Najkontroverzniji izbori u istoriji Amerike: Kako je Buš za dlaku pobedio Ala Gora

Foto: Guliver/Chris Hondros/Getty images

Sve što je na izborima u Americi 2000. godine razdvajalo demokratu Ala Gora i republikanca Džordža V. Buša bilo je par stotina glasova. Tri nedelje nakon što su održani izbori, 26. novembra, država Florida proglasila je Buša pobednikom i 25 glasova elektora pripalo je upravo njemu.

Preporučujemo

Nakon haotične izborne noći 7. novembra, tokom koje se na televiziji čulo da je ključnu Floridu osvojio Al Gor, a zatim Buš, rezultati su jednostavno bili preblizu, piše History.com.

U 36 dana koji su usledili, Amerikanci su saznali da je Gor pobedio kada je reč o glasovima naroda za 543.895 glasova. Ipak, računa se pobeda kod elektorskog koledža. Kako su usledile optužbe za prevaru, sve su bili češći pozivi da se prebroje glasovi, a televizije su povukle preranu pobedu Gora.

Bušovo vođstvo se povećavalo, a novinari su već počeli da prepuštaju pobedu njemu.

- Kada se u ranim jutarnjim satima vođstvo smanjilo na oko 2.000 glasova, televizija se ponovo preokrenula, povukla pobedu Buša i proglasila Floridu još neodređenom. Početni problem je bio neuspeh izlaznih anketa - rekao je Endru E. Buš, profesor i autor knjige o ovim izborima.

Preblizu za proglašenje pobede

Rezultat predsedničkih izbora 2000. godine koji su se završili tako tesno nije bio veliko iznenađenje. Prema istraživanjima agencije "Gallup", dogodilo se čak devet promena pozicije tokom jesenje kampanje. Dok je Buš imao malu prednost u poslednjoj nedelji kampanje, Gor je dobio zamah na dan izbora.

Inače, mlađi brat Buša, Džeb Buš tada je bio guverner Floride, a to je dodatno potpaljivalo vatru.

Autor Buš kaže da prebrojavanja na lokalnom i državnom nivou nisu retka, ali događaj poput ovog, na predsedničkim izborima, nije se dogodio neko vreme.

- Još 1976. godine bilo je mnogo veće razlike - rekao je on misleći na izbore sa republikancem Raderfordom B. Hejzom koji je na kraju postao predsednik nakon što nijedan od glavnih stranačkih kandidata nije zaradio dovoljno glasova bez 20 spornih elektora. Zastoj u Kongresu doveo je do stvaranja komisije koja je kontroverzno dodelila svih 20 spornih glasova Hejz.

Foto: Guliver/Chris Hondros/Getty images

Ponovljeno brojanje na Floridi

Tokom narednih nekoliko nedelja, bez utvrđenog pobednika, zvaničnici su izvršili elektronsko prebrojavanje, pri čemu su glasački lističi ponovo ubačeni u iste mašine, ali je Gor zatražio ručno brojanje.

Sami glasački listići postali sporno pitanje. Vizuelno zbunjujuća bušotina u kojoj su dve kolone kandidata bile odvojene srednjom kolonom sa oznakama koje treba probiti bile su razlog što su neki Gorovi glasovi otišli Patu Bušenonu zbog neusklađenosti imena.

A onda ni neke od tih oznaka nisu bile pravilno probušene.

Posle tužbi, osporavanja i ponovnog brojanja glasova, Vrhovni sud Floride naložio je ponovno brojanje u svih 67 okruga, na šta je Buš uložio žalbu i slučaj uputio na Vrhovni sud SAD.

Odluka je rezultirala jednom od najkontroverznijih odluka Vrhovnog suda u američkoj istoriji. Pobedom na Floridi, Buš je prestigao Gora u elektorskim glasovima 271-266 i bez ikakvih zakonskih mogućnosti, Gor je priznao poraz.

Buš je tada postao prvi američki predsedednik od Bendžamina Harisa 1888. koji je izgubio u narodnom glasanju, ali ipak pobedio na izborima. Nije iznenađenje što su demokrate bile nezadovoljne ovim.

Lekcija koju su naučili kandidati je da se ne raduju prerano, a Florida je od tada pod budnim okom i najneizvesniji rezultati svake četiri godine se očekuju upravo ovde.

(Telegraf.rs)