Za jedne izdajnik, za ćerku heroj: Ko je bila majka Mire Marković, koju spominju i u seriji Porodica

Foto: Arhivska fotografija, Profimedia/AFP

Serija "Porodica", koja je proteklih dana gledaoce u Srbiji "zakovala" ispred malih ekrana, prati poslednjih 48 sati zajedničkog života članova porodice Milošević. U trećoj epizodi Mirjana Marković, koja se sa ćerkom Marijom raspravlja i govori joj da odabere da li je uz porodicu ili, ako je protiv nje, može odmah da napusti kuću, spominje i svoju majku Veru Miletić. Za nju kaže da je uhapšena 5. oktobra i streljana godinu dana kasnije u Jajincima.

Preporučujemo

- Moja majka se borila. Borićemo se, kao ona što je. Moja majka je uhapšena 5. oktobra 1943, a strina 13 dana pred oslobođenje Beograda. Uhapsili su je i mučili isti ovi, borila se do kraja - kazao je lik Mire Marković u epizodi "Porodice".

"Crvene devojke Požarevca"

Vera Miletić je rođena 8. marta 1920. godine u Petrovcu na Mlavi. I ona i njene dve rođene sestre Olga i Branka, kao i sestra od tetke Davorjanka Paunović, još kao gimnazijalke u Požarevcu prihvatile su ideju komunizma i postale članovi Komunističke partije Jugoslavije (KPJ). Zbog svoje političke pripadnosti sestre Miletić i Davorjanku Paunović Požarevljani su pre rata zvali "crvene devojke Požarevca".

Kad je 1941. godine u Srbiji izbio ustanak, sve četiri su otišle u partizane. Olga, Branka i Davorjanka, koja je bila lična sekretarica Vrhovnog komandanta NOV i POJ Josipa Broza Tita, posle Prve neprijateljske ofanzive, u jesen 1941. godine, povukle su se sa partizanima u Bosnu. Vera je ostala u okolini Požarevca i ilegalno radila kao član Okružnog komiteta KPJ Požarevački okrug, krijući se od svakodnevnih potera, Nemaca, ljotićevaca, nedićevaca i četnika po okolnim šumama i tajnim skrovištima kod svojih jataka.

Ćerku Mirjanu rodila 1942.

Još na samom početku ustanka, juna 1941. godine, Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju, kao svog delegata u požarevački okrug uputio apsolventa medicine Momu Markovića, predratnog komunistu i iskusnog partijskog radnika, da pomogne u radu tamošnjem Okružnom komitetu Partije. Ali, između Mome Markovića i Vere Miletić, iako je to u partizanima bilo strogo zabranjeno, dogodila se ljubav, a iz te ljubavi 10. jula 1942. godine rodila se devojčica Mirjana. Odmah posle porođaja Mirjanu su uzeli roditelji Vere Miletić, ugledni i dobrostojeći ljudi iz Požarevca, kod kojih je odrasla i školovala se.

Posle jednog vojno-političkog savetovanja održanog avgusta 1943. godine u Šumadiji, Vera Miletić je sa sekretarem PK KPJ za Srbiju dr Blagojem Neškovićem pošla u Beograd, gde je preuzela dužnost sekretara Mesnog komiteta KPJ za Beograd.

Trebalo je da radi na ponovnom oživljavanju partijskog rada u Beogradu, koji je, usled čestih policijskih provala, bio jako oslabljen.

Prva veza u Beogradu, koju je Vera Miletić primila od Neškovića, bio je Janko Janković, šef kartoteke Specijalne policije grada Beograda, koga su komunisti zavrbovali da radi za njih. On je bio jedan od njihovih najdragocenijih saradnika.

Foto: Arhivska fotografija

Vera Miletić je postepeno preuzela veze sa gotovo svim grupama beogradske partijske organizacije. Po dolasku u Beograd ilegalno je stanovala kod Miroslava i Olivere Parezanović u Lastinoj ulici broj 9, gde se od 1941. godine nalazilo skladište tehnike Pokrajinskog komiteta za Srbiju i gde se štampao sav propagandni materijal i ilegalno raznosio partijskim organizacijama u Beogradu i Srbiji.

