Kraljica koje je ostala upamćena po nadimku: Kako je ćerka Henrija VIII postala "Krvava Meri"
Na današnji dan 1553. godine Meri Tjudor postala je prva kraljica Engleske. Iako naslednica iz jedne od najpoznatijih dinastija, ostala je upamćena po nadimku "Krvava Meri".
Dok je kralj Henri VIII bio živ, njegov najveći strah bio je da neće ostaviti muškog naslednika prestola. Kako se ispostavilo nije treballo da brine, pošto ga je 1547. godine nasledio sin Edvard VI. Ipak, novi kralj bio je bolešljiv dečak star svega devet godine i za samo šest godina podlegao je bolesti, privodeći kraju svoju vladavinu i ostavivši presto prazno.
U idealnom slučaju, Edvarda je trebalo da nasledi njegova starija polusestra, princeza Meri, ćerka Henrija VIII i njegove prve supruge Katarine Aragonske. Ipak, postojao je jedan problem, za razliku od protestantskog kralja Edvarda, Meri je odgajana kao katolkinja, a njen uspon bi unazadio englesku reformaciju godinama.
Kako bi sklonio Meri od prestola, Edvard je nominovao rođaku Ledi Džejn Grej naslednikom.
Čim je Meri saznala za smrt svog polubrata, počela je da okuplja svoje pristalice i došla u London. Tamo je proglašena zakonitom kraljicom Engleske, a za samo devet dana sumnjiva vladavina Džejn se završila.
Ona i njen suprug lord Gildford Dadli optuženi su za izdaju i poguvljeni, a iako je ovo bilo jedno od prvih pogubljenja koje se dogodilo u vreme Merine vladavine, bilo je jedno od mnogih.
Tokom pet godina vladavine, Meri je stajala iza smrti stotina protestantskih podanika. Bila je pobožna katolkinja, odlučna da vrati katolicizam u Englesku. Svi građani koji su odbili da pređu u karoličanstvo spaljeni su na lomači, metoda koju je u to vreme preferirala katolička španska inkvizicija.
Tokom Merine vladavine spaljeno je 227 muškaraca i 56 žena, uljučujući biskupe Nikolasa Ridlija, Hjua Latimara i Tomasa Kranmera. Mnogi drugi protestanti izbegli su slične sudbine bežeći u druge delove Evrope.
Nadimak "Krvava Meri" nastao je kao rezultat protestantske propagande koja je nastala za vreme vladavine Merine polusestre Elizabete I.
Meri se 1554. godine udala za kralja Filipa II od Španije, koji joj se pridružio u pokušajima da obnovi katolicizam u Engleskoj. Brak je bio nepopularan, Englezi nisu želeli da njime vlada stranac, a da stvar bude gora, Filip je rekao Meri da se bori protiv Francuske, političkog poteza koji je rezultirao francuskom invazijom i uzimanjem Kalea, poslednjim posedom Engleske u Francuskoj.
Kada je Meri umrla 1558. godine, nasledila ju je protestantska kraljica Elizabeta II i kntrareformacija u Engleskoj došla je do kraja. Ipak, Marijin udovac nije bio voljan da se lako odrekne kontrole nad Engleskom i predložio je da oženi Elizabetu.
Kad to nije uspelo, pokrenuo je špansku Armadu kako bi napao Englesku, koja je doživela poraz od engleske mornarice.
(Telegraf.rs)
Video: Srušio se plafon i povredio pacijente: Bizarna nezgoda u bolnici
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.