Jugosloveni su 1971. godine bili jako zabrinuti zbog jednog zla koje je nagrizalo državu

Foto: Wikimedia/Stevan Kragujević

"Mito i korupcija razaraju jugoslavensko društvo" naslov je članka iz 1971. godine koji je portal “Index” objavio u saradnji sa Jugopapirom.

Preporučujemo

Tekst prenosimo u celosti:

Novembar 1971. godine: Kako i na koji način stati na kraj brzom i nedozvoljenom bogaćenju pojedinaca, kako sprečiti veliko zlo društva: mito i korupciju koji su se zapleli u sve slojeve društva...

To da neko ima previše, a neko premalo - čuje se, ovih dana na svakom koraku. To, naravno, nije nimalo čudno, jer u Jugoslaviji ima bogataša - prema nekim evidencijama, pet posto je u našoj zemlji koji raspolažu s oko 15 odsto celokupnog nacionalnog bogatstva.

Za tih 15 posto nacionalnog bogatstva zna se da je na neopravdan, ili bolje rečeno, na nezakonit način stečen i da su uloženi u izgradnju vila i vikendica, kupovinu jahti, kamiona, luksuznih automobila itd.

Kroz obilno i spretno korišćenje rupa u zakonu i uz upotrebu principa "ti meni, ja tebi" vrlo lako se stiču milioni - i bogataši. Mito i korupcija, malverzacije i spekulacije kao i razne zloupotrebe položaja postali su sastavni deo jednog perfidnog puta do neopravdanog bogaćenja i stvaranja velikih socijalnih nejednakosti u našem društvu.

"Plave koverte"

Primera ima mnogo, oni su gotovo svakodnevni i svima poznati. "Plave koverte" otvaraju sva vrata - njima se kupuje posao, "podmazuje" izdavanje kakvog rešenja od strane organa uprave, preko njih se "interveniše" kod lekara-specijalista. Gotovo svi vitalni interesi građana ostvarljivi su "uz pomoć" mita i korupcije. To je uzelo maha, postalo notorno. Pa ipak, malo je onih koji su za podmićivanje kazneno odgovarali.

Beskrupulozne spekulacije i malverzacije imaju jedan cilj - potkradanje društvene imovine, i u tome, za čudo, uspevaju. Tome doprinosi vrlo slaba ili gotovo nikakva interna kontrola u radnim organizacijama o kojoj se mnogo govori, ali se i pored toga malo čini na njenoj efikasnosti.

Samo zahvaljujući Službi društvenog knjigovodstva relativno velik je broj onih koji su na sudu odgovarali zbog privrednog kriminala i bili adekvatno kažnjeni.

U poslednje vreme na videlo izlaze razne zloupotrebe službenog položaja u cilju sticanja privilegija i neopravdanog bogaćenja. U novinama se spominju razni "slučajevi", kao na primer slučaj Drage Lazića iz Doboja, slučaj Nijaza Hodžića i Fuada Žunića iz Tuzle itd. Službeni položaj zloupotrebljavaju čak i oni od kojih se to najmanje očekuje, koji su, u stvari, direktno zaduženi za provođenje propisa u praksi - razni opštinski inspektori pa čak i porezni službenici.

Dosadašnjom borbom naše zajednice protiv neopravdanog bogaćenja ne možemo biti zadovoljni. Ona je, na žalost, svedena, i pored društvene podrške, na usamljene i neefikasne pokušaje da se nešto spreči ili otkrije.

Osnovna karakteristika dosadašnje borbe protiv nesocijalističkih pojava koje dovode do neopravdanog bogaćenja (ako se ona tako uopšte može i nazvati) je da je ona nekontinuirana i bez atributa energične i beskompromisne široke društvene akcije.

Gde su moralne norme?

Naše društvo očigledno raspolaže oružjem za borbu protiv bogataša - koje se slabo koristi. To je klasično naoružanje: porezna politika i kontrola, ispitivanje porekla imovine, efikasna sredstva za suzbijanje privrednog kriminala itd. Neki su čak u stanju reći da sadašnje socijalne razlike izviru od viška samoupravljanja. To su one snage koje se i pored uspešnog razvoja samoupravljanja uporno zalažu za jačanje države i etatizma. Razume se, teškoće u sferi socijalnih razlika ne izviru iz viška, nego iz manjka samoupravljanja.

