Poučna lekcija iz istorije: Zabrana Božića dovela do građanskog rata

Foto: Tanjug/AP

Ljudi širom sveta ogorčeni su zbog činjenice da ove godine neće slaviti Božić na način na koji su navikli. Otkazivanje božićnih vašara u trenutku dok gradovi sijaju u svom prazničnom sjaju i ograničavanje okupljanja u domovima zbog korona virusa razljutili su mnoge.

Preporučujemo

Ipak, ono što bi svi trebalo da znaju jeste da ovo nije prvi put u istoriji da je proslava Božića zabranjena. Davne 1647. godine, Božić je zabranjen u engleskim kraljevstvima, koja su u to vreme uključivala Vels, Škotsku i Irsku. I ta odluka nije prošla slavno. Onog trenutka kada je doneta odluka da se zabrane okupljanja, slavlje, dekorisanje... protesti su buknuli širom zemlje.

Te 1647. godine, republikanske snage Olivera Kromvela dobile su građanski rat u Engleskoj, Škotskoj i Irskoj i kralj Čarls je držan u zatočeništvu. Engleska crkva je ukinuta i zamenjena prezbiterijanskim sistemom. Engleski parlament je doneo zakon kojim je Božić proglasio ilegalnim. Krivci su bili puritanci, odnosno njihov istaknuti predstavnik u parlamentu Kromvel koji nije imao ništa protiv samog praznika, ali smatrao je da je način na koji se Božić slavi nemoralan.

Usledila je protestantska reforma crkvi širom zemlje, pa su svi verski praznici bili zabranjeni.

Slavljenje Božića u to vreme trajalo je 12 dana, od 25. decembra do 5. januara, što je parlamentu bilo neprihvatljivo. Naredili su da prodavnice moraju da rade svakog dana, uključujući i sam dan Božića, a ukrasi su svuda bili zabranjeni. Isto tako, zabranili su i okupljanja, božićne ručkove i večere i konzumaciju alkohola u velikim količinama.

Ipak, sam dan Božića, nije protekao u miru. Ljudi širom Engleske, Škotske i Irske kršili su mere. U Norviču je gradonačelniku predata peticija kojom se poziva na proslavu tradicionalnog Božića. On nije mogao to javno da dozvoli, ali je ignorisao ilegalne proslave širom grada.

U Kanteburiju odigrana je tradicionalna fudbalska utakmica, a ispred mnogih kuća bilo je okićeno zelenilo. Slavilo se i širom Kenta, pa su oružane snage morale da intervenišu i prekidaju zabave. Praznik su proslavili i u samom srcu Vestminstera, zbog čega je glavni sveštenik crkve Sveta Margaret bio uhapšen jer nije sprečio proslavu... London su građani u inat okitili, a na Božić niko nije hteo da otvori radnju. Tvrde da je sam gradonačelnik Londona iz besa čupao i kidao ukrase po gradu uz pomoć naroužanih pripadnika organa reda... U pojedinim gradovima vernici su organizovali patrole i uz oružje terali ljude da svoje lokale drže zatvorenim, kako dolikuje na ovaj veliki dan.

Uzimanje oružja u ruke i kršenje mera nije bio samo bunt zbog zabrane proslave, ta borba je bila politički čin. Stvari su se promenile i božićna pobuna bila je jednako protest protiv „nove normale“ kao i protiv zabrane zabave. Ljudi su se zasitili niza ograničenja i finansijskih poteškoća koje su proizašle iz prezbiterijanskog sistema i posledica građanskog rata.

Najgori Božićni mamurluk

Epilog protesta u Norviču je bio dramatičan. Gradonačelnik je u aprilu 1648. pozvan u London da objasni zašto nije uspeo da zabrani održavanje proslava, ali je masa zatvorila gradske kapije da bi sprečila njegov odlazak. Vlasti su poslali naoružanu armiju da ga privede, i u sukobima sa građanima, eksplodirao je magacin pun municije. Stradalo je 40 osoba.

U Kentu je velika porota odlučila da božićni izgrednici koji su proslavili praznik moraju da odgovaraju pred zakonom, pa je okrug krenuo u masovnu pobunu protiv parlamenta. Rojalisti su iskoristili popularno nezadovoljstvo i počeli da organizuju demonstracije.

Ta 1647. i 1648. i proslave dovele su do protesta, protesti do pobune, a to na kraju do novog građanskog rata na leto. Kralj Čarls je osuđen na smrt i pogubljen je, što je dalje dovelo do revolucije i Britanija i Irska postale su republike, i sve to zbog Božića...

Možda upravo zbog ove priče mnoge vlade širom Evrope i sveta odlučuju da popuste sa restriktivnim merama u vreme praznika, dodatno svesni činjenice da je narodu već dosta svega i da su brojne svetske metropole "ustale" protiv korona mera.

(Telegraf.rs)