Kako je jedna kraljica prenela opaku bolest celoj porodici, ali i drugim monarhijama u Evropi

Britanska kraljica Viktorija I bila je prvi član kraljevske porodice koja je obolela od opasne bolesti, hemofilije, a koju je potom prenela na ostatak porodice ali i širom drugih monarhija u Evropi.

Viktorija je drugi britanski monarh koji je najduže vladao u istoriji, iza kraljice koja je trenutno na vlasti, Elizabete II.

Njena vladavina ne samo da je donela novo doba prosperiteta kroz Industrijsku revoluciju, već je i ojačala međunarodne veze sa evropskim komšijama, prenosi britanski Ekspres.

Ona i njen suprug princ Albert godinama su prikazivali sliku harmonične porodice i to su iskoristili u svoju korist.

Svoju decu udala je u druge kraljevske porodice, zbog čega je dobila nadimak "baka Evrope".

Međutim, iako je ovo izgledalo kao odličan potez u diplomatiji, imalo je velike posledice po zdravlje članova kraljevskih porodica u Evropi i dovelo do nastanka "kraljevske bolesti".

Naime, Viktorija je bila nosilac hemofilije, bolesti koja sprečava zgrušavanje krvi i može da rezultira većim gubitkom krvi nakon povrede - kao i do trajnog oštećenja.

Iako se u današnje vreme lakše leči, tada je često bila fatalna.

Viktorijina ćerka princeza Alisa nasledila je bolest od majke. Ona se udala za maloletnog princa koji će postati Ludvig IV, veliki vojvoda od Hesena - vojvodstva koje je postojalo u zapadnoj Nemačkoj do kraja Nemačkog carstva 1918. godine. Njen najmlađi sin umro je od komplikacija hemofilije kad je imao samo tri godine.

Naime, dečak je pao sa prozora i iako je preživeo i uskoro postao svestan, unutrašnje krvarenje nije moglo da se zaustavi.

Ćerka princeze Alis, princeza Irena takođe je bila nosilac bolesti i prenela ju je na svoja dva od tri sina, princa Valdemara od Prusije i princa Henrija od Prusije.

Henri je umro sa četiri godine nakon pada, dok je Valdemar umro kad je bio odrastao, zbog nedostatka ustanova za transfuziju krvi u Bavarskoj.

Aleksandra Fjodorovna bila je četvrto dete princeze Alis i ruska carica. I ona je bolovala od hemofilije.

Fjodorovna je bila supruga poslednje ruskog cara Nikolaja II Aleksandroviča, a njen brak značio je da je bolest ušla i u rusku kraljevsku porodicu.

Bolest je prenela svom najmlađem detetu, sinu Alekseju Nikolajeviču, koji je bio jedini muški naslednik ruskog trona.

Njegovi roditelji pokušali su da ga izleče od bolesti preko kontroverznog iscelitelja Raspućina, dok su njegovo loše zdravlje čuvali kao državnu tajnu.

Međutim, njihova veru u Raspućina dovela je do pada njene popularnosti, a Boljševici su nju i njenu familiju pogubili do 1918.

Osmo dete kraljice Viktorije princ Leopold bio je prvi član kraljevske porodice koji je pokazao simptome bolesti.

Umro je u 30. godini nakon manjeg pada, ali je preneo bolest svom jedinom detetu, ćerki Alis koja je bila mala kada je umro.

Princeza Alis, unuka kraljice Viktorije, nakon toga je bolest prenela svom sinu princu Rupertu.

Rupert je umro u 20. godini od krvarenja nakon saobraćajne nesreće.

Najmlađa ćerka kraljice Viktorije i njena mezimica princeza Beatris takođe je bila nosilac bolesti. Udala se za princa Henrija od Batenberga, a njihov treći sin lord Leopold Mauntbaten umro je u 22. godini tokom operacije kolena, nije bio oženjen i nije imao dece.

(Telegraf.rs)