Mikronacija usred SAD nezavisna već 44 godine, u ratu je s kubanskim ostrvom na kome opstaje DDR

Zgrada Vlade Republike Molosije. Foto: Wikimedia Commons / Public domain / molossia.org / E-mail from Kevin Baugh of the Republic of Molossia / SVTCobra

Republika Molosija je mikronacija koju je 26. maja 1977. proglasio Kevin Bo. Nalazi se okružena Nevadom, u Dejtonskoj dolini (nije onaj Dejton jedini Dejton u Americi), na oko 650 kilometara od Las Vegasa i na oko 250 kilometara od Sakramenta.

Preporučujemo

Budući smeštena u Velikom basenu, ne može se reći da je priroda bila naročito darežljiva prema hrabrom narodu Molosije. Suva klima, suvo zemljište, kamenito i peščano. Doduše, nalazi se ova zemlja u blizini reke Karson, ali ne izlazi na nju, da bi se do reke došlo potrebno je preći preko neprijateljske teritorije.

To je posebno nezgodno jer nijedna zemlja na svetu ne priznaje Molosiju, čak ni Amerika kojoj vlada Molosije (na čelu s predsednikom koji je de fakto diktator jer se nikakvi izbori ne organizuju) svake godine iz najbolje namere šalje novčanu pomoć, koju okrug Stori, koji Molosiju okružuje, iz svojih unutrašnjih političkih potreba naziva „porezom”.

Predsednik Republike Molosije Kevin Bo. Foto: Wikimedia Commons / Public domain / molossia.org / E-mail from Kevin Baugh of the Republic of Molossia / SVTCobra

Na teritoriji od pola hektara koristi se valuta „valora”, koja se deli na 100 futrusa. Vrednost joj je vezana za kolačić „pilsburi”; zalihe ove poslastice čuvaju se u sefovima Banke Molosije (smeštene u jednoj od zgrada na teritoriji republike), gde se takođe štampa valora i izrađuju futrusi od kockarskih žetona.

Zastava ove hrabre nacije je plavo-belo-zelena horizontalna trobojka: plavo simboliše snagu nacije i pustinjsko nebo, belo čistotu i okolne planine, zeleno prosperitet i molosijski krajolik. Nacionalna životinja im je mustang, kalifornijska prepelica nacionalna ptica, američka komoljika nacionalno drvo, a obični klek nacionalni cvet.

Istorija Molosije je čudesna i svedoči o nepokornom, slobodarskom duhu njenog naroda. Počela je kao monarhija pod kraljem Džejmsom I i Kevinom Boom kao premijerom, i dugo je bila nomadska zemlja, bez stalnog doma, s vladom i narodom u permanentnom pokretu, sve dok se 1998. nije skrasila na današnjem mestu.

Tokom 1998—1999. zvala se Narodna Demokratska Republika Molosija, i imala je komunističku vladom koja se odrekla suvereniteta i postala provincija Ujedinjenih Provincija Utopije; ali taj eksperiment je okončan kada je, jednim duboko kontrarevolucionarnim činom, Bo preuzeo uzde i premijersku stolicu zamenio predsedničkom.

Tabla koja se nalazi na jedinom legalnom graničnom prelazu Republike Molosije sa Sjedinjenim Američkim Državama. Foto: Wikimedia Commons / Public domain / molossia.org / E-mail from Kevin Baugh of the Republic of Molossia / SVTCobra

Republika Molosija je inače miroljubiva država, ali se vodi onim našim, „tuđe nećemo, svoje ne damo”. Drugim rečima, Molosija ne da sebe, što je na svojoj koži najbolje osetila Demokratska Republika Nemačka.

Njoj je Molosija objavila rat još 1983., kada je bila poznata kao Velika Republika Vuldštajn. Naime, predsednik Bo je služio u američkoj vojsci, i bio stacioniran u Zapadnoj Nemačkoj. Tamo je podvrgnut vojnim vežbama, koje su za rezultat imale manjak sna.

Potpuno opravdano, predsednik Bo tvrdi da je za to kriva Istočna Nemačka. Činilo se da je Molosija pobedila nakon što je 1990. Zapadna Nemačka progutala svog istočnog suseda, ali je, nakon što je septembra 2008. otkrivena davno zaboravljena objava rata, pažljiva analiza pokazala da DDR zapravo još uvek postoji.

VIDEO: Državna himna Republike Molosije

Postoji, na ostrvu koje je Kuba poklonila Istočnoj Nemačkoj i preimenovala ga u ostrvo Erns Telman (a jednu plažu na ostrvu u Plaža „Republika Demokratika Alemana”), po slavnom nemačkom komunističkom vođi uhapšenom 1933. od strane Gestapoa, držanom u samici 11 godina i streljanom u Buhenvaldu leta 1944.

Naime, još je juna 1972. Fidel Kastro, prilikom posete Eriha Honekera Havani, obećao da će Kuba pokloniti Istočnoj Nemačkoj ovo ostrvo koje se do tada nazivalo Kajo Blanko del Sur. Čak su dva meseca docnije otkrili i Telmanovu bistu u prisustvu istočnonemačke delegacije.

Nekoliko godina kasnije Istočni Nemci su poslali pevača Franka Šebela da snima spotove tamo; snimateljska ekipa je napravila i dosta nevezanih kadrova koji su posle korišćeni za potrebe dokumentarca o kubansko-istočnonemačkom prijateljstvu.

Ali ovo ostrvo — dugo 15 kilometara i široko 500 metara — uopšte se ni jednom rečju ne pominje u tekstu „Dogovora o konačnom sporazumu u odnosu na Nemačku” iz 1990., te stoga na njemu tehnički DDR još uvek postoji. I ne mari što Havana tvrdi da se radilo samo o simboličnom činu prenosa suvereniteta, a ne o stvarnom. Molosija zna za jadac.

VIDEO: TV reportaža o Republici Molosiji

Pored toga, krajem maja i početkom juna 2006. Molosija je vodila rat sa obližnjim Mustačistanom, koji ju je napao; ali moćna Molosija izašla je kao pobednica iz tog krvavog konflikta. No daleko veća kriza, prava drama, odigrala se tokom tri aprilska dana 2009.

Naime, devetog dana tog meseca, postala je Molosija žrtva strane invazije. Njena vlada bila je oborena, a zemlja preimenovana u Kikasiju (Kickassia). Uspostavljen je strani autoritarni režim. No njihova nesposobnost brzo se ispoljila, upravni aparat se urušio i oni su se tri dana kasnije mirno povukli sa teritorije ove preslavne republike.

Inače, Molosija ima i svoje kolonije. Prva kolonija bila je Farfala, koja je osnovana avgusta 2003. kupovinom zemljišta u severnoj Kaliforniji; međutim, krajem 2005. morala je biti predata strancima. Gotovo simultano je Molosija osnovala drugu koloniju, provinciju „Pustinjska farma” u južnoj Kaliforniji, da bi 2015. uspela da vrati Farfalu u svoj ustavno-pravni okvir.

VIDEO: Kratka istorija slavne Republike Molosije

(P. L.)