Princeza špijunka, Lejdi Smrt, bomba Holivuda i još pet heroina Drugog svetskog rata

Foto: Wikimedia

Prečesto uloga žena tokom ratnih sukoba ne dobije zasluženo priznanje, zbog čega je BBC u znak sećanja na 75. godišnjicu okončanja Drugog svetskog rata ove godine (rat se u Evropi završio 8. maja) odlučio da oda počast osam žena čija su se hrabrost i dostignuća izdvojili iz miliona drugih koji su iskazali hrabrost u ovom razornom sukobu.

Preporučujemo

Nur Inajat Kan: Princeza špijunka

Foto: Wikimedia

Indijska princeza i britanska špijunka Nur Inajat Kan bila je direktna naslednica Tipu Sultana, muslimanskog vladara Majsora iz 18. veka.

Ćerka oca Indijca - učitelja sufija - i majke Amerikanke, rođena je u Moskvi i studirala na pariskoj Sorboni.

Njen jezički talenat obezbedio joj je mesto u britanskoj Upravi za specijalne operacije (SOE) - tajnim agentima koji su se tokom rata padobranom ubacivali u okupiranu Francusku da sabotiraju nacističke aktivnosti, sarađuju sa francuskim pokretom otpora i špijuniraju pokrete trupa.

Radila je kao vezista - prva žena koja je na sebe preuzela ovu opasnu ulogu - i neprestano menjala lokaciju da je ne bi otkrili.

Na kraju ju je uhvatio nacistički Gestapo, ispitivao i mučio.

Pokušala je da pobegne u više navrata - jednom joj je čak zamalo pošlo za rukom preko krovova.

Posle svakog pokušaja bekstva, uslovi njenog zatočeništva i ispitivanja su se pogoršavali, ali smatra se da nije otkrila nikakve vredne informacije Nemcima, koji su je znali samo po njenom šifrovanom imenu Madlen i nisu čak znali ni da je Indijka.

U septembru 1944. godine, Inajat Kan i druge tri koleginice agentkinje iz SOE prebačene su u koncentracioni logor Dahau, gde su 13. septembra pogubljene.

Za ispoljenu hrabrost, Inajat Kan je posthumno dodeljen britanski Džordžov krst i francuski Ratni krst sa zlatnom zvezdom. Ima i svoj spomenik u Gordon skver gardensu u Londonu.

- Nur Inajat Kan predstavlja nadahnuće i dan-danas, ne samo zbog izuzetne hrabrosti, već i principa za koje se zalagala - rekao je za BBC Šrabani Basu, autor knjige Princeza špijunka: Život Nur Inajat Kan.

- Iako je bila sufi i verovala je u nenasilje, podnela je najveću žrtvu - vlastiti život - u borbi protiv fašizma - navodi se.

Ljudmila Pavličenko: Lejdi Smrt

Foto: Wikimedia

Ljudmila Pavličenko jedna je od najuspešnijih snajperistkinja svih vremena, sa 309 potvrđenih ubistava nemačkih vojnika posle nacističke invazije na Sovjetski Savez 1941. godine.

Desetine žrtava su i sami bili neprijateljski snajperisti, koji su izgubili u igri mačke i miša sa ženom čiji su joj podvizi pod opsadom Sevastopolja i Odese doneli nadimak Lejdi Smrt.

Nacistički snajperisti nisu mogli da je poraze, ali je zato ranjena minobacačkom granatom i, iako se oporavila, povučena je sa fronta i zbog velike slave iskorišćena za dizanje morala sovjetske ratne mašinerije.

U ulozi maskote Crvene armije, proputovala je svet, susrevši se usput sa američkim predsednikom Frenklinom D. Ruzveltom.

Iako joj je dodeljena Zlatna zvezda heroja Sovjetskog saveza, kasnije je uglavnom izbačena iz istorije.

- Iznenađuje što jedna snajperistkinja izuzetnih sposobnosti posle smrti nije dobila počasti i spomenike koje zaslužuje - rekla je za BBC Irina Slavina, rodna aktivistkinja i voditeljka.

- Ali zvanična sovjetska verzija posle Drugog svetskog rata bila je usredsređena na sliku hrabrog vojnika muškarca - setite se samo svih tih spomenika podignutih u čast ratnih heroja i Neznanog junaka. Žene se nisu uklapale u tu verziju - rekla je ona.

Nensi Vejk: Beli miš

Foto: Wikimedia

Figura veća od života na mnogo načina, Nensi Vejk imala je reputaciju smrtonosne borkinje, agresivne kokete i nezaustavljive kad je u pitanju piće, baš kao i nepokolebljivog neprijatelja nacista.