Hapšenje u Beogradu

Kad je Vera dovedena u stan Parezanovića, Nešković im je naredio da se za nju izgradi podzemno sklonište ispod praga između predsoblja i spavaće sobe. Ali, policija je uspela da otkrije ovaj ilegalni partijski punkt i u noći između 4. i 5. oktobra 1943. godine uhapsi Parezanoviće.

Kad je naišla policija, Vera se sklonila u svoje sklonište, koje agenti i pored detaljnog pretresa kuće nisu mogli da otkriju. Pošto su imali pouzdane podatke da se neko od važnih partijskih funkcionera tu krije, ostavili su jednog agenta u stanu.

Misleći da je opasnost prošla, Vera se pred zoru izvukla iz svog skloništa u nameri da beži i traži drugo utočište, ali ju je agent uhapsio.

Vera Miletić, sekretar MK KPJ za Beograd, bila je dragocen plen za policiju. Izložena svakodnevnim okrutnim saslušavanjima i batinanjima, otkrila je policiji sve što je do tada radila u Partiji i, uglavnom, sve ljude i veze za koje je znala i koje je imala.

Ovo je omogućilo policiji da izvrši novu veliku provalu u partijskoj organizaciji ne samo Beograda nego i po Srbiji, pa su pohapšeni razni ljudi, jezgro beogradske partijske organizacije, i kasnije gotovo svi streljani.

Hapšenja se jedva spasao i Petar Stambolić. Vera Miletić je odala i Janka Jankovića, šefa kartoteke Specijalne policije grada Beograda, dugogodišnjeg najdragocenijeg saradnika Beogradske partijske organizacije, koji je komunistima dostavljao dragocene podatke.

Policija je kod Vere pronašla cedulju pisanu rukom Janka Jankovića i ona je priznala da ovaj, jedan od najpoverljivijih beogradskih policajaca, radi ilegalno i za komuniste. Janko je uhapšen 8. oktobra 1943. godine i kasnije je streljan.

Vera Miletić bila je zatočena u Banjičkom logoru i streljana je 7. septembra 1944. godine u Jajincima.

Politička sudbina Vere Miletić

U svom referatu, na Petom kongresu KPJ održanom juna 1948. godine u Beogradu, prvom posleratnom Kongresu Komunističke partije Jugoslavije, na kome su se davale ocene političkih zbivanja tokom Narodnooslobodilačke borbe, organizacioni sekretar KPJ, Aleksandar Ranković, pomenuo je i Veru Miletić.

- Nasuprot tim mnogobrojnim primerima heroizma, samožrtvanja i junaštva, treba pomenuti i slučajeve kukavičkog, izdajničkog i provokatorskog držanja pojedinaca kao što su Ratko Mitrović, Vasilije Buha, Vera Miletić i Andrija Hebrang, koji su - kapitulirajući pred neprijateljem radi spašavanja svog kukavičkog života - izdali stvar Partije i naroda i postali oruđe okupatora i klasnog neprijatelja... - rekao je Ranković.

U raznim knjigama o ilegalnom partijskom radu u okupiranom Beogradu Vera Miletić se redovno spominjala kao izdajnik.

Foto: Vican Vicanović/Privatna arhiva Jovana Milivojević

Dolaskom na vlast Slobodana Miloševića, njegova supruga Mirjana Marković je pokušala da spere ljagu sa imena svoje majke. Đurica Labović je, početkom devedesetih, objavio knjigu "Tajna enigma Vere Miletić" u kojoj su sakupljena brojna svedočanstva i objavljeni razni dokumenti. Knjiga je trebalo da pokaže da Vera, iako je strašno mučena, nije bila izdajnik i da je policiji ispričala samo ono što su oni već znali. Autor je pronašao i svedoke njenog odvođenja iz logora na Banjici.

O smrti Vere Miletić su pojavljivale razne neistinte priče o tome kako nije streljana, već da je uz pomoć šefova Specijalne policije, Dragog Jovanovića i Božidara Bećarevića, pobegla u Mađarsku i zatim se sklonila u Švajcarsku.

Cvet u kosi

Mit Vere Miletić oduvek je bio veoma važan za Mirjanu Marković. Ona je više puta govorila da je njena majka heroj. U životu se uvek služila njenim konspirativnim partizanskim imenom "Mira".

Svoju trajnu vezu s tragično nastradalom majkom uvek je pokazivala i jednim simboličnom gestom: veoma često nosila je cvet u kosi, kao i njena majka na jednoj staroj fotografiji.

(Telegraf.rs)