Vukao FBI za nos 18 godina, istraga koštala 50 miliona: Ovo je priča o najtraženijem teroristi u SAD

Ted Kačinski (77) bio je profesor matematike i izvanredan um. Koliko je bio briljantan, govori činjenica da je sa 16 godina dobio stipendiju i pohađao renomirani koledž Harvard. Niko nije mogao da pretpostavi da će upravo ovaj čovek postati jedan od najtraženijih terorista u istoriji Sjedinjenih Američkih Država, pošto je odgovoran za čak 18 bombaških napada u kojima je stradalo troje ljudi, a 23 je povređeno.

Dokumentarci na popularnom video servisu "Netfliks" ponovo su podgrejali interesovanje za čovekom koji je izmicao FBI-u čak 18 godina (1978-1996). Istraga je jedna od najvećih u istoriji tih bezbednjaka, a koštala je čak 50 miliona dolara.

Ovo je priča o Unabomberu, Tedu Kačinskom, koji je nadimak dobio od akronima napravljenog od njegovih prvih meta - "UN" od "Univerziteta Mičigen, "A" zbog napada na avion "American Airlines".

Odrastanje i eksperimenti CIA

Kačinski je rođen 22. maja 1942. godine u Čikagu u radničkoj porodici. Od malih nogu, isticao se među vršnjacima britkim umom i brzo je intelektualno napredovao. Nažalost, to odrastanje nije bilo lako, pošto je ovaj terorista, kako je u nekoliko navrata istakao, imao problem sa adaptiranjem, te nije imao mnogo drugova.

Prilagođavanje starijem okruženju na Hardvardu ništa nije bilo lakše, a jedan od njegovih kolega sa kojim je bio u smešten u zgradi u Ulici Preskot, kazao je da se uglavnom držao po strani, izbegavao je kontakt sa drugima. Kada bi došao kući, samo bi "projurio kroz hodnik, otišao u svoju sobu i zalupio bi vrata".

Kako navode neki stručnjaci, tokom godina na Harvardu zbližio se sa profesorom i psihologom Henrijem Marejem. Oni su često razgovarali o Tedovim stavovima koji su bili kritika modernog društva. Kačinski je kritikovao društveni kontekst, ističući da je čovek "potpuno porobljen", i pozivao je na vraćanje na "prirodno stanje" kako bi ljudsko postojanje ponovo dobilo pravi smisao.

Marej je slušao sa pažnjom, čak je tražio Kačinskom da napiše eseje o svojim stavovima, koje je onda predao nepoznatom advokatu. Profesor je zatim zamolio Teda da učestvuje u jednoj vrsti eksperimenta. Tokom tih sesija koje su se odvijale svake nedelje, nepoznati advokat, kao i drugi prisutni psihološki su maltretirali Kačinskog, koji je imao prikačene elektrode za merenje njegovih reakcija.

Ispostaviće se da je reč o projektu Kancelarije za strateške snage, preteče CIA, za koju je radio upravo Marej. Organizacija je preko mučenja Kačinskog pokušala da razvije testove za ispiranje mozga i dekonstrukciju ličnosti, koji bi se koristili u vojne i bezbednosne svrhe. Bombaš je navodno proveo čak 200 sati na ispitivanjima, a poznavaoci prilika tvrde da, iako je sve bilo na dobrovoljnoj bazi, on nije želeo da odustane kako bi pokazao da je jači od njih.

Kačinjski će diplomirati na Harvardu, a kasnije doktorirati matematiku na Univerzitetu, gde je posebno prednjačio u kompleksnim analizama i geometrijskim funkcijama. Kada je napunio 25 godina, radio je kao asistent na Univerzitetu Kalifornija, ali je posle dve godine dao otkaz.

Život u brvnari bez vode i struje

Mnogi smatraju da su događaji na Harvardu bili prelomna tačka kada je sve krenulo. Pošto je dao otkaz, on se preselio kod roditelja u Ilinois. Dve godine kasnije, preselio se u brvnaru bez stuje i vode u Linkolnu u američkoj državi Montana. Radio je čudne poslove kako bi spojio kraj sa krajem, a finansijski mu je pomagala policija. Cilj mu je, navodno, bio da postane samodovoljan kako bi mogao da živi anonimno.