Rođena je na Novom Zelandu, ali je odrasla u Australiji. Napustila je školu sa 16 godina i zaposlila se u Francuskoj kao novinarka, navodno slagavši da ume da piše na drevnom egipatskom.

Tamo je upoznala i udala se za francuskog industrijalistu Anrija Fioku i živela u Marselju kad su Nemci okupirali Francusku 1939. godine.

Vejk se pridružila francuskom pokretu otpora i vodila odbegle savezničke pilote preko Pirineja na bezbednu teritoriju u Španiju. Kad je njena mreža otkucana Nemcima 1942. godine, Vejk je preko Španije pobegla u Veliku Britaniju.

Fioka je ostao za njom, bio uhvaćen, mučen i pogubljen. Vejk se vratila u Francusku padobranom i počela da radi za britanski SOE.

Učestvovala je u mnogim odvažnim misijama - tvrdila je da je jednom prilikom golim rukama ubila nemačkog stražara. „U SOE su nas učili džudo zahvatu i ja sam ga dobro uvežbala. Ali bio je to jedini put da sam ga upotrebila i - bam - ubila sam ga na licu mesta", izjavila je u jednom televizijskom intervjuu devedesetih.

Nakon što su veoma vredne radio šifre izgubljene u bici, dobrovoljno se javila da pređe 500 kilometara biciklom preko neprijateljske teritorije da bi našla zamenu. Tvrdila je da je to uradila za samo tri dana.

Sredila bi se i izlazila sa Nemcima kako bi došla do informacija. „Malo pudera i malo pića uz put i prošla bih njihove punktove, namignula im i rekla: 'Želite li da me pretresete?' Moj Bože, kakva sam samo prokleta koketa bila", rekla je za jedan australijski list.

Mnogo puta je tokom rata bila zamalo uhvaćena, ali je uvek uspevala da izbegne goničima, prema njenom biografu Piteru Ficsimonsu.

Njena sposobnost da pobegne Nemcima donela joj je nadimak „Beli miš" - što je i naslov njene autobiografije.

Vejk je primila gomilu odlikovanja posle rata, a umrla je 7. avgusta 2011. godine, u 98. godini, u Londonu. Tražila je da se njen pepeo raspe u Francuskoj.

Džejn Viale: Novinarka, špijunka, političarka

Džejn Viale je rođena u Republici Kongo, ali se kao dete preselila u Pariz i u vreme izbijanja Drugog svetskog rata radila tamo kao novinarka.

Viale je napustila Pariz i postala tajna agentkinja za francuski pokret otpora na jugu zemlje, koji iako u to vreme zvanično nije bio pod okupacijom Nemaca, jeste bio pod vlašću marionetskoj Višijevog režima.

Sakupljala je obaveštajne podatke o pokretima nacističkih trupa koje je potom prosleđivala saveznicima.

Neprijatelj ju je uhvatio u januaru 1943. godine i bila je optužena za izdaju.

Njene tajne su, međutim, bile bezbedne od vlasti, budući da je podatke šifrovala toliko dobro da ih je bilo nemoguće dešifrovati.

Viale je prvo poslata u koncentracioni logor, a potom u ženski zatvor u Marselju, ali je uspela da pobegne ili bila puštena i preživela je rat.

Bila je izabrana u francuski Senat 1947. godine.

Hedi Lamar: Najsjajnija bomba Holivuda

Foto: Wikimedia

Ova slavna bioskopska zvezda rođena u Austriji imala je glamuroznu karijeru koja je joj je donela slavu, zvezdu na holivudskoj stazi slavnih i šest muževa.

Rođena kao Hedvig Eva Marija Kisler u bogatoj jevrejskoj porodici u Beču, prvo se udala za industrijalistu trgovca oružjem kome se nije dopadala njena glumačka karijera u usponu i naredio joj je da glumi domaćicu njegovim prijateljima i kolegama, među kojima su bili i nacisti.

Lamar nije mogla na to da pristane i krišom je pobegla, prvo u Pariz, a potom i u London, gde je upoznala legendarnog Luisa B. Mejera, šefa studija MGM.

On joj je ponudio ugovor u Holivudu i počeo da je promoviše kao „najlepšu ženu na svetu".

Njen uspeh u više od 30 filmova koje je snimila bio je izuzetan, ali teško da može da se nazove herojskim. Ono što joj obezbeđuje mesto na ovoj listi je njen posao sa strane - kao izumiteljke.

Lamar je, naime, izumela sistem navođenja savezničkih torpeda koji je mogao da izbegne pretnju neprijateljskog ometanja menjajući frekvencije.

