Nemačka sekta usred Čilea: Pinočeovo mučilište za koje niko nije znao, a osnovao ga je nacista

Mesto gde je bila Kolonija; Foto: Wikipedia/Xarucoponce

General i čileanski predsednik Augusto Pinoče je 11. marta 1990. godine konačno pao sa vlasti. Na vrh države je došao predvodeći vojnu huntu koja je izvršila državni udar 1973. godine, zbacila Salvadora Aljendea sa vlasti i uvela vojnu diktaturu. Za predsednika se imenovao sam i ostao tu 17 godina.

Preporučujemo

Pinoče je sproveo niz bezbednosnih operacija u kojima je ubijeno oko 3.000 osumnjičenih protivnika i levičara, a oko 30.000 je mučeno. Kasnije je uveo ekonomske reforme za koje njegove pristalice veruju da su pomogle razvoju čileanske ekonomije, dok ga njegovi protivnici optužuju za porast nezaposlenosti, siromaštva i pad plata.

Za vreme njegove diktature Pinoče je osnovao tajnu policiju, ali i tajne logore u kojima su zverski mučeni i ubijani zatvorenici.

Jedan od takvih logora, koji je osnovan nakon Drugog svetskog rata, a koji je svoj "puni zamah" doživeo upravo u vreme Pinočea je izolovana Kolonija Dignidad.

Pinoče je umro 2006. godine, a u to vreme je protiv njega podignuto oko 300 optužbi zbog kršenja ljudskih prava i pronevere tokom vladavine.

Augusto Pinoče; Foto: Wikipedia/Emilio Kopaitic

Šta je bila Kolonija Dignidad?

Kolonija je zapravo bila tajna enklava kojom je upravljao bivši nacista, pedofil. Baš na tom mestu su žrtve Pinočeovog režima mučene, ubijane i sahranjivane.

Danas to mesto nosi naziv Vila Baviera i nalazi se 380 kilometara od prestonice Santjaga, u šumi. Iako ono danas predstavlja mirno okruženje, mnogi znaju i njegovu užasnu prošlost. Ovo mesto je bio dom nemačke verske sekte.

Tokom Pinočeove diktature, enklava je korišćena za zatvaranje i mučenje neistomišljenika, a tajna policija Dina je tu ispitivala oko 300 ljudi. U periodu između 1973. i 1978. godine veruje se da je na tom mestu ubijeno najmanje 100 ljudi, a njihova tela nikada nisu nađena.

Koloniju je osnovao 1961. godine Pol Šefer, bivši lekar u nacističkoj Nemačkoj koji je tu zemlju napustio 1959. godine nakon što je optužen za zlostavljanje dece.

On je uhapšen tek 2005. godine i osuđen na 20 godina zatvora zbog seksualnog zlostavljanja dece.

Okružena osmatračnicama i električnom ogradom, Kolonijom su patrolirali naoružani muškarci sa psima, a komuna je bila naseljena sa oko 300 Nemaca i odsečena od ostatka Čilea.

Šefer, koji je umro u zatvorskoj bolnici 2010. godine, bio je optužen za vođenje kulta gde su deca sistemski zlostavljana, ali je takođe dozvoljavao Pinočeovim agentima da baš tu vrše torturu nad političkim zatvorenicima i to u podzemnim tunelima ispod enklave.

Šef Dine Manuel Kontreras je 1978. godine, nadajući se da će uništiti dokaze o kršenju ljudskih prava, naredio ekshumaciju i odlaganje ostataka pogubljenih zatvorenika, a prema podacima čileanske Nacionalne komisije za istinu i pomirenje, 40 leševa je iskopano, pre nego što je hemijski uništeno, a njihov pepeo je bačen u reku.

Kolonija je sa svih strana bila okružena žičanom ogradom; Foto: Wikipedia/Xarucoponce

Šeferova tortura

Pre nego što je došao u Čile, Šefer je pokušao da pokrene sirotište u Nemačkoj, ali su ga dve majke optužile da je zlostavljao njihovu decu. Da bi izbegao sudske posledice, Šefer je pobegao u Čile. Stigao je 1961. sa oko 70 sledbenika i određenim brojem otete dece.

Kolonija je nastavila da "uvozi" decu iz Nemačke i okolnih mesta sve do kraja njegove "vlasti".

U njoj je bilo nešto više od 300 ljudi, uključujuči 100 dece, a oni koji su je predstavljali tvrdili su da je u pitanju bezopasna organizacija.

Šefer je uložio velike napore da koloniju drži izolovanom. Put do nje vodio je preko poljoprivrednih zemljišta u šumu, a onda vodio do bodljikave žice. Unutra je Kolonija izgledala prilično normalno.

Iako je veći deo odraslog života živeo u Čileu, govorio je malo španskog. Opisivali su ga kao veoma ozbiljnog čoveka, koji se retko smeje.

Stanovnici Kolonije su živeli po autoritarnim sistemom, gde nije bilo nikakvog kontakta sa spoljašnošću, a porodice su bilje podeljene. Zabranjene su bile sve vrste odnosa, bračne, a žene i muškarci su bili odvojeni.

Kada bi se unutar Kolonije rodilo dete, ono nije ostajalo sa majkom, već su ga odgajale medicinske sestre.

Stanovnici su živeli u grupama oko šest, svi su nosili sličnu odeću i svako je radio i više od 12 sati dnevno, ne primajući nikakvu platu.

Postojala je škola i bolnica unutar Kolonije.

Foto: Wikipedia/Xarucoponce

Ko su bili zatvorenici?

Žrtve Kolonije Dignidad nisu bili samo Čileanci. Boris Vejsfeler, američki državljanin rođen u SSSR, nestao je 1985. godine dok je prolazio nekoliko kilometara od enklave. Prema tvrdnjama svedoka, lokalna policija ga je uhvatila, pretukla pre nego što je odveden u koloniju odakle mu se gubi svaki trag.

- Nakon 33 godine potrage za bratom i dalje se nadam da ću naći njegove posmrtne ostatke - rekla je pre nekoliko godina njegova sestra Olga koja živi u Bostonu.

Zbog otmice Amerikanca podignuta je optužnica protiv osam penzionisanih policajaca i vojnih oficira 2012. godine, ali četiri godine kasnije je slučaj zatvoren zbog zastarevanja.

- Odustala sam od toga da ću dobiti odgovore od čileanske vlade. Danas se čini da su čileanska vlada i pravosudni sistem saučesnici u zasutavljanju sudskog procesa i izbegavanju preuzimanja odgovornosti za tragičnu smrt mog brata - dodala je ona.

(N. Z.)