Jevgenija je imala 4 godine kada su njenog oca odveli u logor: Priča o hororu Staljinovih gulaga

Jevgenija Grinberg je imala samo četiri godine kada je njen otac odveden. Njihov komšija u Moskvi, u centru policijske države Josifa Staljina, čuo ga je kako Lava Trockog, ruskog revolucionara, naziva "dobrim govornikom". Te večeri, Jevgenijin otac Jefim Englin uhapšen je u skladu sa članom 58 Krivičnog zakona koji je često korišćen za progon "neprijatelja države".

Josif Staljin je bio prvi Generalni sekretar Centralnog komiteta Komunističke partije Sovjetskog Saveza od 1922. do svoje smrti 1953. godine. Preuzeo je vodeću ulogu u sovjetkoj politici nakon smrti Vladimira Iljiča Lenjina 1924. godine, potpuno marginalizujuči svoje političke protivnike sve dok nije postao neprikosnoveni lider Sovjetskog Saveza.

Tokom kasnih tridesetih je započeo Veliku čistku, kampanju čišćenja Komunističke partije od ljudi optuženih za sabotaže, terorizam i izdaju. Ona je ubrzo proširena na vojsku i druge sektore sovjetskog društva. Mete su često bile pogubljene, zatvarane u Gulag radne logore ili proterivane. U godinama koje su sledile, milioni pripadnika nacionalnih manjina su takođe deportivani.

Staljin je umro 5. marta 1953. godine. Imao je 74 godine.

Jevgenijina priča

Priča kakva je Jevgenijina nije usamljena. Ovakve sudbine nizale su se tih godina u SSSR, a mnogi Rusi su kasnije svoju sreću našli u inostranstvu kakav je bio slučaj upravo sa njom.

Jevgenijin otac je nakon što je odveden osuđen na pet godina prinudnog rada u logoru nedaleko od Belog mora. Za malu Jevgeniju to je bila užasna lekcija koju je naučila o životu u Sovjetskom Savezu tridesetih godina.

Jevgenija, koja živi u Americi, rekla je u prošlogodišnjem intervjuu za Njujork tajms da je nakon što je prvih pet godina isteklo, njen otac osuđen na još pet bez nekog očiglednog razloga.

- Moja majka je išla da ga vidi. Bilo je ledeno tamo gde je bio kraj mora, a dobijali su veoma tanke rukavice, a neki od njih nisu imali ni kaput. Bilo je nehumano. Moj otac je bio politički zatvorenik, ali način na koji su organizovali kampove, bio je izmešan sa kriminalcima, ubicama - rekla je ona.

Manje od četiri godine nakon što je njen otac odveden, nacisti su upali u Sovjetski Savez. Jevgenija i njena majka Meri Englin, pijantiskinja iz Moskve, evakuisane su u vojnu fabriku u današnjem Kazahstanu.

Jevgenija koja je tada imala 11 godina zadobila je infekciju uva, koja se proširila na mozak. Lekari su zahtevali da se vrate hitno u Moskvu da je tamo pregledaju.

Te nedelje, uprkos strahu koji je nastao još od hapšenja muža, njih dve su uspele da se iskradu usred noći tako što su podmitile pripadnika obezbeđenja. Ušle su u voz za Moskvu, ali ih je jedan deo vozio prijatelj njenog oca kako bi izbegli policiju.

- Ne znam kako je moja majka skupila hrabrost da pobegne tako. Spasila mi je život - rekla je Jevgenija.

Međutim, kada su stigle u Moskvu, majka se suočila sa optužbom zbog odlaska iz fabrike i pet godina zatvora. Počela je da skriva, ostavljajući Jevgeniju sa babom i dedom.

Majku viđala povremeno

Jevgenija kaže da je majku viđala samo povremeno sve dok joj nije obećana amnestija kada je rat završen. Oko dve godine kasnije, kada je Jevgenija imala 14 godina, njen otac se vratio kući.

- Nikada nije pričao o tome. Možda se plašio. Ne mogu da opišem strah koji je vladao - navela je ona.

Nekoliko godina kasnije, Jevgenija je upisala fakultet danas poznat kao Moskovski državni fakultet za ekonomiju, statistiku i informatiku gde je upoznala svog budućeg supruga.

Imaju dva sina koji su odrasli sa različitim željama, jedan da se preseli u SAD, drugi da ostane u Rusiji.

- Sanjao je o slobodi u Americi. Imao je decu i osnovao je porodicu, a prioritet mu je bio da toj deci da mogućnosti - ispričala je ona za mlađeg sina.

Nakon što joj je muž umro rekla je da je želela da bude bliža svojim unucima. Ona i njena majka uspele su da dobiju vize i dođu u Njujork 1995. godine.

Jevgenija je postala državljanka SAD 2002. godine, a u trenutku kada je davala intervju za "Njujork tajms" nije bila sigurna da li će ikada više videti svog starijeg sina. Nakon što je ona napustila Moskvu, njen sin je imao infakrt posle kog više nije bio u mogućnosti da se stara o sebi. O njemu brine njegova bivša žena. U oktobru, kada je tekst objavljen Jevgenija se borila sa kancerom.

Radni logori

U periodu od 1929. do 1953. godine oko 14 miliona ljudi prošlo je kroz gulag "radne logore", a 6 do 7 miliona je deportovano i poslato u egzil u udaljene krajeve SSSR, a 4-5 je prošlo kroz "radne kolonije".

Većina zatvorenika u gulazima nisu bili politički zatvorenici, mada je njihov udeo bio značajan. Ljudi su mogli da završe u gulagu zbog dela kao što su sitna krađa ili pričanje viceva o vladinim zvaničnicima. Oko polovine političkih zatvorenika su poslati u Gulag bez suđenja, zvanični podaci navode više od 2,3 miliona zatvorskih kazni u slučajevima koje je istraživala tajna policija u periodu od 1921. do 1953.

Gulag logori su drastično smanjeni nakon Staljinove smrti 1953. godine.

(Telegraf.rs)