Filipa je ubio bivši ljubavnik, ali da li je atentat organizovao njegov sin, Aleksandar Makedonski?

Foto: Wikipedia/Giovanni Dall'Orto

U antičkom svetu, mlad i žustar Aleksandar Veliki vodio je svoju vojsku od severne Grčke do onoga što je danas Pakistan, bio na čelu fronta, ubijao neprijatelje mačem i kopljem, naređivao pogubljenja i masakre. Čak je izbo i jednog starog prijatelja na smrt tokom pijane svađe. Ubio je puno ljudi, ali da li je započeo svoju karijeru kralja tako što je organizovao ubistvo rođenog oca, veoma uspešnog Filipa II?

Preporučujemo

Filipova karijera omogućila je Aleksandrova osvajanja mogućim, jer je Filip bio taj koji je spasao Makedoniju sa ivice izumiranja, pobedio moćne susede pre nego što se proširio Grčkom i Balkanom.

Stvorio je efikasnu vojsku, kombinujući mnogo različitih vrsta trupa u jedan zastrašujući, brzi tim. Ovo je bila vojska koju je Aleksandar vodio protiv Persijskog carstva, sastavljena od Filipovih ljudi, boreći se na isti način kao što su se borili više od 20 godina.

Činjenice o Filipovom ubistvu, 336. godine pre Nove ere, su jasne i neosporne. Do ubistva je došlo u pozorištu u Egamu, uz prisustvo velike mase koja je doputovala iz cele Makedonije i Grčke da pruži podršku kralju. Kada je Filip ušao unutra, jedan od njegovih telohranitelja, mladić po imenu Pausanija potrčao je ka njemu. Izvadivši ispod ogrtača skriveni bodež, ubo je Filipa između rebara i pobegao. Kralj je umro za nekoliko trenutaka.

Lični motiv Pausanija za ubistvo bio je naširoko poznat. Kao tinejdžer, jedno vreme je bio Filipov omiljeni mladić i ljubavnik. Poligamista kao svi makedonski kraljevi, Filip je bio poznat po brojnim aferama sa ženama i mladićima. Ubrzo ga je zamenio drugim mladićem, kog je Pausanija ismejavao. Novi ljubavnik hteo je da dokaže svoju muškost u borbi u kojoj je ubijen, prenosi History.

Filipa II je ubio bivši ljubavnik Foto: Wikipedia/Jastrow

Ubijeni mladić imao je prijatelje i rođake na visokim položajima, uključujući i Atala, čiju je nećaku Filip uzeo za nevestu 335. godine pre Nove ere. Siguran na dvoru, Atalu je odlučio da se osveti Pausaniju, pozvavši ga na gozbu i napivši ga. Plemić i njegovi prijatelji su divljački pretukli Pausanija i možda su ga silovali.

Kako se vest o poniženju proširila, Pausanija je otišao kod Filipa, zahtevajući pravdu. Filip, uvek lukavi političar, težio je kompromisu i da sve učini srećnim: poslao je Atala daleko da postane jedan od dvojice zapovednika zaduženih za stražu poslatu u Malu Aziju kao početak velikog rata protiv Persije. Pausanija je nagradio tako što ga je postavio za jednog od svojih sedam ličnih čuvara.

Iako je ovo bila velika čast za mladića, nije učinila ništa da izbriše ono što se desilo. Pausanija je zato svoju mržnju usmerio ka Filipu jer ga nije tretirao sa poštovanjem koje zaslužuje kao njegov bivši ljubavnik.

Da li je ubica bio pijun u većoj zaveri?

I tada i sada i dalje postoje pitanja da li se iza ovog ubistva krije nešto više - da li je Pausanija delovao sam ili je neko iskoristio ovog nesrećnog mladića kao pijuna u većoj igri.

Aleksandar je kasnije optužio persijskog kralja za organizovanje ubistva, kao način da okonča makedonsku pretnju, ne znajući koliko će se agresivan i uspešan Filipov sin pokazati.

Neki su za ubistvo okrivili Aleksandrovu majku, Olimpiju. Od Filipovih sedam ili osam žena, Olimpija je uživala prestiž kao majka verovatnog naslednika na tron, ali je bilo prisutno verovanje da se ona i njen suprug Filip gnušaju jedno drugog.

Verovalo se da prezire Filipovu poslednju suprugu i smatrana je odgovornom za ubistvo Atalove nećake i njene novorođene bebe ubrzo nakon atentata na Filipa. Mnogo kasnije, posle Aleksandrove smrti, Olimpija je predvodila vojske i ubijala rivale u borbi za kontrolu sukcesije. Bez sumnje je bila zastrašujućeg karaktera - jednako pametna, sposobna i nemilosrdna kao i njen suprug i njen sin.

Slučaj protiv Aleksandra i dalje misteriozan

U to vreme veliki broj ljudi sumnjao je da je sam Aleksandar, Filipov naslednik, organizovao ubistvo oca, a motiv je bio očigledan - ambicija da se vlada.

Aleksandar je u 21. godini proglašen kraljem Makedonije nekoliko sati nakon Filipovog ubistva. Ta bi osigurao svoju poziciju, brzo je naredio pogubljenje dva potencijalna rivala i poslao naredbe za eliminaciju Atala.

Njegove brze vojne kampanje tokom naredne godine učvrstile su njegovu dominaciju nad Južnom Grčkom i njegove granice na Balkanu. Ništa od ovoga nužno ne ukazuje na bilo kakvu umešanost ili predznanje o Filipovom ubistvu.

Kada je Filip umro, to su bile neophodne mere predostrožnosti, jer bi svaki drugi postupak mogao da dovede do Aleksandrovog ubistva. Oklevanje nije bila karakteristika koju je Aleksandar pokazivao u bilo kom dobu.

U najmanju ruku, Filipova smrt se pokazala veoma srećnom za Aleksandra: postavila ga je na čelo reformisane, ujedinjene i procvetale Makedonije i na čelu zastrašujuće vojske s velikim pohodom na Persiju.

O njegovom unutrašnjem karakteru ne zna se dovoljno da bi se reklo da li je mogao da dogovori ubistvo svog oca, niti bilo kakve činjenice pokazuju da je to učinio.

Ovo ostaje još jedna zagonetka koja okružuje veliku i strašnu karijeru Aleksandra Makedonskog.

(Telegraf.rs)