Zašto je drugi talas španske groznice bio toliko smrtonosan: Istinu krili zbog rata?

Užasavajuću epidemiju španske groznice 1918. godine je teško zamisliti. Virus je zarazio 500 miliona ljudi širom sveta i ubio oko 20 do 50 miliona žrtava, što je više od svih vojnika i civila ubijenih tokom Prvog svetskog rata.

Dok je globalna pandemija trajala dve godine, većina smrtnih slučajeva je stala u tri naročito okrutna meseca u jesen 1918. godine. Istoričari sada veruju da je kobnu ozbiljnost "drugog talasa" špaskog gripa izazvao mutirani virus koji su širile ratne trupe, prenosi History.com.

Preporučujemo

Kada se španska groznica prvi put pojavila početkom marta 1918. godine, imao je sve karakteristike sezonskog gripa, iako veoma zarazan. Jedan od prvih registrovanih slučajeva bio je Albert Gičel, američki vojni kuvar u kampu u Kanzasu koji je hospitalizovan sa temperaturom 40 stepeni. Virus se brzo proširio u armiji, do kraja meseca hospitalizovano je 1.100 vojnika, a njih 38 je umrlo zbog upale pluća.

Kako su američke trupe bile raspoređene svuda po Evropi one su nosile i špansku groznicu sa sobom. Tokom aprila i maja 1918. godine virus se poput požara širio kroz Englesku, Francusku, Španiju i Italiju. Procenjeno je da je tri četvrtine francuske vojske bilo zaraženo u proleće 1918. godine i čak polovina britanskih trupa.

Srećom, prvi talas virusa nije bio naročito smrtonosan, sa simptomima poput velike groznice, stopa smrtnosti je bila slična sezonskom gripu.

Foto: Profimedia/Everett

Kako je španska groznica dobila ime?

Interesantno je da je baš u to vreme ova epidemija i dobila ime. Španija je bila neutralna tokom Prvog svetskog rata i za razliku od svojih evropskih suseda nije nametala cenzuru svojim novinarima. U Francuskoj, Engleskoj i SAD novinama nije bilo dozvoljeno da izveštavaju o bilo čemu što bi moglo da našteti ratnom pohodu, uključujući vesti da je virus među vojnicima.

Pošto su španski novinari bili jedini koji su izveštavali o rasprostranjenom gripu u proleće 1918. godine pandemija je postala poznata kao "španski grip".

Tokom leta te godine nije bilo prijavljenih novih slučajeva, ali se negde u Evropi pojavio mutirani soj ovog virusa koji je imao snage da ubije savršeno zdravog mladića ili ženu u roku od 24 sata od pokazivanja prvih znakova zaraze.

Krajem avgusta 1918. godine vojni brodovi napustili su engleski lučki grad nesvesni da sa sobom nose smrtnosni virus. Kako su ti brodovi stigli u gradove u Francuskoj, SAD, Južnoj Africi, počeo je drugi talas pandemije.

Od septembra do novembra te godine stopa smrtnosti je katastrofalno skočila. Samo u SAD 195.000 Amerikanaca je umrlo u oktobru i za razliku od sezonskog gripa, ovaj je kosio sve i mlade i stare, čak i one koji su bili zdravi.

Mnogi stručnjaci smatraju da je najveći problem bio sistem javnog zdravstva koji u tom trenutku nije bio sposoban da uspostavi karantin. Ipak, neki koji su čak i bili svesni da je to najbolje rešenje nisu želeli da rizikuju sa ratnim planovima.

Ipak, verovatno značajniji razlog za ovakvu smrtnosnu epidemiju je i to što jednostavno medicina nije bila dovoljno razvijena kako bi se stvorila vakcina. Kroz mikroskop nije moglo da se vidi nešto tako sitno sve do tridesetih godina.

Drugi smrtonosni talas prošao je do decembra 1918. godine, ali je usledio još jedan talas u januaru sledeće godine i to u Australiji i odatle našao svoj put ponovo do SAD i Evrope. Veruje se da je čak i američki predsednik Vudrou Vilson "zakačio" virus tokom pregovora u Parizu u aprilu 1919. godine.

Stopa smrtnosti je i tada bila visoka kao tokom drugog talas, ali rat je bio završen i virus se nije širio brzo kao ranije.

(N. Z.)