Kako je sovjetski špijun okrenuo leđa otadžbini i pomogao Kenediju da pobedi tokom kubanske krize?

Oleg Penkovski, Foto: Printscreen/Youtube/ Adeyinka Makinde

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džon Kenedi i premijer SSSR-a Nikita Hruščov čikali su jedan drugog putem TV-a 60-ih godina prošlog veka da ispale nuklearne projektile tokom krize na Kubi.

Preporučujemo

Međutim, iza kulisa događaja kada je svet bio na ivici nuklearnog rata, jedan sovjetski špijun promenio je kompletan tok istorije čovečanstva. Iako su Amerikanci imali informacije o sovjetskim nuklearnim postrojenjima na Kubi zahvaljući fotografijama špijunskog aviona, ovaj obaveštajac je okrenuo leđa Sovjetima i dao SAD informacije koje su pomogle u sprečavanju rata.

Ovo je priča o obaveštajcu Olegu Penkovskom.

Kako je Penkovski postao dupli agent?

Penkovski je rođen 1919. godine u Vladikavkazu, a otac mu je poginuo iste godine boreći se protiv komunista tokom revolucije u Rusiji. Međutim, on se 1937. godine pridružio Crvenoj armiji, a u tom periodu glavna briga sovjetske vojske bila je pobeda nad nacistima u Drugom svetskom ratu.

Penkovski je bio oficir u artiljeriji, a pošto je ranjen u bici 1944. godine, napustio je vojsku i postao član vojne akademije Frunze. Diplomirao je 1948. godine, a zatim je pristupio službi GRU, odnosno vojnoj obaveštajnoj službi koja je imala geopolitička zaduženja.

Postao je pukovnik pri agenciji GRU 1960. godine, a naredne dve godine bio je na funkciji zamenika sektora za spoljašnja pitanja pri Državnom komitetu za koordinaciju naučnog razvoja. Penkovski je tokom boravka na tom položaju imao zadatak da skuplja i procenjuje tehničke i naučne podatke o zapadnim zemljama.

Bio je sve nezadovoljniji rukovodstvom svoje džave, te je 1960. godine preko američkih turista koji su bili u poseti SSSR-u poslao poruku agenciji CIA.

- Molim Vas da me smatrate vašim vojnikom. Vaše snage su brojnije za jednog čoveka - pisao je poruci američkoj obaveštajnoj agenciji.

Britanska služba MI6 već je neko vreme pokušavala da infiltrira čoveka u taj komitet, međutim, 1961. godine vrbovali su britanskog biznismena Grevila Vina, koji je osnovao kompaniju za izvoz inženjerskih proizvoda. To preduzeće je služilo kao paravan za špijunske aktivnosti.

Tokom jednog od njegovih putovanja, Penkovski je Vinu dao paket sa dokumentima i filmom, koji je ovaj dalje prosledio MI6. Britanci i Amerikanci bili su u šoku sa količinom informacija koje su dobili.

Penkovski je postao “zvanično” dvostruki agent pod šifrom “Heroj”. U narednom periodu, on je zapadu dostavljao tajne dokumente, ratne planove, vojne priručnike, kao i dijagrame za nuklearne projektile preko kontakata kao što je bio Vin.

Cigarete i slatkiši

Penkovski je dokumente pakovao u paklama cigareta i kutijama sa slatkišima koje je nosio prilikom susreta sa kontaktima na javnim mestima. Ovim metodom uspeo je da ne privuče pažnju i dostavi informacije zapadnim obaveštajcima. Pošto je ovaj špijun zbog prirode posla putovao u Veliku Britaniju, Sovjeti inicijalno nisu sumnjali da je “krtica”.

Špijun sam tajnim imenom “Heroj” dostavio je CIA i MI6 brifing materijal od 140 sati, dokumente neprocenjive vrednosti kao i 5.000 fotografija.

Kubanska kriza

Kriza na Kubi počela je 14. oktobra 1962. godine kada je američki špijunski avion snimio raketna postrojenja u toj državi. U naredne dve nedelje, Kenedi i Hruščov imali su razgovore pune tenzije, ali su Amerikanci imali “keca u rukovu”. Zahvaljujući informacijama koje su dobili od Penkovskog, analitičari CIA su tačno utvrdili kakvih su karakteristika i mogućnosti sovjetski projektili na Kubi.

Ukradeni podaci pokazali su da je arsenal Sovjeta manji i slabiji od onoga što su Amerikanci pretpostavljali. Takođe, informacije su otkrile da sistemi za navođenje nuklearnih projektila još nisu funkcionisali, kao ni sistemi za pogon.

Poznavanje ovih detalja dalo je prednost Kenediju u razgovoru sa Hruščovim, što je u velikoj meri uticalo izbegavanje nukelarnog rata. Posle 14 dana pregovora, Hruščov je pristao da 28. oktobra povuče rakete sa Kube.

Hapšenje i smrt

Penkovski je pomogao Amerikancima, ali je “ostavljen na cedilu”, pošto je otkriveno da radi kao dupli agent. I dalje nije poznato kako je tačno pronađen Penkovski. Prema nekim pretpostavkama, muž jednog od kontakata sa kojim je ovaj špijun sarađivao navodno je radio za KGB.

Prema nekim spekulacijama, obavestio je KGB koji su ga navodno tada pratili i otkrili da se sastaje sa zapadnim kontaktima. Posle hapšenja, javno mu je suđenju u maju 1963. pod optužbom da je špijunirao za strane zemlje.

Penkovski je osuđen na smrt.

Glavni KGB-ov čovek za ispitivanje, Aleksandar Zagvozdin, kazao je da je Penkovski ispitivan “oko 100 puta”, a zatim je streljan.

(M. LJ.)