Američka ratna mornarica nije preuzela njen patent, ali elementi njenog pionirskog otkrića mogu se pronaći danas u tehnologijama kao što su Blutut i WiFi.

Mija Mi: Nosi mač i otrov sa sobom

Muke Mije Mi započele su još pre nego što su Japanci okupirali Burmu u Drugom svetskom ratu.

Ona je bila energična borkinja za nezavisnost zemlje, opirući se britanskoj kolonijalnoj vlasti.

Pridružila se snagama pokreta otpora u Drugom svetskom ratu i uvek sa sobom nosila mač i bočicu sa otrovom kako bi se odbranila.

Godine 1944. prepešačila je neprijateljsku teritoriju i planinske masive do Indije pod kontrolom Britanaca kako bi nastavila da se bori protiv Japanca.

Previla je rane trakama svog saronga dok je hodala i odbijala ponudu muškaraca da je ponesu.

U Indiji je doprinela bacanju letaka nad Burmom sa informacijama o tome koliko se loše Japanci odnose prema stanovništvu.

Iako je planirala da se vrati u Burmu sa mužem posle rođenja njenog prvog sina - bila je obučeni padobranac - ustupila je mesto drugom borcu i vratila se tek u oktobru 1945. godine, nakon što se rat okončao.

A opet se njena borba nastavila, budući da se borila za nezavisnost posle i protiv vojnih režima u zemlji.

Rasuna Said: Lavica

Foto: Wikimedia/Ministry of Information of Indonesia

Rasuna Said je izuzetak na ovoj listi, budući da je tokom rata stala na stranu Sila osovine, makar nominalno.

Bila je ključna figura u borbi Indonezije za nezavisnost a neprijatelji za nju nisu bili toliko Japanci koliko holandski kolonizatori Indonezije.

Postala je politički aktivna kao veoma mlada i osnovala političku partiju - Indonežansko muslimansko udruženje (PERMI) - u ranim dvadesetim, zasnovanu na veri i nacionalnosti.

Bila je vatrena govornica čiji su govori zvučali poput „groma iz vedrog neba", prema jednoj biografiji, a njena hrabrost u kritikovanju holandske kolonijalne vlasti doneo joj je nadimak Lavica.

Holanđani su često prekidali njene govore, a uhapsili su je na jednom događaju i zadržali u zatvoru 14 meseci.

Kad su Japanci okupirali arhipelag 1942. godine, pridružila se jednoj pro-japanskoj organizaciji, ali ju je koristila da nastavi sa aktivnostima borbe za nezavisnost.

U slučaju Indonezije, borbe nisu prestale kad su Japanci poraženi. Holanđani su se vratili da pokušaju ponovo da nametnu vlast, isprva uz pomoć Britanaca, tako da je započeo brutalan četvorogodišnji sukob.

To se završilo tako što su Holanđani 1949. godine priznali suverenitet Indonezije, a uloga Said u ovome obeležena je tako što njeno ime krasi jednu od glavnih ulica u glavnom gradu Džakarti.

Moćna zagovornica rodne ravnopravnosti i obrazovanja žena, Rasuna Said jedna je od šačice Indonežanki koje su proglašene Nacionalnim herojem.

Čeng Benhua: Dočekati smrt s osmehom

Čeng Benhua je bila heroina pokreta otpora koja se borila protiv Japanaca nakon što su okupirali Kinu 1937. godine.

Njena fotografija snimljena neposredno pre nego što je izbodena bajonetima na smrt postala je legendarni simbol neustrašivog otpora.

Napravio ju je japanski fotograf koji je zabeležio njene poslednje trenutke, nakon što je uhvaćena u borbi i držana u zatočeništvu. Njeni tamničari su je nekoliko puta grupno silovali, ali je nisu slomili.

Na toj slici izgleda kao da se smeška smrti, ruku prekrštenih na grudima, glave dignute da bi netrepćući pogledala u objektiv aparata.

Njena poza je ovekovečena pet metara visokom statuom u Nanđingu, na samom poprište jednog od najgorih masakra u ratu, kad su japanske trupe poubijale 300.000 kineskih muškaraca, žena i dece.

Imala je 24 godine kad je poginula 1938, godinu dana pre nego što je rat stigao u Evropu, ali godinu dana nakon što je stigao Kinezima.

Čeng Benhua je imala „najupečatljiviju ličnost, ostavljala je najveći utisak i zaslužila najveće poštovanje" među milionima nastradalih, rekao je za Narodni dnevnik 2013. godine kineski istoričar i direktor muzeja Fan Điančuan.

(Telegraf.rs/BBC)