Kako je ponos Amerike eksplodirao u paramparčad i odneo 7 života zbog sujete lidera NASA

Foto: Printscreen/Youtube/ What You Haven't Seen

Dokumentarac o nesreći spejs šatla “Čelendžer” (Challenger) u kojoj je nastradalo sedam astronauta NASA-e, pojavio se nedavno na video servisu Netflix i ponovo prizvao duhove prošlosti.

Preporučujemo

Iako se nesreća dogodila pre 34 godine, i dalje je bolno sećanje na ovu tragediju, u kojoj je sedam osoba izgubilo život zbog osećaja ponosa Amerikanaca kao nacije i momenta sujete tadašnjeg menadžera leta Lorensa Maloja.

NASA se vodi sloganom “Za dobrobit svih”, ali prva svemirska nesreća u istoriji SAD iz 28. januara 1986. godine govori nešto sasvim drugo, posebno činjenica da su članovi porodica posade posmatrali kako im najvoljeniji ginu pred očima.

Čelendžer i učiteljica

Čelendžer je drugi po redu orbiter programa spejs šatl programa posle letelice Kolumbija, i trebalo je da predstavlja vrhunac američkog svemirskog inženjerstva. Izgradnja je počela 1972, a kompletirana je 1978. godine. Zbog promena u dizajnu i konstrukciji, Čelendžer je mogao da ponese 1.100 kilograma više tereta od Kolumbije.

Takođe, ovo je bio prvi orbiter koji je imao displej ekran na staklu od kokpita koji se koristio prilikom sletanja na Zemlju.

Posadu je činilo šest astronauta NASA, dok je sedmi član bila učiteljica Krista Mekolof iz mesta Konkord u Nju Hempširu. Naime, ova američka svemirska institucija želela je da približi javnosti koncept da i obični ljudi mogu da prođu obuku i postanu kosmonauti i vinu se u svemir.

Amerikanci su smatrali da bi prva obična osoba u svemiru trebalo da bude učitelj, te je posle konkursa izabrana upravo Krista, inače majka dvoje dece. Treba napomenuti da su u nadmetanju za mesto u svemirskom programu učestvovali prosvetari širom Amerike, a ta učiteljica odmah je postala miljenica javnosti.

Prema planu 10. po redu misije Čelendžera, ova letelica je trebalo da stavi u orbitu komunikacioni satelit TDRS-B, kao i da Mekolof održi prvi čas za đake u svemiru. Nažalost, nikada nije došlo do toga da je mališani širom SAD prate njeno predavanje...

Problem sa “o-prstenovima”

Čelendžer je u svemir odlazio pomoću dveju raketa, koje je pravila kompanija Mortol Tiokol. Tzv. busteri bili su sastavljeni iz sedam delova, a na spojnicama nalazila su se dva gumena “o-prstenova” koji su držali konstrukciju.

Istraživanja su pokazala posle analize raketa sa prethodnih letova da se prstenovi habaju, te se često dešavalo da jedan od njih u potpunosti bude uništen.

Prema oceni eksperata, prstenovi su se značajno habali ukoliko bi šatl uzletao na hladnim temperaturama, a inženjeni kompanije su bili zabrinuti što niko ne deli njihove brige u vezi sa time.

Odlaganja i lansiranje

Čelendžer je trebalo da poleti sa Kenedi svemirskog centra u Floridi 22. januara, ali je u nekoliko navrata lansiranje odloženo zbog vremenskih uslova. Sve je bilo spremno pet dana kasnije, odnosno 27. januara, ali zbog problema sa vratima na letelici, izgubljeno je mnogo vremena, te je odlučeno da se lansiranje (ponovo) pomeri za sutradan.

Tog jutra, 28. januara, zabeležena je niska temperatura od -8 stepeni Celzijusa, a toliko je bilo hladno da su se na raketama i lansirnoj rampi uhvatile ledenice. Čelnici iz Tiokoloa pre lansiranja razgovarali su putem konferencijskog poziv sa prvim ljudima NASA koji su vodili misiju i rekli im da ih brine da bi hladnoća u velikoj meri mogla da utiče na o-prstenove.

Njihova preporuka bila je da se odloži lansiranje, a to se NASA-i nikako nije dopalo, jer su zadali cilj od nekoliko desetina letova u budućnosti, a novo pomeranje uticalo bi na moguće gubljenje finansiranja. Menadžer leta Lorens Maloj je čak u jednom trenutku prokomentarisao, kako se navodi u dokumentarcu “Challenger: The final flight”, “šta očekuju od njega, da lansira šatl u aprilu?”.

Ljudi u Tiokolu, očigledno pod pritiskom, povukli su se i kazali NASA-i da im treba pola sata da između sebe ponovo procene rizik. Posle sastanka, promenili su stav, a jedan od ljudi američke svemirske agencije tražio je da im se pošalje faks u kome bi stajala potpisana izjava da Tiokol smatra da je rizik u vezi sa gumenim prstenima zanemarljiv.

73 sekunde

Posle natezanja i neizvesnosti, Čelendžer je poleteo konačno u 11.38 sati po lokalnom vremenu. Sve je delovalo kako treba, ali posle 73 sekunde spejs šatl je eksplodirao na zaprepašćenje svih koji su to pratili.

Posebno je bilo šokantan trenutak kako kamere snimaju užasnuta lica porodica koje su uživo gledale kako im bližnji ginu pred očima.

Nastralo je svih sedam članova posade.

Epilog

Zbog celog incidenta, pokrenuta je Rodžersova komisija koja je trebalo da istraži uzrok pogibije astronauta, a među članovima je bio i prvi čovek na Mesecu, Nil Armstrong. To telo je, između ostalog, kritikovalo način na koji je doneta odluka da se lansira Čelendžer, posebno kada je bilo poznato da gumeni prstenovi gube na svom strukturalnom integritetu na niskim temperaturama koje su bile tog kobnog 28. januara.

Maloj je prebačen na drugo radno mesto, a jedan od direktora Mortona Tiokola koji je potpisao preporuku dobio je otkaz. U martu 1988. godine, ta kompanija je zajedno sa američkom vladom prihvatila da isplati 7,7 miliona dolara odštete četiri od sedam porodica poginulih astronauta. Morton je isplatio 60 odsto poravnanja, a država 40 odsto.

(Telegraf.rs)