Magnetska privlačnost Beograda: Kako je provincija 60-ih naseljavala tadašnju periferiju prestonice

 ≫ 

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

  • Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
  • Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
  • Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
  • Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
  • Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
  • Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
  • NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
Odgovor na komentar korisnika Boban
Ime je obavezno
E-mail adresa je obavezna
E-mail adresa nije ispravna
*otkucano <%commentCount%> od ukupno <% maxCommentCount %> karaktera
Komentar je obavezan

<% message.text %>

Komentari

  • B

    12. decembar 2020 | 12:54

    Ni sada nije drugacije nego tada!Sjatili se u BG vise se ne zna ni odakle.S'namerom podjoh u veliki grad!

  • Mixi

    12. decembar 2020 | 12:51

    Ma koliko se naseljavali provincijalci po Beogradu,umeli su da se prilagode za neko razumno vreme. Sve do 1991. Posle toga ostalo je da vristis od srece kad cujes ekavicu,vidis da neko trazi kantu da baci papiric,da kulturno saceka da prvo putnik izadje iz autobusa pa da ostali udju...I tako imamo opet kasabe...a posebna prica sto ni voditelje na tv stanicama ne zanima sto je EKAVICA SLUZBENI GOVOR nego tuku li tuku ijekavicu a ponekad I prevod je potreban

  • H

    12. decembar 2020 | 11:24

    Ne znam odgovore. Ali, znam da sam 80 tih godina kao djevojka od 17 zarko zelila da zivim u Bg. Grad pojam za mene iz predgradja drugog dijela bivse Juge. Sve lijepo bilo je u Bg, nasa divna bratska Jugoslavija, drug Tito, partizani, posten narod, nasi divni stari glumci. Bila sam tako ponosna sto setam tim gradom, velegradom,tim Parizom, Njujorkom, a to je bio Bg. Tako sam uzivala slusajuci ekavicu i zamisljala kako bi bilo da i ja kazem lepo bre! Ne znam kakav je sada Beograd ni kakvi su ljudi sada, ali znam da sada zivim u velikoj svjetskoj metropoli i da bi sve dala da se mogu vratiti u moje predgradje.

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA