Koptska porodica koja 700 godina tetovira hrišćane, od toga 500 godina u Jerusalimu

Jermenski sveštenik se moli u njihovoj kapeli Svete Jelene u Hramu Groba Gospodnjeg u Jerusalimu. Foto: THOMAS COEX / AFP / Profimedia

Stari grad Jerusalima je mesto u kojem svaka stopa ima svoju ulogu u istoriji sveta, i gde god da zgazite nogom, osećate kako se energija prohujalih vremena uliva u vas. Crkva podignuta na mestu na kojem je Isus pogreben i vaskrsao, maslinjaci, vrt u koji je Juda doveo vojnike i u kojem je Bogorodica kasnije sahranjena i iz kojeg se vaznela na nebo...

Preporučujemo

... ostaci porušenog jevrejskog hrama ispod Hramovne gore na kojoj se u sjaju uzdiže islamska Kupola na steni. Porodične radnje koje istravaju vekovima. Jedna od njih vam pruža mogućnost da trajno ovekovečite svoju posetu Svetoj zemlji. Radi se o porodičnom tatu-šopu „Razuk ink” (Razzouk Ink) koji se nalazi nedaleko od porte Jafa.

Radnja je sama po sebi nova, u nju se tatu-šop uselio pre desetak godina, ali tradicija izrade tetovaža u koptskoj porodici Razuk, koja se prenosi s oca na sina, seže do vremena našeg kralja Milutina. Oko 1750. trajno su se naselili u Jerusalimu, ali su pre toga nekoliko vekova skoro svake godine o Vaskrsu dolazili iz Egipta na hadžiluk i da bi crtali tetovaže sunarodnicima i drugim hrišćanima.

Jerusalim. Zid plača, poslednji ostatak jevrejskog Hrama, i Hramovna gora na kojoj se uzdiže Kupola na steni. Foto: Tanjug/AP

No i pre nego što su počeli da dolaze u Sveti grad, time su se bavili, u skladu s praksom koptskih hrišćana koji su počeli da se samoobeležavaju krstovima na unutrašnjoj strani ručnog zgloba ili podlaktice negde oko sedmog veka (čak i danas neke koptske crkve neće dopustiti da uđete u njih pre nego što pokažete znak raspoznavanja).

Porodica Razuk se dakle time bavi nekih 700 godina; tako barem kaže porodično predanje, koje tvrdi i da su nastariji drveni kalupi koje koriste za ostavljanje otisaka preko kojih tetoviraju, stari pet-šest vekova; za ostale priznaju da su „noviji”, ali svejedno vekovima stari (jedan kalup se datira tačno na 1749., ali ima i onih koji su s početka 20. veka).

Oni su najvažnija stvar u priči Razuka. Radi se o obimnoj zbirci u kojoj trenutno postoji 168 izrezbarenih drvenih kalupa (bilo ih je 184 sredinom 20. veka, kada je istoričar umetnosti Džon Karsvel izdao knjigu „Prikazi koptskih tetovaža”, za koju je koristio upravo kalupe ove familije) sa prikazima Hrista, Bogorodice, anđela, svetaca i simbola, naročito krstova raznih tipova.

Čovek tetovira mladu jermensku hodočasnicu u Jerusalimu. Postoje indicije da se radi o članu koptske porodice Razuk, kojoj je tetoviranje porodični zanat već 700 godina, od čega 500 u Svetom gradu. Foto: Profimedia

Najpopularniji je jerusalimski (koji ima krake jednake dužine i četiri istovetna manja krsta u poljima oko velikog), posebno među katoličkim i protestantskim mušterijama. Jermeni će, naravno, tražiti tradicionalni jermenski krst s floralnim detaljima, pravoslavni hrišćani svoje varijante, zavisno od toga iz koje zemlje potiču, itd.

Na njih se nanosi sloj mastila za tetoviranje, a oni se potom „pečate” na kožu, čime se ostavlja trag preko koga tatu-majstor potom crta. Čini se, međutim, da današnji naslednik zanata, 46-godišnji Vazim Razuk, ostavlja klijentima mogućnost da izaberu moderniji metod, da prvo ispečati posebni papir koji potom nanosi na kožu.

Autor ovih redova je imao priliku da uživo vidi Razukovu tetovažu Svetog arhanđela Mihaila, i verujte, mada veličinom nevelika, a možda upravo zbog toga, ona baca u zasenak sve one ogromne, kitnjaste turboreligiozne tetovaže kakve se danas viđaju na telima instant-vernika.

Vazim Razuk, poslednji u nizu koptskih tatu-majstora iz porodice Razuk koja se ovim zanatom bavi već 700 godina, od čega poslednjih barem 500 u Jerusalimu, pozira sa britanskom Jevrejkom kojoj je uradio tetovažu sa molitvom na hebrejskom. Foto: Profimedia

Vazim Razuk, inače, nije sebe ranije video u ovom poslu, vreme je provodio vozeći se „harlijem”, i želeo je da se bavi ugostiteljstvom. Na kraju nije izdržao pritisak koji nameću svi ti silni vekovi iza njega.

„Nisam želeo da radim ovo. Nije me zanimalo tetoviranje i pošto je ovo bila neka vrsta obaveze, nisam želeo da se time bavim. Jednog dana sam čitao nešto na internetu, stari intervju mog oca”, priča on.

„Rekao je da je veoma tužan: mislio je da će tradicija i ovo nasleđe naše familije biti okončano jer mene to ne zanima. Nisam želeo da budem onaj čije će ime ostati zapisano u istoriji kao ime čoveka koji je ovo prekinuo, čoveka koji je ovo ubio.”

Tako je oko 2007. počeo da uči od svog oca, kao i od drugih tatu-majstora u gradu koji su koristili savremenije tehnike, koje je on dobrim delom usvojio, mada kalupe i dalje koristi; „Kalup dodiruje kožu nakon što je dodirivao hiljade i hiljade drugih ljudi. To je moćno”, kaže Vazim.

Kada je preuzeo posao, preselio je radnju, koja je do tada bila zapravo jedan ćošak u porodičnoj suvenirnici duboko zavučenoj u Hrišćanskoj četvrti. Među mušterijama je imao i episkope i arhiepiskope svih hrišćanskih crkava, a njegova žena Gabrijela i on se sada nadaju da će njihovi sinovi poći stazom svoga oca.

Ali Vazimu tetoviranje nije samo izvor prihoda, već i duhovna hrana; „osećam se blagosloveno energijom svih tih silnih ljudi”. Vazim je verujući hrišćanin, a omiljeno mesto u Jerusalimu mu je Hram Groba Gospodnjeg, „veličanstveno mesto, čovek može da pronađe mir unutar te crkve”.

Cene njegovih tetovaža nisu velike, mada onima koji su neupućeni u tetoviranje mogu tako delovati; kreću se, naime, između 50 i 100 dolara, što je prilično jeftino, posebno ako se ima u vidu priča iza te tetovaže koju biste uradili, i činjenica da biste njome obeležili svoj hadžiluk. Nekim stvarima je jednostavno nemoguće odrediti cenu.

(K. H.)