Drugi američki građanski rat: Da li je već prošao, da li je toku ili se tek sprema?

Ubistvo u Americi lako postane vest u čitavom svetu, a neće neredi i nemiri koji se odigravaju na nacionalnom nivou, od jedne do druge obale. Razlog zbog kojeg je Amerika još uvek prva sila sveta ne leži „u topuzu“ i ekonomiji koliko u „mekoj moći“, u kulturnoj dominaciji nad svetom, mada je sve to povezano i neodvojivo jedno od drugog.

Zbog toga i vlada veliko interesovanje za ono što se sada događa u Americi, ono što je počelo brutalnim ubistvom do tada anonimnog Džordža Flojda od strane policije u Mineapolisu, a što će se završiti na ko zna koji način: nemoguće je prognozirati. No nije u svetu malo onih koji se nadaju najgorem mogućem scenariju po Ameriku, verovatno nesvesni jezivih političkih i ekonomskih posledica koje bi osetio čitav svet.

Ali nije ni u samim Državama malo onih koji spekulišu o građanskom ratu koji, eto, samo što nije. Zapravo, stvarni građanski rat vođen u periodu 1861—1865. takvu je traumu ostavio na psihu američkog čoveka, da je građanski rat deo njegove podsvesti, da se on neprestano nalazi u strahu od njegovog mogućeg ponavljanja.

Sukob demonstranata i policije tokom Njujorških nemira 1863. godine. Foto: Wikimedia Commons/Public domain/Moulder/The Illustrated London news

Toliko su opterećeni idejom građanskog rata, da neki tamošnji istoričari Američki građanski rat nazivaju Drugim američkim građanskim ratom, pošto Prvim smatraju sukob koji se u istoriografiji po konvenciji naziva Američkim ratom za nezavisnost — i za to, mora se priznati, imaju dobre argumente.

Američki rat za nezavisnost zaista ima gotovo sve karakteristike građanskog rata, budući da je veliki broj kolonista ostao lojalan britanskoj kruni tokom tog perioda. Čak, veliki broj lojalista borio se na strani „crvenih mundira“ protiv revolucionara, a u pojedinim mestima i krajevima je podela bila tako žestoka da su se međusobno ubijali na najsvirepije načine.

A kada se rat završio, lojalisti su morali da beže, da spasavaju žive glave, imovina im je konfiskovana, porodice progonjene. Sve su to isto oni tokom rata radili revolucionarima u delovima zemlje koji su bili pod kontrolom Britanaca, a svaka sličnost sa građanskim ratom između četnika i partizana u Jugoslaviji — nije slučajna.

Nakon stvarnog Američkog građanskog rata, dakle u periodu 1865—1877. na Jugu je nastupio period koji se u istoriografiji naziva Rekonstrukcija. Radi se o procesu koji je pokrenula federalna vlada pod kontrolom republikanaca, čiji je cilj bilo vraćanje južnjačkih država u institucionalne okvire Unije, kao i ustavna reforma koja je sprovedena donošenjem Trinaestog, Četrnaestog i Petnaestog amandmana na Ustav SAD.

Foto: Tanjug/AP

Međutim, društveni, politički i ekonomski sukobi na Jugu tokom Rekonstrukcije bili su takvog obima i takve prirode (tada se pojavio i bio aktivan prvi Kju Kluks Klan), da izvestan broj ljudi — dakako ljudi kojima je krivo što je Konfederacija izgubila — nazivaju taj period Drugim američkim građanskim ratom. Ne radi se tu o nekoj široko raširenoj predstavi o Rekonstrukciji, nema mnogo njih koji bi tu epohu baš nazvali građanskim ratom, ali takva predstava postoji.

Konačno, postoji uverenje da tekući kulturni rat između liberalnog i konzervativnog dela američkog stanovništva — gde i postoji i ne postoji jasna geografska podela — zapravo predstavlja ili Drugi američki građanski rat (neki ga zovu „Hladnim građanskim ratom“), ili uvod u građanski rat koji tek treba da izbije. Čak 31 odsto Amerikanaca izrazilo je u jednoj anketi nakon pobede Donalda Trampa bojazan da će partijski sukobi u roku od pet godina izazvati oružani sukob nacionalnih razmera.

Ono što se poslednjih nedelja (sada već možemo govoriti i o mesecima) dešava u SAD svakako ide tome u prilog, da ne pričamo o rasno motivisanim pucnjavama koje su redovna pojava u toj zemlji; prošle godine, jedna anketa koju je sproveo dvopartijski Džordžtaunski institut za politiku i javnu službu (i demokrate i republikanci imaju svoje predstavnike, radi se maltene o nezavisnom telu) pokazala je, da „prosečni glasač smatra da je Amerika prešla dve trećine puta ka ivici građanskog rata“.

Foto: Tanjug/AP

Takva interpretacija događaja koji se u poslednje dve-tri decenije odvijaju u SAD toliko je uzela maha, da čak i neki istaknuti republikanci o tome govore; pre dve godine je Stiven King, kongresmen iz Ajove, izazvao buru kada je objavio mim na društvenim mrežama u kojem se kaže, „Ljudi pričaju o drugom građanskom ratu. Jedna strana ima osam biliona metaka, dok druga strana ne zna koji toalet treba da koristi.“

Sam Donald Tramp je u više navrata na to aludirao; nakon što je u Kongresu otvorena istraga protiv njega, na Tviteru je parafrazirao evangelističkog pastora i komentatora televizije „Foks njuz“, Roberta Džefresa, napisavši, „Ako demokrate uspešno uklone predsednika sa položaja (što nikada neće), to će izazvati građanski rat koji će prelomiti ovu naciju, od čega se naša zemlja nikada neće oporaviti“.

Razlike između dva tabora — ne pričamo samo o dve partije već o društvu u kojem postoje dve strane sa dijametralno suprotnim ideološkim stajalištima — tako su izražene, toliko mržnje ima, da nije jasno kako će to uspeti da prebrode i na duži rok sačuvaju zemlju jedinstvenom. A ipak to nije prvi put Americi da se sa takvim izazovom suočava; a do sada je iz svakog izašla jača i jedinstvenija.

(P. L)