Ispovest Vasilija, koji je preživeo Staljinov gulag: Kako sam pokušao beg iz okrutnog zatvora

Vasili Kovaljev, jedan od retkih ljudi koji su preživeli Staljinove gulage, preminuo je u 89. godini na dalekom istoku Rusije, 2018. godine piše BBC na srpskom.

Kovaljev je preživeo ledene ćelije i zlostavljanje u zloglasnom zatvorskom sistemu Sovjetskog Saveza u koji je komunistički režim poslao više hiljada "neprijatelja".

Preporučujemo

Bekstvo je pokušao 1954. godine, kada se pet meseci krio u ledenom rudniku sa još dvojicom zatvorenika.

Njegova priča objavljena je na portalu Vesma iz grada Magadana, sa dalekog istoka Rusije.

Kovaljev je sa 20 godina 1950. proglašen krivim za "antisovjetsku sabotažu". Tako je postao jedna od nekoliko miliona žrtava Staljinovog režima.

Stara sablja koju je koristio za seckanje povrća bila je dovoljan dokaz da ga osude.

Igra sa smrću

Prvo je poslat u Noriljsk - grad koji se nalazi u arktičkom krugu, rekao je za portal Vesma.

Međutim, na kraju je, nakon što su čuvari otkrili njegov plan bekstva, završio u zloglasnoj mreži radnih logora severno od Magadana.

Sa još dvojicom zatvorenika 1954. sakrio se u rudniku i spremao pobunu, ali neko ih je izdao čuvarima.

- Rudari koji su znali to mesto išli su sa čuvarima. Rekli su nam da ledenu hladnoću i tamu nećemo izdržati više od nedelju dana - rekao je Kovaljev za portal Vesma.

- Blokirali su sve ulaze rešetkama... Pet meseci smo proveli ispod zemlje, u mraku, izgladneli. Posle tri meseca smo pojeli svu hranu i na kraju smo žvakali drvo - rekao je on.

Kako kaže, uspeli su da prokopaju put kroz led i izašli su "poluslepi, kao krtice". Nakon toga, stigli su do obližnjeg grada, ali su ih tamo uhapsili.

Posle hapšenja su ga za kaznu tukli i pustili velikog psa na njega.

- Skočio je na mene, ali sam imao zaštitne metalne delove na čizmama i šutnuo sam ga. Onda sam u trenutku skočio na njega i ugrizao ga za vrat. Čuo sam da je nešto krcnulo i pas je pao mrtav - rekao je.

Josif Visarionovič Staljin kao vođa Sovjetskog Saveza. Foto: Arhivska fotografija

Više miliona ljudi stradalo je zbog deportacija, od gladi ili u zatvorskim kampova za vreme režima Josifa Staljina.

Staljinov teror uključivao je i velike čistke u Komunističkoj partiji i državnim institucijama.

Bez oproštaja

Kovaljev je oslobođen 1957. kada je Staljinov naslednik Nikita Hruščov amnestirao sve zatvorenike gulaga.

Ostao je u Magadanu u kojem je radio kao inženjer. Onda je novinara portala Vesma Jevgenija Radčenka odveo na turu po zatvoru u kojem je proveo sedam godina.

Umro je od srčanog udara u bolnici u Magadamu.

- Do poslednjeg trenutka nije zaboravio šta je Sovjetski Savez uradio milionima ljudi u logorima, ljudima koji su tamo ostavili najbolje godine, zdravlje i živote - piše Vesma.

- Ispričao je i priču o svom putu u Odesu, gde je upoznao ljude koji su ga smestili u zatvor. Nije im oprostio. Okrutnost života u logoru naučila ga je da preživi, ali i da u isto vreme ostane human - navodi portal.

Malo je zatvorenika iz tog dela Rusije koji su preživeli Staljinovo doba, kaže ruska istoričarka Aljona Kozlova iz Memorijalnog dokumentacionog centra.

- Znam za troje u Moskvi, a verovatno je on bio poslednji u Magadanu - rekla je ona.

Ipak, kako kaže, oko četiri miliona bivših građana Sovjetskog Saveza koji su danas živi je provelo određeno vreme u Staljinovim zatvorima.

(Telegraf.rs)