Predsednika SAD pandemija slomila u bitnom trenutku: Sa dušom se rastajao 5 dana, više nije bio isti

Foto: Privatna arhiva/Telegraf, Wikipedia/Pach Brothers, New York

U noći 3. aprila 1919. godine, američkog predsednika Vudroa Vilsona počeo je da muči jak kašalj. Vilson je odjednom toliko oslabio da je njegov lični lekar Kari Grejson mislio da je predsednik nečim otrovan. Grejson je cele noći bdio nad Vilsonom, ističući da je to jedna od najgorih noći u njegovom životu.

- Bio sam u mogućnosti da kontrolišem spazme koje je dobijao od kašlja, ali je njegovo stanje bilo veoma ozbiljno - prisećao se naknadno Grejson.

Ispostavilo se da predsednik nije otrovan, već da je oboleo od gripa koji su tada zvali "španski" i koji će vremenom ubiti oko 20 miliona ljudi širom sveta, odnosno oko 600.000 ljudi u SAD. Vilsona je bolest uhvatila u najgorem mogućem trenutku, piše History. Predsednik je ostao vezan za krevet usred najvažnijih pregovora u njegovom životu, ali i za čitav svet, Pariske mirovne konferencije.

Pre gripa, ćorsokak

Vilson je došao na mirovne pregovore "naoružan" sa svojih vizionarskih "14 tačaka", strategijom za postizanje mira u svetu. Vilson se zalagao za načela slobodnog tržišta, javnosti međudržavnih sporazuma, demokratije i za pravo naroda na samoopredeljenje... Takođe je pozvao zaraćene strane na prekid sukoba i na razoružanje, povlačenje Centralnih sila sa okupiranih teritorija. Između ostalih, 11. tačka pominje bezbedan i siguran izlaz Srbije na more.

Međutim, delovi Vilsonove sheme naišle su na žestoko protivljenje šefova ostalih "sagovornika", Francuske i Velike Britanije. Francuski premijer Žorž Klemanso otvoreno se sukobio sa Vilsonom oko toga koliku će ekonomsku kaznu podneti Nemačka. Klemanso je tražio milijarde odštete, a Vilson je želeo da poštedi Nemačku takvog poniđženja i da se umesto toga usredsredi na izgradnju Lige nacija.

Dolazak Vilsona u Pariz, mart 1919.

Do aprila, pregovori u Parizu našli su se u ćorsokaku. Baš u tom trenutku je Vilson pao u krevet. Predsednik se pet dana rastajao sa dušom, boreći se sa visokom temperaturom i užasnim kašljem, dok je njegov doktor Grejson lagao novinare, ubeđujući ih da Vilson ima malo jaču prehladu.

Virus ubijao zdrave ljude

Španski grip koji je tih godina hara bio je veoma agresivan na respiratorni sistem. Infekcija je najteže pogađala mlade i prethodno zdrave ljude, zato što bi njihov imuni sistem preterano reagovao i stvarao vodu u plućima, što je dovodilo do smrti pacijenta u samo nekoliko dana. Oni koji bi preživeli udar virusa neretko su imali neuroloških problema. Čak i kada bi visoka temperatura nestala, oni koji su preležali grip dugo su osećali posledice, imali su halucinacije koje su dovodile do oštećenja njihovog nervnog sistema.

Foto: Profimedia/AFP

- Najopsežnija studija o pandemiji iz 1918. godine zabeležila je koliko su uobičajeni neurološki poremećaji. Bili su na drugom mestu nakon pluća. To je uključivalo psihozu, koja je obično bila privremena - rekao je Džon Beri, autor knjige Veliki grip: Priča o najsmrtonosnijoj pandemiji u istoriji. (The Great Influenza: The Story of the Deadliest Pandemic in History).

Više izvora tvrdilo je da je Vilson patio od istig simptoma, dok se borio sa gripom na mirovnoj konferenciji.

