Da li ste znali za koloniju Italijana koja već 150 godina živi u srcu Republike Srpske?
U Srpskim ratovima za nezavisnost, koje smo tokom 1876—1878. vodili protiv Turske, bilo je u našim redovima dosta stranih dobrovoljaca. Među najbrojnijima bili su Italijani, tačnije garibaldinci, prisutni i u Bosansko-hercegovačkom ustanku, tzv. Nevesinjskoj puški koja je opalila 1875. i dovela na koncu do Berlinskog kongresa 1878.
Tada je Bosna i Hercegovina, umesto da bude pripojena Srbiji, došla pod upravu Austrougarske monarhije na period od 30 godina. Četiri godine kasnije, 1882., strahovite poplave pogodile su severne italijanske krajeve Trento, Veneto i Frijuli, tada u sklopu Habzburške monarhije.
Ti krajevi su ostali opustošeni, a mnogi ljudi bez krova nad glavom. Zbog toga, kao i zbog drugih faktora, primorani da porazmisle o svojoj budućnosti, hiljade su se opredelile za pečalbu, mahom radno sposobni mladići. Mnogi su došli u zapadni deo današnje Republike Srpske; prva grupa stigla je septembra 1883. i naselila se u Banjoj Luci, Mahovljanima kod Laktaša i Štivoru kod Prnjavora.
Dobivši od vlasti nešto zemlje, stoke, semena, sadnice voća i vinove loze, oni su se odmah predali živoj privrednoj aktivnosti, počeli da primenjuju milenijumska iskustva svoje otadžbine u proizvodnji vina, da proizvode rakije, modernizuju poljoprivredu i stočarstvo, osnivaju preduzeća, da se bave šumarstvom, drvnoprerađivačkom industrijom, građevinarstvom, gradnjom pruga.
Najveći trag u Banjoj Luci ostavio je grof Đan Vito Del Mestri, izdanak plemenite loze iz Medee, u kojoj je ona živela od početka 16. veka. Grof se izgleda obreo u prvoj grupi doseljenika; u gradu na Vrbasu sazidao je prvu modernu ciglanu, bavio se vinogradarstvom, bio član gradskog veća te počasni konzul Kraljevine Italije.
U međuratnom periodu Đan Vito Del Mestri banjalučkoj je opštini poklonio Ulicu Milana Radmana, danas Olimpijskih pobednika; no on nije ostao jedini „ciglarski” Italijan tamo, i familija Paskolo je posedovala ciglanu. Pored njih, Soravije su bili građevinski preduzetnici, kao i familija Orlando, čiji su neki članovi bili tamošnji pioniri automehaničarstva.
U Štivoru Italijani i danas govore italijanskim jezikom, zapravo dijalektom koji su doneli iz svoje postojbine, zbog čega su pre pedesetak godina za vreme stare Jugoslavije počeli da privlače pažnju italijanskih lingvista i etnografa, kao i domaćih medija, pa su tako sedamdesetih bili predmet više televizijskih reportaža.
Naime, mnoge njihove lingvističke i običajne odlike su ostale „zaleđene” u vremenu, sačuvane zato što su bili okruženi morem tuđina, naspram kojih su stajali; stručnjacima to pruža mogućnost, ne samo da bolje spoznaju prilike na severu Italije s kraja 19. veka, već i da bolje shvate razvoj tamošnjeg društva. U etnografskom smislu predstavljaju izgubljeni deo slagalice.
VIDEO: Televizijski prilog iz 1988.
Najživopisniji običaj štivorskih Italijana su „maškare”, manifestacija kojom se obeležava početak uskršnjeg posta, kada pod maskama, uz igru i pesmu, teraju zle duhove iz sela.
Italijani Bosanske Krajine sačuvali su svoju katoličku veru, i danas imaju dve italijanske crkve, Župnu crkvu Svetog Franje Asiškog u Mahovljanima i Crkvu Svetog Ivana Krstitelja u Štivoru. Interesantno, one porodice iz Valzugane u Trevizu koje su istovremeno 1883. naselile okolinu Konjica i Tuzle, nisu se održale.
Mada po poslednjem popisu zvanično broje 248 ljudi (bilo ih je više, ali ih je oko 530 tokom poslednjeg rata izbeglo iz BiH), okupljaju se u dva udruženja. Da li su običaj deljenja primili od nas, ili su Italijani slični nama, ili to nameću stvarne potrebe, tek, postoji Udruženje Italijana Banja Luka, i Udruženje građana „Trentini Di Stivor” (Trenćani iz Štivora).
Najviše ih je u opštini Prnjavor (u Štivoru su većina), 155, dok u Banjoj Luci živi 47. U većini mesta postoji jednocifreni broj bosanskih Italijana, ponegde tek jedan, kao što je slučaj sa Rogaticom, Srpcem, Teslićem, Trebinjem, Fočom, Kostajnicom i Istočnim Sarajevom. Žive i u Bijeljini, Brodu, Gradišci, Doboju, Laktašima, Modriči, Petrovu, Prijedoru i Čelincu.
(P. L.)
Video: Srušio se plafon i povredio pacijente: Bizarna nezgoda u bolnici
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
kasna jesen
Ovo nisam znao,bas interesantno
Podelite komentar
Zocky
Pored Srbije, koju volim iznad svega, Italija mi je zemlja koju mnogo volim. Sve mi se tamo svidja. Imaju sve, bukvalno sve. Od divljih Alpa preko Dolomita i pitomijih Apenina, pobrdja Toskane, Abruca, ravne Lombardije, do bezbroj riva, plaža, pa Sicilija, Sardinija, pa Vezuv i Etna, jezera Komo, Madjore, Iseo, Trazimento, a šta reći za arhitekturu Venecije, Firence, Rima, Palerma... Ili za sela kao što su Brunate, Beladjo, Ćinkve Tere... Italija su i Berluskoni i Stradivari, i mocarela i nutela, i koza nostra i Vatikan, i vino kjanti, i špagete bolonjeze, Italija je i Koloseum i Milanska katedrala, Italija je i Pinokio i Alesandro Volta, i Milan i Inter, Juventus, Napoli, i mahanje rukama dok se priča kao da se pevaa i još mnogo, mnogo toga lepog. Italija je melodija, Fratelli d'Italiaaaaaa...
Podelite komentar
Krajišnik Knin
Voljena Republika Srpska!🇷🇸Pozdrav dragi ljudi iz Srpske💜
Podelite komentar