Stanislava je bila "brža od zveri" a mnogi su sumnjali da je muškarac: Obdukcija je sve šokirala

Foto: Profimedia

U aprilu 1911, u jednom malom selu u Poljskoj, rođena je devojčica po imenu Stanislava. U leto te godine, kada su Poljaci sve više pakovali kofere i napuštali zemlju, njeni otac Julijan i majka Veronika Valasjevič su odlučili da krenu istim putem i preselili su se u Ohajo. Čim su se našli na tlu SAD, prezime im je promenjeno u Volš (Walsh), a Stanislava je prvo postala Stasija, a potom Stela, koja će kasnije ostati u svetu upamćena kao svestrana poljska atletičarka, koja se takmičila u više atletskih disciplina...

Stanislava je odrastala u takozvanom Slovenskom selu. Njen otac je pronašao dobar posao u železari, Stanislava je dobila još dve sestre... Ipak, odrastala je pocepana između dve zemlje i dva naroda... Čitavog života je živela kao Amerikanka, jer je to jedino što je znala. Međutim, kada je otkrila svoj neverovatan talenat za atletiku, bila je prinuđena da se takmiči u bojama otadžbine. Iako se decenijama borila da predstavlja SAD na Olimpijskim igrama, nikad nije ispunila svoj san da osvoji medalju pod američkom zastavom.

Međutim, ono što mnogi ne znaju jeste to da Stanislava nije imala problem da se prilagodi samo "identitetu nacije", već i sopstvenom, jer je do kraja života krila veliku tajnu, koja će biti otkrivena tek nakon njene smrti.

Put od trnja do zvezda

Srednju školu Stanislava je pohađala u Klivlendu i sredinom dvadesetih godina prošlog veka, sazrevala je u ozbiljnu atletičarku. Igrala je za nekoliko sportskih timova, uključujući i muški bejzbol tim. Osvojila je zavidan broj trofeja i medalja... Bila je veoma kršne građe, zbog koje su je nazivali muškaračom... Zbog mišićavih ruku, debelog vrata i visine od 178 centimetara druga deca su je prozivala, a ubrzo je dobila i nadimak Bull Montana, po rvaču Luisu Motanji. Iako su je neprekidno zadirkivali, Stanislava je nastavila da napreduje i ubrzo svima pokazala da je vanserijski sportista.

Po završetku srednje škole zaposlila se kao činovnik u železnici u Njujorku, ali je sport i dalje bio njena opsesija. Ubrzo se priključila atletskoj asosijaciji Železnica. Iako je bila Poljakinja, a ne američka državljanka, takmičila se na međunarodnim takmičenjima i u Poljskoj i u SAD. Osvajala je zlatnje medalje u trčanju i skoku udalj. Godine 1930. prvi put je oborila svetrski rekord, a tada su i mediji počeli sve više da pišu o njoj.

Sada kada je u biografiji imala brojne medalje i svetske rekorde, Stanislava je krenula da se bori za američko državljanstvo. Želela je da 1932. učestvuje na Letnjim Olimpijskim igrama pod američkom zastavom. Međutim, tada je Velika kriza udarila i na njenu porodicu. Otac Julijan je ostao bez posla kao i Stanislava, i to samo nedelju dana pre nego što je trebalo da položi zakletvu kako bi preuzela državljanstvo.

Kako su je Poljaci "namamili"

Tada je konzulat Poljske iskoristio priliku i Stanislavi ponudio plaćen posao i stipendiju za fakultet pod uslovom da odustane od plana da postane državljanka SAD i da nastavi da se takmiči u bojama otadžbine. Nerado je pristala na ove uslove, ali nije imala kud. U to vreme nisu postojali sponzori i ugovori koji bi joj omogućili da pokrije sve troškove treniranja i takmičenja. Imala je samo 21 godinu i veliku želju da postane uspešan sportista, ali ne i finansije koje bi joj to omogućile.

