Upoznajte "britanskog Hitlera", čoveka koji je zamalo zemlju pretvorio u nacističku državu

Osvald Mozli rođen je 1886. godine u uglednoj engleskoj plemićkoj porodici. Inspiraciju za osnivanje fašističke partije, Mozli je pronašao nakon brojnih obilazaka Evrope, ali je najveći uticaj na njega ostavio Musolonijev pokret u Italiji, a onda je ovu ideju počeo da širi u svojoj zemlji. Osnovao je britansku Uniju fašista i stekao veliki broj pristalica.

Mozli je bio zgodan, primamljiv i krajnje opasan, a samo snažni otpor njegovim mračnim planovima sprečio je Britaniju da postane marionetska država rastućeg nacističkog carstva.

Za vreme izbora 1918. godine, nakon povratka iz Prvog svetskog rata, Mozli je kao član Konzervativne stranke ušao u parlament.

Iako nije imao ideju kakva su njegova politička uverenja, Mozli je bio strastveni govornik.

Kad je imao 24 godine, oženio se Lejdi Sintijom Kurzon, ali u isto vreme je imao aferu sa njenim mlađim sestrama Aleksandrom i Irinom i njenom maćehom Grejs. Iste te godine napustio je Konzervativnu stranku.

Žena mu je preminula 1933. godine, nakon čega se oženio sa Dajanom Mitford, a nakon porasta nezadovoljstva sa vladom, podneo je ostavku i izgubio mesto u parlamentu.

Međutim, tada je imao novu ambiciju: stvaranje britanskog rivala uzlaznoj nacističkoj stranci.

Mozli je osnovao autoritarnu Novu stranku 1931. godine, ali pošto nije uspeo da pobedi ni na jednim izborima, odlučio je da mu treba novi ugao - i ubrzo se okrenuo fašizmu.

Prva britanska fašistička stranka osnovana je 1923. i imala je 200.000 članova pre nego što su se frakcije okrenule jedna protiv druge zbog neslaganja. Do 1932. godine trebao im je spasilac da bi preživela, a Osvald Mozli je predložio spajanje.

Nova britanska Unija fašista (BUF) osnovana je 1. oktobra 1932. i prvi skup je održala u Londonu samo dve nedelje kasnije. Ponosni na antisemitizam i rasizam, njihova verovanja bila su kopirana od Musolinija. Međutim, za razliku od italijanskog fašizma, britanska Unija je pokušavala da privuče i katolike i žene.

BUF je, kao i nacistička stranka, počela kao kombinacija političkog pokreta i paravojne grupe zvane crnokošuljaši, po uzoru na Hitlerove braon košulje.

Za prve dve godine imale su uspeha, članstvo je poraslo na 50.000 sa velikom popularnošću među radničkom klasom u severnoj Engleskoj.

Njegova partija održala je više skupova širom Engleske, od kojih će najzapaženiji ostati onaj kada su crnokošuljaši marširali Istendom, četvrt u kojoj su uglavnom živeli irske i jevrejske porodice, kao i migranti. Taj događaj ostaće upamćen kao "bitka u ulici Kejlb" (The Battle of Cable Street), prilikom koje je došlo do velikog sukoba sa antifašistima i policijom.

Vlada je dozvolila marš uprkos prigovorima. Skupilo se oko pet hiljada fašista, deset hiljada policajaca i oko 300.000 građana koji fašistima nisu dozvolili da prođu. Kada se Mozli pojavio kako bi poveo svoje pristalice, policija je postupila po naređenju pokušavajući da im omogući prolaz. Međutim, građani Istenda postavili su barikade ne želeći fašiste u svom delu grada. Slogan pod kojim su građani stajali ujedinjeni bio je isti onaj koji se koristio u španskom građanskom ratu - "No pasaran! They shall not pass!" (neće proći). Mozli je posle nekog vremena naredio svojim crnokošuljašima da se povuku.

U sukobima do kojih je došlo, ranjeno je oko 200 osoba, dok je 150 njih privedeno.

Oženio se ljubavnicom u Gebelsovoj kući, i Hitler bio na venčanju

Nakon što je ostao udovac 1933. godine, 6. oktobra oženio je svoju ljubavnicu Dajanu Mitford u kući nacističkog ministra propagande Džozefa Gebelsa. Adolf Hitler bio je počasni gost.

Do tada je Britaniji već bilo dosta. Političke uniforme i paravojne organizacije zabranjene su Zakonom o javnom poretku iz 1936. godine, koji je usvojen u decembru, a mnogi crnokošuljaši i članovi BUF-a prebegli su iz stranke.

Međutim, sam Mozli ostao je prilično popularan tokom 1939. godine, govorom koji je održao te godine privukavši 30.000 posmatrača.

Nakon početka Drugog svetskog rata i posebno posle pada Francuske, javno mnjenje okrenulo se od Mozlija.

Mozli i njegova žena uhapšeni su kao izdajice 1940. Nakon što su pušteni 1943. godine, živeli su pritajenim životom. Dajana je kasnije priznala Hitlerovu okrutnost.

- To što je uradio ne menja činjenicu da je očigledno bio zanimljiva ličnost. Nijedno mučenje na Zemlji ne bi me nateralo da kažem nešto drugačije - rekla je.

Mozli se vratio politici nakon rata sa svojim pokretom Union, ali je nakon poraza 1951. godine otišao za Irsku i na kraju se preselio u Francusku.

Osvald Mozli je umro u Francuskoj 1980. u 84. godini. Njegovi fašistički spisi i danas su dostupni kod krajnje desnih izdavača.

Njegova harizma i reputacija elegantne mržnje bili su dovoljno ubedljivi da gotovo nije došlo do promena u njegovom karakteru kada se pojavio kao negativac u petoj sezoni britanske kriminalističke drame "Peaky Blinders".

Na sreću, za razliku od Hitlera, Musolinija i Franka, njegov fašistički pokret su uništili neistomišljenici pre nego što je doveo do velike štete.

(Telegraf.rs)