Zašto je Ajzenhauer pustio Crvenu armiju da prva osvoji Berlin?

Foto: Guliver/Yevgeny Khaldei/Getty Images

Rusija, Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija i Francuska slave 75 godina od kraja Drugog svetskog rata, odnosno 8. maj 1945. godine kada su vojne snaga nacističke Nemačke potpisale kapitulaciju.

Preporučujemo

Japan, koji je ratovao na strani Nemaca, nastavio je da se bori još tri meseca posle toga, a onda je i ta zemlja kapitulirala.

Nedelju dana pre konačne pobede, nemački lider Adolf Hitler izvršio je samoubistvo zajedno sa svojom devojkom Evom Braun u bunkeru u Berlinu u trenutku kada su se vojnici Crvene armije približavali poslednjem uporištu firera.

Međutim, postavlja se pitanje da li je komandant američkih snaga general Dvajt Ajzenhauer odbio prigovore Britanaca i namerno dozvolio Sovjetima da dođu prvi do prestonice Nemačke zbog političkih razloga?

Ili je možda znao da će bitka za Berlin biti krvava i odabrao da pusti da pripadnici Crvene armije ginu umesto američkih i britanskih snaga?

Proboj Sovjeta i podela Nemačke

U septembru 1944. godine Crvena armija je bila u blizini Varšave, a Ajzenhauer je bio uveren da će Amerikanci stići do Berlina pre Sovjeta. Međutim, u februaru 1945. pripadnici Crvene armije su napredovale ka zapadu i bile u dometu topova iz Berlina. Baš u tom periodu, Jozef Staljin, Frenklin Ruzvelt i Vinston Čerčil sastali su se u Jalti da bi se dogovorili o podeli Nemačke između četiri glavna saveznika. Peti saveznik, Kanada, nije bila zainteresovana za podelu.

Sastanak na Jalti, Foto: yalta-conf1945.mil.ru

Nemačka bi kontrolisala Bavariju na jugu, Francuska bi okupirala Sarland i zapad zemlje, Britanci bi dobili Rursku oblast na severu, a SSSR bi imao pod kontrolom obalu ka Baltiku i istok zemlje. Berlin je bio na delu teritorije koji je pripao Sovjetima, ali bi bio podeljen u četiri zone koje su pripale velkim saveznicima.

Svađa Montgomerija i Ajzenhauera

Prema rečima nekih istoričara, u martu 1945. godine izbila je svađa između Ajzenhauera i britanskog komandanta feldmaršala Bernarda Montgomerija zbog rane strategije. Montgomeri, koji je tek prešao reku Rajnu, očekivao je da će dobiti komandu nad američkom Devetom armijom, i da će zajedno sa njegovom 21. vojnom grupom krenuti na 400 kilometara dug put kako bi osvojio Berlin.

Međutim, Ajzenhauer je odbio Montgomerija ali i Čerčila, koji je takođe želeo lovorike za nemačku prestonicu. Ajzenhauer je 28. marta putem američkog oficira za vezu u Moskvi uputio poruku za Staljina, prenosi "Sputnjik".

U tajnoj poruci je naveo da će da opkoli Rursku dolinu i zatim da “podeli ostatak neprijateljskih snaga tako što bi se udružili sa sovjetskom vojskom” i istakao da bi bilo najbolje za njegove snage bilo da se formira linija na relaciji Erfurf-Lajpcig-Drezden.

Ajzenhauer, međutim, nije pomenuo nemačku prestonicu koji se nalazio oko 193 kilometara od Lajpciga. Takođe, priča se da je prokomentarisao da je “Berlin samo politički cilj, a ne vojni”.

Odlazak Ruzvelta i dolazak Ajzenhauera

Montgomeri je 12. aprila bio na samo 96 kilometara od Berlina. Predsednik SAD Frenklin Ruzvelt je preminuo, a njegovu funkciju preuzeo je Hari Truman, a odnosi između SSSR-a i Amerike bili su dobri jer su imali zajedničkog neprijatelja, odnosno Nemačku.

Truman je, prema oceni stručnjaka, bio srećan da Staljinu prepusti čast osvajanja Berlina, od koga su posle silnih bombardovanja ostale samo ruševine, a nemački ministri su povučeni.

Medveđa usluga Sovjetima

Istraživački novinar Džozef Harš, koji je pratio Drugi svetski rat za list “Christian Science Monitor” napisao je članak 1995. godine u kom je otkrio da je bio deo grupe novinara koji su posetili Ajzenauerov štab 15. aprila 1945. godine u francuskom gradu Remsu. Tada su pitali komandanda američkih snaga zašto je stao na Elbi i zašto nisu nastavili ka Berlinu.

Harš je napisao da se Ajzenhauer konsultovao sa komandantima na terenu. General Omar Bredli je procenio da će bitka za Berlin odneti najmanje 100.000 života, dok je general Džordž Paton istakao “da bi bilo bolje da zauzmu Berlin što pre”.

- General pukovnik Vilijam Simpson, koji je rukovodio u tom trenutku američkom 9. armijom, stigao je 11. aprila do reke Elbe kod Magdeburga. 14. aprila pitao je generala Bredlija za dozvolu da krenu na Berlin. Bredli je zahtev uputio Ajzenhaueru koji je odgovorio sa odričnim “ne” - napisao je Harš u tekstu.

(M. Lj.)