- Ne okrećem leđa SAD, ali neću moći da trčim zauvek. Ako mi velika kompanija kao što je Glavna železnica u Njujorku ne može obezbediti posao, ko onda može - rekla je Stanislava tada novinarima.

Te iste, 1932. godine nastupila je na Olimpijskim igrama kao Stanislava Valasjevič i odmah postigla svetski rekord na sto metara sa rezultatom 11,9 što je bio i novi olimpijski rekord. Poljskoj je donela zlato, jedno od dva koliko je ta zemlja osvojila na igrama u Los Anđelesu.

Foto: Wikipedia/Materialscientist

To joj je donelo veliki uspeh, osvajala je nagrade i dobijala odlikovanja od vlade Poljske. Iskoristila je školarinu da studira na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitaja i novinarstvo na ženskom koledžu u Varšavi. Ipak, sve vreme je sanjala o povratku u Ameriku. Šest meseci nakon preseljenja u prestonicu Poljske, gadno je povredila zglob i tada je odlučila da se vrati u Klivlend i tamo oporavi.

U godinama koje su usledile Stanislava je pobeđivala na takmičenjima, osvajajući zlatne medalje u brojnim disciplinama - od trke na sto metara do bacanja diska. Novinari su je tada prozvali Kraljicom sprinta i Letačem iz Klivlenda.

Do 1936. godine spremila se za Letnje igre u Berlinu i nadala se da će odbraniti olimpijski rekord i zlato sa prethodnih Olimpijskih igara. Međutim, iako je imala bolje vreme nego u Los Anđelesu 11,7 sekundi, nije uspela da odbrani zlato. Medalju je osvojila Amerikanka Helen Stivens.

Snimak iz trke u Berlinu

Skinuli su joj gaće da provere je li muško

Tada su počeli da kolaju tračevi u medijima o Stivensovoj. Pojedini poljski mediji su objavili, a agencija AP ubrzo prenela, da je Stivensova u stvari muškarac koji se pretvara da je žena. Ponižena zbog optužbi, tadašnja pobednica Olimpijskih igara dozvolila je komitetu da joj, bukvalno, skine gaće, kako bi izvršili inspekciju intimnih delova njenog tela. Kada je ustanovljeno da je Helen Stivens žena, ona je brže bolje tužila medije... Tada niko nije slutio da je prevarant bio tik iza Helen na trkačkoj stazi...

Nakon Berlina Stanislava je objavila da odlazi u penziju, ali nikad zaista nije prestala da se takmiči. Učestvovala je u brojnim bejzbol i košarkaškim takmičenjima, a naredne godine izjednačila je rekord Stivensove u trci na 100 metara. Kada je imala 43 godine osvojila je petu uzastopnu medalju na američkom petatlonu. Pre toga je, uoči Igara 1952. godine pisala molbu Olimpijskom komitetu da joj dozvole da trči za SAD.

- Plaćam porez i glasam kao i svaki drugi američki građanin. Želim da predstavljam ovu zemlju - napisala je u molbi Stanislava koja je posle Drugog svestkog rata konačno i dobila državljanstvo SAD.

Rupa u pravilniku put do OI pod američkom zastavom

Međutim, njen zahtev nije uslišen. Naime, u to vreme pravilo Međunarodnog olimpijskog komiteta je glasilo da sportista ne može da bude predstavnik države ukoliko se ranije takmičio pod zastavom druge. Međutim, rupa u pravilniku MOK-a omogućila je Stanislavi da se ubrzo oproba u američkom temu. Ta rupa je glasila: "Ukoliko se neki sportista, koji se ranije takmičio predstavljajući drugu državu, uda ili oženi za čoveka druge nacionalnosti, biće mu dozvoljeno da predstavlja državu supružnika".

Ubrzo se Stanislava udala za Harija Olsona, bivšeg američkog boksera, koji je u tom trenutku radio u jednoj aviokompaniji u Kaliforniji. Da se udala u Las Vegasu obelodanila je uoči žreba za OI u Melburnu 1956. godine.