O socijalnim razlikama nedavno je radnicima "Prvomajske" govorio predsednik Josip Broz Tito.

- Razume se da mi u našem društvu imamo još mnogo problema - rekao je tom prilikom predsednik Tito.

- Ima i takvih koji nas pomalo zabrinjavaju. A to su, recimo, problemi bogaćenja ne vas koji radite u fabrikama, nego onih koji nemaju nikakve veze s proizvodnjom, koji ništa ne doprinose društvu, nego samo iskorišćavaju proizvođače, one koji stvaraju. Sada naročito posle usvajanja ustavnih amandmana mi imamo još štošta i u tom pogledu da rešimo. Mi ćemo jednog dana postaviti pitanje: odakle tebi to što danas raspolažeš tolikim sredstvima i kućama i vilama. Mi ćemo to morati da učinimo, jer nastaju ogromne razlike u standardu jednog dela, ne baš uskog, neproizvođača, koji su stekli bogatstva i dalje ga stiču. Moraćemo da ih udarimo po prstima i moraćemo da preduzmemo izvesne mere. Jednom rečju, pošto je radnička klasa na vlasti i gradi socijalizam, onda ima pravo da budno prati kako se i ko iskorišćava dobra koja stvara u fabrikama, u poljoprivredi i drugde - dodao je on.

Zbog socijalnih nejednakosti i nezakonitog bogaćenja pojedinaca na udaru je i Savez komunista i to kako od izvesnih kategorija u našem društvu, posebno mladih, tako i od samog članstva. Ide se čak dotle da se postavlja pitanje obnove moralnih normi u Savezu komunista jer među bogatašima ima i članova SK. Na nedavnom savetovanju "Reforma Saveza komunista BiH" koje je održano u Stojčevcu kod Sarajeva, pitanje obnove moralnih normi u Partiji postavio je književnik Mladen Oljača.

- Obnova moralnih normi u SK za mene je vrlo važna stvar - rekao je Oljača.

- Kako ukloniti razlike koje nastaju ne na radu, ne na tome što je neko inženjer, a neko nepismen radnik, ne na tome što je neko visokokvalifikovan, a neko tek počinje da se kvalifikuje, nego na nekakvoj nagloj, nepravedno stečenoj zaradi koja nema ničeg moralnog, koja je obična pljačka, u komunističkom smislu, u buržoaskom smislu, u verskom smislu - kako god hoćete? Kako da se Savez komunista bori protiv pljačkaša koji su sve brojniji, kako da se on stvarno izbori za to? Ako ništa drugo, kako da stalno poziva na borbu, kao što poziva na borbu za nacionalnu ravnopravnost, za Nezavisnost Jugoslavije, za samoupravljanje itd. Što da učini, osim toga što će pozivati na tu borbu? - istakao je Oljača.

Poziv na kaznenu odgovornost

Pitanje socijalnih nejednakosti je kompleksno, traži analize i sistemska rešenja, ali i neposrednu političku akciju i to iniciranu baš od Saveza komunista. Naša partija očigledno nije indiferentna prema tome da se neko razbacuje nezakonito stečenim novcima, a neko jedva sastavlja kraj sa krajem.

Čitavu ovu problematiku će sagledati i doneti adekvatna rešenja delegati Druge konferencije Saveza komunista Jugoslavije, ali i republičke organizacije SK, svaka s obzirom na svoje specifične uslove. Očekuje se i značajna saradnja drugih društveno-političkih organizacija, kaznenog organa, poreznih organa, sudova komuna i radnih organizacija.

Jedino na takav, organizovan i kontinuiran način, uz striktno primenjivanje propisa i partijskih dokumenata, socijalne razlike biće ublažene ako ne i potpuno suzbijene, a oni koji su se nezakonito obogatili bit će pozvani na kaznenu odgovornost.

Jedno veliko zlo biće tako istisnuto iz društva u kome je i nastalo.

(Telegraf.rs)