Vilson više nikad nije bio isti

- Postao je paranoičan. Mislio je da su Francuzi svuda oko njega postavili špijune. Bio je opsesivan prema svom nameštaju i automobilima i to su primetili svi oko njega - kaže Beri.

Vilsonov glavni poslužitelj, čovek po imenu Irvin Huver, napisao je kasnije da se „nešto neobično događalo u predsednikovom umu“ i da je „jedna stvar siguran: on nikada nije bio isti nakon ove 'male čarolije' bolesti“.

Britanski premijer Lojd Džordž, koji je došao da poseti Vilsona dok se ovaj oporavljao u hotelu opisao je Vilsonovo stanje kao "nervni i duhovni slom" usred "zagrejanih pregovora u Parizu".

Iako su lekari prijavljivali slučajeve „psihoze gripa“ već pri izbijanju ruskog gripa 1889. godine. Nije bilo leka za to stanje, koje je obično prolazilo samo od sebe. Jedna od hipoteza je da je neurološki poremećaj koji su iskusili Vilson i drugi izazvan otokom mozga (encefalitisom) povezanim sa gripom.

Kada se Vilson konačno osećao dovoljno dobro da ponovo prisustvuje konferenciji, jedva da je ličio na čoveka koji se do nedavno do poslednjeg atoma snage borio za svoje principe. Grip je toliko oslabio njegovo telo i um, da Vilson jednostavno nije imao dovoljno snage ni volje da se bori za ono u šta veruje.

- Uticaj je, prema mom mišljenju, bio prilično dramatičan. Vilson je bio uporan, instirao je na„ 14 bodova “, samoopredeljenju i„ miru bez pobede “. Klemanso ga je čak optužio da je „ pronemački“. Odjednom, Vilson je popustio na svih 14 tačaka osim Lige nacija i samo zato što mu je Klemanso bacio kost - kaže Beri.

Za Vilsonov pregovarački tim u Parizu i njegove pristalice kod kuće, Versajski sporazum potpisan u junu 1919. bio je izdaja svega za šta se Vilson zalagao i postavio pozornicu za više sukoba i smrti na evropskom tlu.

Vilijam Bulit, pomoćnik Stejt departmenta i lojalni ataše Vilsona na pregovorima u Parizu, odmah je dao ostavku.

- Bio sam jedan od miliona ljudi koji su se pouzdano i implicitno pouzdali u vaše vođstvo i verovali da nećete uzeti ništa manje nego „trajni mir“ zasnovan na „nesebičnoj i nepristrasnoj pravdi“. Ali naša vlada pristala je sada da isporuči stradajuće narode sveta novim ugnjetavanjima, potčinjavanjima, komadanjima - novom veku rata - pisao je Bulit u ostavci.

Zaboravljenih "14 tačaka"

Procena mladog pomoćnika bila je tragično predviđajuća. Istoričari se slažu da je jedan od glavnih uzroka uspona nacističke stranke Adolfa Hitlera bilo ponižavanje i ekonomski očaj naneti nemačkom narodu Versajskim sporazumom. Umesto da zaštiti svet od budućih ratova, sporazum je pomogao da se poploča put ka Drugom svetskom ratu.

Da li je Vilsonova bolest igrala značajnu i remetilačku ulogu u mirovnim pregovorima u Parizu? Bari je rekao da je to sigurno imalo uticaja.

- Ne možete apsolutno dokazati da on ionako ne bi ustupio svemu, ali ako išta znate o Vilsonu, u njegovom ponašanju nema ničega što bi nagoveštavalo da je bio kompromis u takvim pitanjima. Sasvim obrnuto. Bio je uporan da je to bio „njegov put ili autoput“ na gotovo svemu - kaže Bari.

Po povratku u Sjedinjene Države stvari su se za Vilsona samo pogoršale. Prvo je Kongres odbio američko učešće u Ligi nacija, poslednjem preživelom ostatku od „14 tačaka“, a zatim je Vilson doživeo iscrpljujući moždani udar od kojeg se nikada nije potpuno oporavio.

(Telegraf.rs)