- Do sada sam se pet puta takmičila za svoju otadžbinu, Poljsku na Olimpijskim igrama. Ali moja najveća ambicija je da predstavljam svoju usvojenu zemlju, Ameriku, u novembru u Melburnu - rekla je Stanislava tada novinarima.

Njena "prevara" je uspela i krenula je u kvalifikacije. Međutim, kako je osvojila treće mesto u trci na 200 metara, nije mogla da se priključi olimpijskom timu. Nekoliko meseci kasnije Stanislava i Hari su se razišli, iako se nikad nisu zvanično razveli. Nakon pokretanja nekoliko sportskih škola za devojčice u Kaliforniji i još jednog neuspelog pokušaja da se kvalifikuje za Olimpijske igre 1960. godine, Stanislava je spakovala kofere i vratila se u porodičnu kuću u Klivlendu.

Bila je na parkingu prodavnice, kad su je npala dvojica. Podlegla je povredi

Do 60. rođendana organizovala je atletska takmičenja i stipendije za poljsko-američke atlete, trenirala je mlade sprintere i radila kao šankerica u Klivlendu. U slobodno vreme volela je da čika mlađe od sebe da joj stanu na crtu, ali retko ko bi se usudio, jer su znali da bi ih pobedila iako je već zašla u ozbiljne godine.

Iako su je i pod stare dane pratile glasine da je muškobanjasta, okruženje je prestalo sa "prozivkama", i Stanislavu su konačno prihvatili za ono što jeste. Niko je više nije zvao Bull Montana i u zajednici su je cenili i poštovali. Gradonačelnik Klivlenda doneo je odluku da se 13. april obeležava kao dan Stele Volš, a organizacija "U.S. Track and Field" je 1975. godine primila u kuću slavnih.

Osvojala medalje krijući istinu od celog sveta Foto: Guliver/Fox Photos/Getty Images, Keystone/Getty Images

U decembru 1980. godinu Stanislavu su na parkingu prodavnice, gde je kupovala rekvizite za doček košarkaša Poljske, presrela dvojica naoružanih muškaraca. Pokušali su da joj otmu torbicu, ali je Stanislava pružila otpor. Pištolj je opalio i metak je završio u njenim grudima...

Obdukcija koja je sve šokirala - šta su pronašli u njenim genitalijama

Nakon što su mediji objavili vest o njenoj smrti usledila je informacija koja je sve ostavila bez teksta - procurio je izveštaj sa obdukcije koji je pokazao da je Stanislava bila dvopolna.

Otkriveno je da ima nešto što liči na vaginu i mali nerazvijeni i nefunkcionalan penis, kao i da nema matericu. Otkriće o sportisti, koji je slovio za najuspešnijeg ženskog atletičara na svetu, dovelo je u pitanje legitimnost osvojenih medalja...

Mediji su zahtevali da se objavi ceo obdukcioni nalaz, čemu se porodica protivila. Ipak, 23. januara 1981, odlukom suda i nakon brojnih medijskih natpisa sa naslovom "Heroj ili Heroina?", nalaz je ugledao svetlost dana. U istom je navedeno da su Stanislavi nedostajali ženski reproduktivni organi (materica i jajnici), i da ima mali i nerazvijeni penis. Genetska ispitivanja su pokazala da ima mozaicizam -  pojava kada jedna osoba ima najmanje dve ćelijske linije različitog kariotipa, a koje nastaje usled greške u mitozi zigota zbog čega se obrazuju ćelije sa različitim brojem hromozoma.

Stela je, zaključili su naučnici, odmah na rođenju iskazala odlike mozaicizma, stim što su roditelji odlučili da je odgajaju kao devojčicu, nesvesni da neće moći da utiču na to kako će dete izgledati u daljem fizičkom razvoju, a podsetimo da u to vreme nije postojao pojam transrodni...

