Kako je patio čovek koji je želeo da zgazi Srbiju: Oženio se tvrdoglavom lepoticom koja ga je varala

Mladom monarhu za oko zapala lepa Sisi Foto: Wikimedia/scalarchives.com

Na današnji dan 1916. godine svetom se pronela vest o smrti Franca Jozefa, cara i kralja Austro-ugarske monarhije, čoveka koji je atentat na bratanca, nadvojvodu Franca Ferdinanda u Sarajevu 1914, iskoristio za obračun sa Srbijom.

Franc Jozef rođen je u Beču 18. avgusta 1830. godine. Bio je car Austrije i kralj Ugarske, Bohemije, Dalmacije, Hrvatske i Slavonije od 2. decembra 1848. sve do svoje smrti.

Na presto je seo kao osamnaestogodišnjak u jeku revolucije 1848. godine, kada je njegov prethodnik Ferdinand I Dobri bio prisiljen da abdicira, a Franc Jozef, koji tada nije imao pravo na krunu, postao je car nakon što je pod pritiskom i njegov otac nadvojvoda Franc Karl odbio carsku krunu.

Kao moćnom vladaru, tražila mu se pogodna mlada. Prvo su ga spojili sa vojvotkinjom Helenom od Bavarske. Princezu koja je tada imala 19 godina pokušali su da nametnu Francu Jozefu u Bad Išglu, ali je mladom caru srce odnela njena mlađa sestra Elizabeta, koja je sasvim slučajno pratila sestru na ovo "sudbonosno putovanje". Priča sa Helenom je propala i Franc Jozef i Elizabeta, odmila zvana Sisi, venčali su se u proleće sledeće godine, kada je Elizabeta imala samo 16 godina.

Iako je u prvi mah bila oduševljena idejom da bude carica, ubrzo je shvatila da njen temperament ne može da se povinuje strogim pravilima bečkog dvora. Od nje se očekivalo da bude tiha i smerna i da učini sve kako bi Francu Jozefu rodila prestolonaslednika. Godinu dana nakon venčanja rodila je prvo dete, ćerku Sofiju, a potom 1856. Žizelu.

Sisi bila opsednuta svojim izgledom Foto: Wikipedia/Emil Rabending (1823–1886)

Sisi se radovala porodu, ali je shvatila da neće moći da bude majka svojoj deci. Majka cara je smatrala da je Sisi nezrela da bi se brinula o deci, tako da joj nisu dozvoljavali da puno vremena provodi sa njima. Kada je 1957. godine mala Sofija preminula, Sisi je zapala u depresiju, ali o tome niko nije preterano brinuo. Već naredne godine je "ispunila svoju dužnost" i na svet donela Rudolfa, budućeg prestolonaslednika.

Elizabeta je pokušala da objasni svom suprugu kako se oseća, ali je on bio previše pokidan između carskih obaveza i majčinog uticaja, tako da nije mnogo obraćao pažnju na potrebe supruge. To je ubrzo dovelo do razdora, te se Sisi 1860. godine odvojila od cara i krenula da putuje svetom. Ovo je činila pod izgovorom lošeg zdravstvenog stanja, pa je često odlazila u banje gde bi se zadržala i po nekoliko meseci. Svesno je tražila povod da pobegne sa dvora i od svekrve, a priča se da su njena putovanja bila burna, a da joj je, iako to nikad nije potvrđeno, postelju često grejali drugi muškarci.

Nakon šestomesečnog oporavka u Madeiri u zimu 1961. odbila je da se vrati na dvor i otišla je da krstari Mediteranom mesec dana. To je mnogo razljutilo cara, koji je zahtevao da se odmah vrati kući. Nije dugo izdržala, već posle par meseci krenula je na novo putovanje, na Krf. Nakon četiri meseca Franc Jozef joj je poslao molećivo pismo, tražeći da se "vrati kući zbog dece". Kako bi je privolio da se vrati na dvor, Žizelu i Rudolfa je poslao u Veneciju da provedu nasamo vreme sa majkom.