Naučio je da se snalazi u divljini, odnosno da prati i lovi divljač, poznavanje šta sme da se jede u prirodi, uzgajanje biljaka itd. Međutim, on je shvatio da ne može da se živi mirno u prirodi zbog uništavanja prirode, te je jednom prilikom u intervjuu istakao da je izgubio veru da stvari mogu da se promene. Rekao je da je jedini način da se promene stvari "nasilno rušenje industrijalno-tehnološkog sistema". Ubrzo posle toga, počeli su napadi.

Napad na univerzitet

Prvu pismo-bombu Kačinski je poslao je 1978. godine, a upućeno je profesoru inženjerstva na Univerzitetu Nortvestern, Bakliju Krajstu. Bio je sumnjičav, te je predao policiji na kampusu dao paket. Jedan pripadnik otvorio je paket, koji je eksplodirao i povredio levu ruku. U narednim godinama, ovaj terorista bio je sve veštiji, a bombe su mu bile sve razornije i opasnije.

Klub slobode i "Nejtan R"

S obzirom na to da je napao avion "American Airlines", slučaj je postao federalan, tako da se u potragu za Kačinjskim uključio i FBI. U skoro svakim bombama ostavio je incijale "FC", odnosno "Freedom Club" (Klub slobode), kako bi vlasti prevario da imaju posla sa organizacijom anarhista. Takođe, u pakete je često ostavljalo lažne otiske i podmenute dlake, kako bi naveo istragu na pogrešan put.

Kačinski je slao pisma novinama poput "Njujork Tajmsa" i "Vašington posta" u kojima je promovisao svoje ideje i kritiku modernog društva i anarhizma.

Pošto je pisma kucao na pisaćoj mašini i istoj vrsti papira, namerno je ostavio utisnutu poruku "Pozovi Nejtana R u sredu u sedam uveče". Iako su federalci mislili da je napadač konačno napravio grešku, ubrzo su shvatili da je u pitanju mamac, te da su protraćili mnogo vremena tražeći "odgovornog" Nejtana širom zemlje.

Manifest i kraj

Kačinski je 1995. godine poslao esej od 35.000 reči pod imenom "Industrijsko društvo i njegova budućnost", koji je shvaćen kao njegov manifest. On je tražio da se tekst objavi ili u "Njujork tajmsu" ili "Vašington postu". Zauzvrat, obećao je da će prestati sa terorističkim napadima. U suprotnom, najavio je nove bombe. Vlasnik Penthausa se ponudio da će objaviti propagandni tekst, ali je Kačinski to u odgovoru odbio, jer to nije bio "poštovani list".

"Njujork tajms" i "Vašington post", uz blagoslov FBI, pustili su u štampu kompetan manifest, što je bio veliki presedan. Ono što je delovalo kao pobeda Kačinskog, ispostaviće se da će biti njegov poraz. Naime, tekst je pročitala njegova zaova, koja je prepoznala stil pisanja.

Ona se obratila Tedovom bratu, Dejvidu, koji isprva nije verovao u to, ali ispostaviće se da je to ipak bila istina. Slučaj je prijavljen policiji, koja ga je uhapsila 1996. godine ispred brvnare u Linkolnu. Prilikom pretresa, pronađene su velike količine materijala za pravljenje eksplozivnih naprava.

Kačinski je tokom suđenja sa neuspehom pokušao da smeni svoje sudski izabrane zastupnike jer su oni želeli da se dokažu da je lud i tako izbegnu smrtnu kaznu, a on je smatrao da je pri čistoj svesti i pameti. Osuđen je na doživotnu kaznu bez mogućnosti pomilovanja. Robija u zatvoru sa maksimalnim obezbeđenjem u Koloradu.

(M. Lj.)