Reakcije na nalaz obdukcije bile su različite. Većina stanovnika Klivlenda ju je branila govoreći da je bila pravi sportski heroj i uzor naciji. Drugi su bili "šokirani prevarom"... Njen suprug Hari ju je nazvao monstrumom. Govorio je da su imali odnose, ali da nikad nije primetio ništa neobično. Njeni prijatelji iz detinjstva su govorili da su bili svesni da nešto sa njom nije kako treba, ali da su to još onomad prihvatili.

- Dok smo odrastali bilo je dečaka i devojčica koji su bili svesni da ima određene fizičke deformitete. Zbog toga su je zezali. Bila je hemafrodit. Znalo se da se priroda poigrala sa njom. Međutim, nikad se nije predstavljala da je nešto što nije - rekao je jedan njen prijatelj iz detinjstva.

On se prisetio da se sve otkrilo u svlačionici pred čas fizičkog. Tada je svima postalo jasno zašto je Stanislava kroz čitavu sportsku karijeru bila veoma stidljiva i zašto je uvek zahtevala da ima odvojenu svlačionicu.

- Pretpostavljao sam da nešto nije redu sa Stelom, ali je ona duhom bila toliko ženstvena da nikad nismo pokretali to pitanje - rekao je jedan od njenih bivših trenera.

"Oduzmite joj medalje"

Nakon što je sve otkriveno, Stanislavi su posthumno hteli da oduzmu medalje. Njene koleginice su potegle pitanje da li je fer što one nisu uspele da osvoje trofeje jer ih je "odnela atletičarka sa muškim polnim organom koja je imala više testosterona od njih". Ubrzo je počelo da se spekuliše i da je sama Stanislava pokrenula trač nakon Igara u Berlinu da je Helen Stivens muško, i tu informaciju dala medijima kako bi skrenula pažnju sa sebe.

Ipak, u nameri da joj oduzmu medalje nisu uspeli. Naime, u vreme kada se ona takmičila MOK nije sprovodio preglede radi utvrđivanja pola. To su počeli da čine tek od 1960. godine, a do tada Stanislavi nijedan lekar nije ustanovio genetski, odnosno fizički problem. Takođe, studije su pokazale da ljudi koji imaju mešavinu muških i ženskih hromozoma u većini slučajeva nemaju više "muške" snage...

U decenijama koje su usledile MOK je pooštrio svoj pravilnik i doneo niz uslova za transrodne atletičare. Od 2004. godine njima je dozvoljeno da se takmiče na Olimpijskim igrama, ali poslednjih godina moraju jasno da kažu da li su žene ili muškarci i uslovljeni su da testosteron svedu na određeni nivo 12 meseci uoči takmičenja.

Recimo, Međunarodna asocijacija atletičara je 2009. godine tražila da atletičarka Kaster Semenija iz Južne Afrike bude podvrgnuta pregledu pola. Iako je trebalo da rezultati budu tajna, procurilo je da je pregledom ustanovljeno da ona nema ni jajnike ni matericu, ali da ima nerazvijene testise koji "nikad nisu izbili". Godinu dana joj nije bilo dozvoljeno da se takmiči, a onda su joj dozvolili da ponovo trči. Osvojila je srebrnu medalju u trci na 800 metara na Olimpijskim igrama 2012. godine.

U slučaju Stanislave, MOK je doneo odluku da joj se posthumno ne oduzimaju medalje jer nisu bili obavljeni testovi za utvrđivanje pola u vremenu kada se takmičila i naveli su da je lekar koji je izvršio obdukciju u izveštaju naveo da je Stela Volš socijalno, kulturološki i zakonski živela i umrla kao žena.

U izvodu iz matičnih knjiga rođenih i umrlih Stanislava Valasjevič upisana je kao žena... Njeni prijatelji i novinari su u člancima i kolumnama koje su pisali nakon njene smrti zaključili samo jedno, ona je bila Olimpijac - šta god da je bila, bila je "jedinstvena u svojoj vrsti".

(Telegraf.rs)