Mala Sofija preminula sa nepune dve godine Foto: Wikipedia/ser Marie Valerie on de.wikipedia

Na dvor se vratila nova Sisi

Krajem godine vratila se na dvor, ali više niko nije mogao da je prepozna. Od stidljive i depresivne carice Elizabeta je postala prelepa i odlučna mlada žena koja je odmah po povratku zahtevala da više ne spava u istoj posetelji sa suprugom. Ovo je dodatno izludelo cara, ali ga i nateralo da svoju suprugu gleda drugim očima. Bio je zaljubljeniji nego ikad pre, ali je potajno patio jer mu Elizabeta ljubav više nije uzvraćala. Ipak, kažu da ga je veoma poštovala i da je mogao da joj veruje.

Svesna da cara može sada da "vrti oko prsta", Elizabeta je koristila da ga natera da stvari budu po njenom. Često je u tome uspevala. Dvorjani pamte jedino svađu 1865. kada je pretila da će da ga ostavi ako ne odustane od toga da njihov sin Rudolf ide u vojne škole. Smatrala je da nežna duša mladog carevića nije za vojni poziv i zahtevala je da ga ne odgaja u tom duhu. Car je na kraju popustio i Elizabeta je izvojevala još jednu pobedu, na opšte zaprepašćenje dvora.

Na dvoru su je ogovarali jer je bila veoma privržena Mađarima, pa se priča da je baš pod njenim uticajem, Franc Jozef pristao 1867. na ustavnu nagodbu sa Mađarima, kada je austrijsko carstvo pretvoreno u konfederalnu, Austrougarsku monarhiju. Novouređena država je imala zajedničke samo spoljne poslove, finansije, vojsku i, naravno, vladara. Franc Jozef je bio car austrijskih i kralj mađarskih zemalja, a Elizabeta kraljica.

Elizabeta je, diveći se njihovoj borbi za nezavisnost i učila je mađarski jezik i običaje i tamo je često provodila mesece. Priča se i da je bila u ljubavnoj vezi sa Đulom Andrašijem, kasnije premijerom Mađarske, ali to nikada nije potvrđeno. Ipak, svoju ljubav prema Mađarskoj prenela je na svoju treću ćerku Mariju Valeriju, koju je rodila 1868. godine i koju je odmalena učila mađarski jezik.

Ćerka Žizela lepotu povukla na majku Foto: Wikipedia/Österreichische Nationalbibliothek, Bildarchiv Austria

Istrajna u svemu i previše slobodna

Elizabeta je sve privlačila svojim izgledom ali neobuzdanim ponašanjem. Volela je da se sunča naga, a pričaju i da je znala da se prerušava u muškarca kako bi na imanju u Mađarskoj mogla da jaše u pantalonama. Šuškalo se i da je u Engleskoj u postelju uvukla čuvenog učitelja jahanja Beja Midltona, koji se zaljubio u nju kada je video kako juri na konju u galopu.

Krasila ju je neviđena upornost, ali svi kažu da je bila opsesivna i da je sve čega se dohvati moralo da bude urađeno po njenoj volji do kraja. Tako je, kada je otkrila čari Krfa, mahnito učila grčki. Zadivljena svojom lepotom znala je da se izgladnjuje, nekada bi za ceo dan samo popila sok od ceđenog voća. Uživala je što se svi dive njenom uskom struku koji je iznosio samo 50 centimetara, pa je tako sebe utezala do granica da bi gubila dah.

Svoju kosu koja je bila dugačka do poda češljala je satima, a isto toliko bilo je potrebno da se obuče.

Znala je neumorno da pešači, a gde god da je boravila imala je svoju teretanu u kojoj bi vežbala, što je bilo veoma neobično u ono doba. Njen slobodni duh izluđivao je cara, kojeg umalo nije strefio infarkt kada se sa jednog od svojih putovanja vratila tetovirana. Naime, dok je krstarila morima na desnom ramenu je istetovirala sidro. Kada je Franc Jozef to video, umalo se nije srušio od šoka i stida.

