Svedočanstva o zlodelima časnih sestara u dečjem logoru u Sisku: Dale su nam hleb sa tucanim staklom
O stradanju Srba i srpske nejači u zloglasnoj ustaškoj tvorevini nazvanoj Nezavisna Država Hrvatska, objavljivana su brojna svedočenja i živa reč preživelih logoraša.
O paklu koji su preživeli logoraši između ostalog je za Novosti svedočio i Božo Vidačković iz Gradiške, baš na svoj 85. rođendan, 1. februara 2018. godine. Još je jasno pamtio pet ustaških logora, među njima i onaj najgnusniji - dečji logor u Sisku. To je, kako je kazao, bila njegova živa rana za ceo život:
- Iz potkozarskog sela Cimiroti, otac, maćeha, i četvoro braće i sestara, izbegli smo u novembru 1941, pred žestokom ustaškom ofanzivom, u sela Kijevce, Grbavce i Podgradce na Kozari, gde smo prezimili. U junu 1942. započeo je stravičan pokolj Srba. Zarobljeni smo i oterani u logor Stara Gradiška gde smo razdvojeni od oca Stojana.
Gotovo bez hrane i vode, u Staroj Gradiški preživeli su 15 dana ustaškog batinanja, gledali ubijanja. Potom su čuli glasine da se kreće uz Savu prema Jasenovcu:
- Nismo znali šta je Jasenovac! Na putu, u selu Jablanac, počelo je nasilno odvajanje dece od majki. Deca su vrištala, dozivala majke. Sa maćehom Draginjom ostale su sestre, a braća Savo i Jovo, i ja ostali smo zajedno.
U Jasenovcu su bili jedan dan - u dečjem logoru, posebno ograđenom žicom. Sutradan su odvezeni u stočnim vagonima...
- Stigli smo na poljanu ograđenu žicom. U dečji logor. Saznali smo da se mesto zove Sisak. Časne sestre koje su upravljale logorom bile su užasne, tukle su nas, šutirale... Davale nam po krišku hleba iz kojih je sijalo sitno istucano staklo. Nisam to jeo, ali moji braća i sestra jesu. Davali su i po kutlaču čorbe zatrovane kiselinom. Deca su masovno umirala u najgorim mukama... Tu, u toj fabrici dečje smrti u Sisku, poslednji put sam video moje Branku, Savu i Jovu... - svedočio je Vidačković.
Božu Vidačkovića iz dečjeg logora u Sisku uzeo je Hrvat Đuro Altić i poveo bratu Ivanu i snaji Maci. Odveo ga je u Novo Selo u kuću na broju 73. Tu je, radeći, dočekao kraj rata. Preminuo je 8. jula 2020. u Gradiški.
(Telegraf.rs)
Video: Srušio se plafon i povredio pacijente: Bizarna nezgoda u bolnici
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Johan
Hrvati se preko njihovih medija rugaju i filmu i zločinima iz Jasenovca,naše je samo da iz dana u dan iz meseca u mesec i iz godine u godinu pojačamo informisanje naše i svetske javnosti o ustaškim zločinima i ovoga se puta neće izvući od istine jer ćemo mi biti uporni.
Podelite komentar
Vuk
Ne znam kome vi to pišete?! Zapadu? Zapad podržava ustaške zločine.
Podelite komentar
Da
Ipak dobili su kruh da jedu.
Podelite komentar