Pre 150 godina Suzan je uhapšena jer je glasala na izborima: Donald Tramp će je sada pomilovati

Foto: Guliver/Hulton Archive/Getty Images

Suzan B. Entoni nije želela da ode tiho. Umrla je pre nego što je ženama obezbeđeno pravo glasa u Americi, ali je ipak našla način da glasa i to 50 godina pre usvajanja 19. amandamana. Uhapšena je zbog toga i osuđena.

Preporučujemo

Skoro 150 godina kasnije, Entoni od savezne vlade dobija priznanje, kakvom bi se verovatno rugala za živora, piše CNN. Predsednik SAD Donald Tramp najavio je da će rehabilitovati ovu aktivistkinju za ženska prava i to na 100. godišnjicu usvajanja 19. amandamana koji je ženama zagarantovao pravo glasa.

Znala da je glasanje ilegalno, ali je svejedno to uradila

Suzan B. Entoni je ponosno glasala 1872. godine u Ročesteru u državi Njujorku iako je znala da je ženama pravo glasa tada bilo zabranjeno.

Zaposleni na biračkim mestima doveli su u pitanje njeno glasanje, zahtevali da je registruju, a jedan od izbornih zvaničnika je upitao da li je američka državljanka, da li živi u okrugu u kom je glasala i da li je prihvatila mito za svoj glas. Zvaničnik je bio zadovoljan njenim odgovorima pa joj je bilo dozvoljeno da glasa, prema navodima Nacionalne arhive.

Više od nedelju dana kasnije, Entoni i još 14 žena, koje su glasale sa njom u Njujorku, uhapšene su zbog nezakonitog glasanja.

Entoni je odbila da prihvati drugačiji tretman zbog pola. Prema istoričarki En D. Gordon, zamenik saveznog maršala tražio je od Entoni da je "prati u centru grada radi njenog hapšenja".

- Da li na taj način hapsite muškarce? - upitala je ona. Kada je odgovorio negativno, zahtevala je da je "pravilno uhapsi".

Pre nego što je održano suđenje, Entoni je obišla 29 gradova i održala govore.

- Da li je zločin za američkog građanina da glasa - navodila je.

Neki savremeni zvaničnici veruju da Suzan B. Entoni ne bi želela pomilovanje. Zvaničnica države Njujork Ketlin Hočul tražila je od Trampa da ukine pomilovanje.

- Bila je ponosna na svoje hapšenje kako bi skrenula pažnju na ženska prava i nikada nije platila novčanu kaznu - navela je ona na Tviteru.

Entoni je odbila da se pokori muškarcima koji su je osudili. Na kraju svog dvodnevnog suđenja, koje je nazvala "najvećim istorijskim negodovanjem ikada zabeleženim", Entoni je kažnjena sa 100 dolara i odmah je rekla sudiji na nikada neće platiti dolara.

Devetnaesti amandman usvojen je 1920. godine, 14 godina nakon što je Suzan B. Entoni umrla u 86. godini.

Čak i tada, glasanje nije bilo moguće za sve žene. Bile su isključene crne žene, a takođe su bile isključene i iz svih "belačkih" pokreta.

(N. Z.)