Kada je rešila da više ne želi da ispunjava svoje bračne dužnosti, suprugu je obezbedila i ljubavnicu. Tako je Franc Jozef otpočeo vezu sa glumicom Katarinom Štat, koju je Elizabeta prećutno podržavala. Tako je carski par nastavio da vodi odvojene "srećne" živote, a da život na dvoru nije trpeo.

Nova tragedija uništila Elizabetu

Kada je Franc Jozef sina Rudolfa 1881. godine prisilio da se oženi princezom Stefani od Belgije, niko nije slutio da će mladi carević sreću tražiti u tuđim posteljama. Njihov brak bio je obeležen neslaganjima i svađama, a prvenstveno zbog toga što je Rudolf voleo da švrlja.

Nakon što mu je Stefani rodila naslednicu, nadvojvotkinju Elizabetu Mariju od Austrije, Rudolf joj je preneo polnu bolest posle koje više nije mogla da rađa. Kako je dobijanje prestolonaslednika dovedeno u pitanje, Rudolf se sve češće svađao sa ocem, a ubrzo se odao alkoholu i navodno morfijumu. U jednom trenutku Rudolf je spoznao sreću kada je upoznao mladu Mariju Večeru u koju se smrtno zaljubio. Međutim, njegov otac se toj vezi veoma protivio. Nakon brojnih svađa i intriga na dvoru, 1889. godine Rudolf je izvršio samoubistvo, prethodno ubivši svoju sedamnaestogodišnju ljubavnicu. Njihova tela pronađena su u lovačkom zamku u bečkim šumama.

Kada je saznala za smrt sina Elizabeta je zapala u najgoru depresiju i potpuno se povukla iz javnog života. Tada se odselila na Krf gde je izgradila čuvenu palatu Ahilion, gde je planirala da provede starost.

Predivna palata od belog mermera služila je Sisi za beg od realnosti. Neumorno je čitala Homera, a uništena bolom naredila je da se iskleše skulptura Ahila pogođenog u petu... Ipak, kada je vila konačno bila gotova, Sisi je za nju izgubila svako interesovanje. Duge šetnje po maslinjacima i pokraj mora je više nisu činili mirnom i nastavila je da putuje svetom, ali se na Krf svako malo vraćala. Tada je retko viđala supruga, ali navodno su redovno razmenjivali pisma u kojima je povremeno lepa Sisi znala da pronađe utehu.

Njena smrt bila je tragična baš kao i njen život. Ubijena je 10. septembra 1898. godine na obali Ženevskog jezera. Nju je nožem izbo mladi anarhista Luiđi Lukeni, koji je priznao ubistvo govoreći da mu meta nije bila carica, već da je hteo da ubije nekoga kraljevske krvi.

Iako je želela da bude sahranjena na Krfu, Franc Jozef nije uslišio njenu želju, već je naredio da bude sahranjena u carskoj kripti u centru Beča.

Presuda Srbima u mestu gde je upoznao svoju najveću ljubav

Nakon Elizabetinog ubistva Franc Jozef je sve češće odlazio u Bad Išgl, gde se zaljubio u svoju Sisi.

Opuštao se u termalnim vodama i uživao u čistom vazduhu, šetnjama kroz šume i kraj reke. Leti je više vremena provodio tu nego u Beču, pa se i u vreme sarajevskog atentata na nećaka i naslednika habsburškog trona, nadvojvodu Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju, zatekao u ovom mestu.

Foto: Wikipedia/http://www.akpool.co.uk/postcards/24012753-postcard-portrait-von-kaiser-franz-joseph-i-sterreich

Upravo je odatle car Franc Jozef poslao telegram kojim objavljuje rat našoj zemlji, što je bio okidač i za početak Prvog svetskog rata. Tim potezom je, kažu, potpisao smrtnu presudu Austrougarskoj monarhiji.

Dve godine kasnije preminuo je od upale pluća u Šonbrunu, u 86. godini. Kada bi ga nekad upitali o njegovom životu znao je samo da kaže: "Ničega nisam bio pošteđen".

(Telegraf.rs)