Nagasaki je bio poslednji na spisku za bacanje atomske bombe, a onda je sudbina umešala prste

Foto: Profimedia

Kada je 9. avgusta 1945. godine sat otkucao 11:02 sati, eksplodirala je atomska bomba iznad japanskog grada Nagasaki. U tom trenutku Kazumi Jamada, 12-godišnji dostavljač novina, završio je posao i krenuo kući. Ranije tog jutra prijatelji su otišli na plivanje do lokalne rupe, ali Jamada je imao posla i nije otišao sa njima. Jamada je preživeo napad na Nagasaki - njegovi prijatelji umrli su od povreda ubrzo nakon bacanja bombe.

Preporučujemo

Ta odluka mu je spasila život, a priča o 9. avgustu 1945. godine puna je sličnih momenata - a jedan od njih jeste da je Nagasaki bilo poslednje mesto na koje treba baciti drugu atomsku bombu.

U leto 1945. godine američka vojska razmatrala je različite mete za prvo bacanje atomske bombe. Između aprila i juna vojni lideri napravili su dugu listu japanskih gradova koristeći tri kriterijuma: prvo - gradovi moraju da budu veliki, drugo - moraju da imaju "visoku stratešku vrednost", što znači vojne objekte neke vrste i treće - trebalo je da izbegnu američku aktuelnu akciju bombardovanja koja je započeta u martu 1945. godine.

Samo nekoliko područja ispunjavalo je te kriterijume, među njima bili su Hirošima, Kjoto, Kokura i Nigata.

Do kraja maja ovi gradovi su postali konačni, a Kjoto i Hirošima postali su dve primarne mete. Američki B-29 ne bi bombardovali ta područja. Netaknuti grad bolje bi pokazao razornu sposobnost atomske bombe.

Nagasaki je smešten između dve planine na zapadnoj obali Kjušua, jednog od pet glavnih ostrva Japana. To je jedan od najstarijih lučkih gradova Japana i jedan od prvih otvorenih za zapadnu trgovinu. Portugalski trgovci i misionari stigli su tamo u 16. veku, uvevši u grad katolicizam. Vera je postala popularna uprkos protivljenju cara koji je proterao strane misionare i progonio lokalne katolike.

Zbog odlične luke i uspešne istorije otvorene luke, Nagasaki je razvio snažnu industriju brodogradnje i uspeo kao trgovinski centar. Tokom Drugog svetskog rata, grad je proizvodio oružje za japansku vojsku. Tamo su bile smeštene dve fabrike municije: "Mitsubishi Steel and Arms Works" i "Mitsubishi-Urakami Torpedo Works".

Foto: Profimedia

Uprkos prisustvu vojnih meta, Nagasaki nije bila jedna od američkih meta u maju. Bio je na listi u aprilu, ali je onda izbačen.

A onda se početkom juna njegova sudbina promenila. Američki ratni sekretar Henri Stimson želeo je da se Kjoto ukloni sa liste jer je grad previše kulturno značajan Japancima da bi bio uništen.

24. jula 1945. godine Nagasaki se rukom napisan pojavio na listi, a zvanično je dodat 25. jula. Grad se nalazio na dnu liste, na četvrtom mestu.

Atomske bombe trebalo je da budu postavljene vizuelno, a ne da se oslanjaju na radar, zbog čega je bilo neophodno da nebo bude vedro. Nakon bombardovanja Hirošime 6. avgusta 1945, Sjedinjene Države planirale su da bace sledeće atomsko oružje 10. avgusta, ali proširena oblačna prognoza značila je da će morati brže da se kreću.

Napad su prebacili na 9. avgust, žurno su sastavili plutonijumsku bombu u obliku jajeta "Debeli čovek" i stavili je u bombarder B-29. Misija je poletela sa ostrva Tinijan u 3:47. prema Kokuri, planiranom cilju.

Kokura je takođe smeštena na ostrvu Kjušu, jer je tamo bio masovni arsenal japanske carske vojske. Avion je stigao u Kokuru oko 10 sati ujutro, ali vidljivost nad gradom bila je loša. Tragajući za prozorom u oblacima, avion je tri puta obilazio iznad grada, ali Kokura nikada nije bila dobro vidljiva.

Oko 10:45, tim je napustio Kokuru i odleteo na jug prema Nagasakiju. U 11:02 sati bomba je bačena na Nagasaki i ubila skoro odmah 70.000 ljudi.

Još hiljade ljudi umrlo je u narednim danima i nedeljama od povreda i radijacijskog trovanja.

(A. M.)