Antivakseri menjaju priču, suština uvek ista: Pre 200 godina tvrdili da ćemo se pretvoriti u krave

Karikatura britanskog satiričara Džejmsa Gilreja iz 1802. u kojoj ismeva antivaksere koji su tada tvrdili da će zbog vakcine ljudi poprimati fizičke odlike krava. Foto: Wikimedia Commons/Public domain/United States Library of Congress/Hohum

Pre nego što su uspeli da razviju savremenu vakcinu koja već decenijama unazad uspešno spasava stotine miliona života, naučnici su još tokom 18. i 19. veka radili na razvoju ranih oblika vakcinacije — imajući isti cilj na umu.

Prva vakcina protiv velikih boginja pojavila se 1796., a razvio ju je britanski doktor Edvard Džener, koji je ubedljivo dokazao da pacijent — ako je planski i namerno pelcovanjem zaražen slabim virusom kravljih boginja — razvija imunitet protiv smrtonosne variole vere. Koristila se sve do pojave savremenih vakcina kasnije u 19. stoleću.

Ali ne bez otpora; tada, kao i sada, postojali su ljudi koji prosto nisu verovali nauci, nisu verovali onome što ne vide svojim očima. Danas ih zovemo antivakserima; mnogi im se smeju, mada nema ničega smešnog u širenju ideja koje direktno ugrožavaju javno zdravlje i živote dobrih ali naivnih ljudi, koji, uplašeni da će biti nasankani od strane „farmakomafije“, ne primećuju da ih „sankaju“ ovi sa druge strane.

Zapravo se može kazati, da se argumenti antivaksera menjaju, ali da ludost ostaje konstantna. Iznad je priložena karikatura poznatog britanskog satiričara i karikaturiste Džejmsa Gilreja, koja datira iz 1802.

Scena se odigrava u ondašnjoj Bolnici za velike boginje i pelcovanje u londonskom kvartu Sent-Pankrasu, a prikazano je pelcovanje uplašene mlade žene, koje se odigrava dok krave izlaze iz različitih delova tela ljudi koji su već prošli kroz „strašnu“ vakcinaciju. Jednom čak i rogovi rastu.

Ono što je Gilrej pokušao i u potpunosti uspeo ovom karikaturom, jeste ismevanje svojih antivakserskih savremenika, koji su tvrdili da će pelcovani ljudi početi da razvijaju „kravlje“ fizičke odlike, što su takođe i vizuelno prikazivali ilustracijama u svojim publikacijama i na lecima.

Ali koliko god se trudili, napredak nauke nisu uspeli da zaustave — svoju bitku su izgubili. Mi danas ponovo vodimo istu bitku; bila bi velika sramota kada bi nas, ljude 21. veka, ljudi iz 19. stoleća učili važnosti nauke i njenog progresa.

(Telegraf.rs)