Pre 53 godine zauvek je promenjena grčka istorija: Dan kada su Atinom tutnjali tenkovi

Foto: Profimedia/AFP

Samo nekoliko sedmica pre zvanično zakazanih parlamentarnih izbora u Republici Grčkoj, sada već daleke 1967. godine se desilo nešto šta narod ove zemlje ne može nikada da izbriše iz svog kolektivnog sećanja.

Na današnji dan, 21. aprila 1967. godine general grčke vojske, Stilijanos Patakos i pukovnici Nikolaos Makarezos i Georgios Papadopulos su izveli državni udar. Nasilno preuzimanje vlasti na ovaj način je trajalo sve do 1974. godine i taj period je jedan od, možda najmračnijih u istoriji zemlje u kojoj je ponikla demokratija.

Istorijske prilike koje su dovele do državnog udara

Komunističke snage su tokom Grčkog građanskog rata bile poražene. Bio je to rat koji je trajao od 1946. do 1949. godine. Zahvaljujući pobedi antikomunista, Grčka je uspela da se koliko toliko relativno brzo konsoliduje, mada su posledice bile katastrofalne i po ljude i po zemlju. Veliki broj Grka su bili u zatvorima, a značajn broj njih je pobegao iz zemlje.

Pojedini istoričari smatraju da su posledice Grčkog građanskog rata bile izuzetno loše po samo stanovništvo, jer je u narednim decenijama usledilo značajno razmimoilaženje između levih i desnih.

Razlog zbog koga je Grčki državni udar relativno lako izveden vezuje se za faktor iznenađenja, te u principu neočekivanost takvog čina. Toga dana su u Atini bili raspoređeni tenkovi i to je bio jedan od načina za uspostavljanje vlasti u prestonici.

Nisu samo o tome brinule vođe državnog udara, već su njihove pristalice bile angažovane i na hapšenju svih onih, za koje se smatralo da su protivnici Vojne hunte. Osim brojnih političara, uhapšeni su tada i mnogi civili. U narednim godinama je progon neistomišljenika u Grčkoj bio strašan, o čemu svedoče mnogi znani i neznani Grci.

Da stvar bude još teža, grupa pukovnika je čak 11 članova Ustava suspendovala, što je rezultiralo time da je uveden takozvani preki sud. Tačnije, bez ikakvog sudskog naloga je svaki građanin mogao da bude izveden pred vojni sud.

Gde je tu kralj?

Foto: Guliver/Keystone/Getty Images

Poznato je da je Grčkom ranije vladao kralj Konstantin II, koji je i zvanično poslednji monarh Grčke, a inače je iz danske kraljevske porodice.

Međutim, nije uspeo da učini ništa kako bi se vladavina pukovnika završila, iako jeste 1968. godine pokušao da izvede neku vrstu kontra puča. Kako mu to nije pošlo za rukom, napustio je Grčku.

Kasnije je vojna hunta organizovala referendum, na kome je trebalo da se građani izjasne za to da li su za monarhiju ili ne. Odlukom većine, monarhija u Grčkoj je prestala da postoji 1973. godine, od kada je proglašena Republikom Grčkom.

Vojna hunta u Grčkoj je postojala do 23. jula 1974. godine. Tada je predata vlast civilnoj Vladi.

Kasnija istraživanja su pokazala da je američka CIA bila umešana u čitavu organizaciju državnog udara. Zato se 1999. godine, tadašnji američki predsednik, Bil Klinton, zvanično izvinio u ime Vlade SAD-a, a prilikom posete zvaničnoj Atini, Vladi republike Grčke.

Grčka u vreme Vojne hunte

Foto: Profimedia/akg-images / AKG

Često se ovaj period naziva i Režimom pukovnika, a ostalo je zabeleženo da je više od 10 hiljada ljudi uhapšeno i to svi za koje se sumnjalo da su protiv vladavine hunte.

Vremenom je u narodu počela da postoji značajna nesimpatija prema vojsci, a posebno nakon surovog gušenja studentskih demoinstracija 21. novembra 1973. godine u Politehničkoj školi u Atini.

Zvanično je 23. jula 1974. godine završena Vojna diktatura u Grčkoj. Tada su opet na ulice Atine, ali i Soluna poslati tenkovi po naredbi generala Gizikisa, a vlast u zemlji ubrzo preuzima civilna, odnosno građanska Vlada.

Godinu dana kasnije su svi članovi Grčke hunte uhapšeni i procesuirani. Najpre su trojica od njih osuđeni na smrt, što je preinačeno u doživotnu robiju. Neuspeo je pokušaj amnestije 1990. godine, zahvaljujući masovnim demonstracijama u zemlji.

(A.B./Telegraf.rs)