Zašto je zastava najisturenije provincije Argentine — srpska trobojka

Policijski automobil u argentinskoj provinciji Misiones. Pored zastave Argentine stoji „srpska“ trobojka, u stvari zastava Misionesa. Foto: Wikimedia Commons/Horacio Cambeiro

Argentina je federalna republika koju čine jedan autonomni grad, savezna prestonica Buenos Ajres, i dvadeset tri provincije koje su se javile kao osnovni akteri njihovog rata za nezavisnost od Španske imperije početkom 19. veka, koji je bio deo širih Ratova za nezavisnost Latinske Amerike.

Prvobitno ih je bilo trinaest, ali je procesom konsolidacije broj vremenom došao do sadašnjeg. Najisturenija među njima, na krajnjem severoistoku, jeste provincija Misiones, uski pojas zemlje stešnjen između Paragvaja i Brazila, površine manje od 30.000 kvadratnih kilometara.

Misiones po svemu sudeći ime duguje misionarskoj aktivnosti jezuita, koji su tu osnivali brojna sela sve dok ih Španci nisu 1767. proterali sa svih svojih teritorija. On nije bio jedna od originalnih provincija pošto je tek tokom rata 1814. političkom odlukom priključen provinciji Korijentes, da bude deo revolucionarnih Ujedinjenih Provincija Rio de la Plate (po ustavu Argentine to je i dalje jedno od zvaničnih naziva države, druga dva su „Republika Argentina“, kao glavni, te „Konfederacija Argentina“).

Ali Argentina nije tada imala nikakvu kontrolu nad Misionesom, na koji je pravo polagao i Paragvaj; štaviše, Misiones je tokom dobrog dela 19. veka bio u svojevrsnom pravnom limbu i suštinski vladao sam sobom. 1830. argentinska vojska je preuzela kontrolu nad njim, a osam godina okupirao ga je i Paragvaj, koji se uskoro povukao i sa Argentinom potpisao sporazum kojim ga se odriče, ali pošto je argentinski kongres odbio da to ratifikuje zbog drugih odredaba, ta teritorija je ostala sporna.

Spomenik na Trgu 9. jula u Posadasu, glavnom gradu argentinske provincije Misiones. Na njemu, Indijanac drži zastavu te provincije, koja je identična srpskoj trobojci. Foto: Wikimedia Commons/Carlos Brys

Zato je Paragvaj ponovo okupirao Misiones 1865. tokom svog rata protiv udruženih sila Argentine, Urugvaja i Brazilske carevine na čelu sa velikim Pedrom II. Rat Trojnog saveza, ili Paragvajski rat — najkrvaviji međudržavni sukob na tlu Latinske Amerike u njenoj (savremenoj) istoriji — okončao se katastrofalno po Paragvaj, koji je doživeo teške ljudske, materijalne i teritorijalne gubitke, ostavši bez čak 40 odsto teritorije na koju je pre rata polagao pravo.

Brazil je dobio zemljište severno od reke Ape, danas u sastavu savezne države Mato Groso du Sul (lane smo na Telegrafu objavili interesantan tekst o značenju imena brazilskih država, pa Vam ga ovom prilikom preporučujemo), a Argentina sve južno od reke Pilkomajo, danas u sastavu provincije Formosa, i — Misiones.

Tek tada Misiones istinski postaje deo Republike Argentine, čime se obilato okoristio u narednom periodu, što se privrednog razvoja tiče, budući da je Paragvaj načisto propao posle tog rata (pitanje je da li se ikada oporavio od njega, ali istoričari su ti koji bi trebalo da odgovore na to interesantno pitanje). Međutim nikada nije sustigao ostatak zemlje, pa danas spada u red slabije razvijenih argentinskih provincija sa BDP-om po glavi stanovnika koji je 40 odsto ispod nacionalnog proseka.

Istovremeno, slabo se naseljen, ima tek nešto preko jednog miliona stanovnika. Pored domorodačkog naroda Guarani (koji živi i u državama oko Misionesa i broji oko pet miliona), postoji veliki broj evropskih imigranata, Italijana, Nemaca, Poljaka, Ukrajinaca, Švajcaraca, Rusa, Šveđana, Danaca, i nešto malo Arapa, Japanaca i Kineza. Ali za razliku od ostatka Argentine, gde su imigranti stizali pro Buenos Ajresa, u Misiones su stizali iz južnog Brazila.

Policija u Misionesu, argentinskoj provinciji čija je zastava identična srpskoj trobojci. Foto: Wikimedia Commons/Horacio Cambeiro

No ono po čemu je provincija Misiones najspecifičnija je njena zastava, koja po svojoj formi i izboru boja i njihovoj nijansi, potpuno odstupa od ostalih provincijskih zastava Argentine, izdvaja se i momentalno pada u oči. Naime, u pitanju je srpska trobojka — uslovno rečeno. I to vrlo konzervativna srpska trobojka, što se nijansi crvene i plave tiče, pa izgleda kao naše „narodne“ zastave s početka devedesetih.

Štaviše, zastava Misionesa (koji je kao „nacionalna teritorija“ stekao status provincije tek pedesetih godina) provincijskim je dekretom proglašena 12. februara 1992., tokom Rata u Hrvatskoj a pred sam početak Rata u Bosni. Prethodno korišćene zastave, koje su pripadale drugim argentinskim provincijama kojih je Misiones formalno bio deo, mada nikada praktično, nisu bile ni nalik njoj (recimo, zastava nekadašnje provincije Orijental bila je plavo-belo-plava sa crvenom lentom sleva nadesno), tako da je pitanje inspiracije otvoreno.

Kod nas je istorija Latinske Amerike, da budemo iskreni, potpuna nepoznanica van nekih opštih mesta, pa smo se zato nemalo iznenadili kada smo prilikom skupljanja građe za ovaj tekst saznali da je zastava vojske Fernanda Otorgeša prilikom zauzeća Montevidea 1815. godine bila upravo „srpska“ trobojka, koja je danas zastava urugvajske levičarske partije Široki front, koja je vladala tom zemljom poslednjih 15 godina.

Njen najpoznatiji član je bivši urugvajski predsednik Hoze Muhika, poznat širom sveta po slobodarstvu i skromnosti (tokom celog mandata vozio se svojom „bubom“ iz 1987. godine), o kojem je Emir Kusturica snimio i dokumentarac. S obzirom na prostornu blizinu Misionesa i Urugvaja, uticaj toga nije nemoguć. Zvanično, pomenuti dekret iz 1992. pojašnjava da crvena boja simboliše „krv prolivenu za slobodu i nezavisnost“, plava „našu republikansku odlučnost“, a bela „našu posebnost i veličinu“.

(P. L.)