdanja?

Foto: Zbirka fotograrfija Muzeja grada Beograda

S početkom Drugog svetskog rata, osim stradanja ljudi, materijalnih dobara i infrastrukture, u potpunosti je stradala i Narodna biblioteka Srbije, na Kosančićevom vencu.

Preporučujemo

U rano jutro, u nedelju 6. aprila 1941. godine, u nacističkom bombardovanju Beograda, sravnjeno je sa zemljom jedno od najlepših zdanja tadašnjeg Beogradu i zauvek je uništeno neprocenjivo kulturno blago naše zemlje.

Nemački general Aleksandar Ler tokom Drugog svetskog rata bio je komandant 4. vazduhoplovne flote koja je bombardovala Beograd i Varšavu. Zbog ratnih zločina koje je počinio, streljan je 1947. godine u Beogradu.

Da je odgovoran za bombardovanje i same biblioteke tvrdilo se na osnovu "zapisnika" sa Lerovog saslušanja posle zarobljavanja 1945. koji niko nikad nije video.

Ipak, originalan primerak tog zapisnika tvrdi nešto drugo - ne samo to da Ler nije dobio nikakve direktne naredbe od Hitlera, što i nije toliko bitno, koliko je važno to šta on navodi pred islednicima partizanske OZNE šta je dobio naredbu da bombarduje.

- Ne samo da se ne spominje nikakva biblioteka, već nema spomena ni tome da je bilo koji objekat od kulturne važnosti namerno stavljen na listu ciljeva. Ovaj dokument ne amnestira bilo koga niti umanjuje nacističku krivicu za stradanje Beograda 6. aprila 1941. ali pomaže da se neistine razotkriju, kao i podleganje spinovima, nastalim i prenošenim iz ko zna kojeg razloga - navodi se na društvenim mrežama uz objavu originalnog zapisnika.

Na drugoj fotografiji je Ler prilikom pripreme napada, nepoznato je da li je snimak nastao 1939. kada je predvodio razaranje Varšave ili 1941. u slučaju Beograda.

Na trećoj fotografiji je memorijalna tabla Leru u čast koja se danas nalazi u Beču, u omanjoj crkvi u poznatoj Mariahilfer ulici.

Narodna biblioteka Srbije je 6. aprila 1941. godine u bombardovanju uništena do temelja, kao i knjige, katalozi...

Uništenje NBS od strane nacista jedan je od najvećih pojedinačnih zločina učinjenih nad kulturnom baštinom u Drugom svetskom ratu na teritoriji Evrope u kome je nestalo neprocenjivo kulturno blago, sakupljano i čuvano vekovima.

Šta je sve uništeno

Knjižni fond od 500.000 svezaka, zbirka od 1.424 ćirilska rukopisa i povelja od 12. do 17. veka, kartografska i grafička zbirka od 1.500 brojeva, zbirke od 4.000 naslova časopisa, 1.800 naslova novina, nedovoljno proučena zbirka turskih dokumenata o Srbiji, inkunabule i stare štampane knjige, kao i celokupna prepiska značajnih ličnosti iz kulturne i političke istorije Srbije i Jugoslavije...

(Telegraf.rs)