Sve je počelo od Adama, Eve i zabranjenog voća: 9 najmoćnih zmija iz istorije i mitologije

Zmije su u drevnoj Grčkoj, Egiptu i među severnoameričkim domorocima predstavljale plodnost, ponovno rođenje, obnavljanje, pa čak i besmrtnost. Urobor, antički simbol večnosti, predstavljen je kao zmija koja guta svoj rep, a može se pronaći i na grobnici čuvenog faraona Tutankamona, staroj tri i po milenijuma.

Od Asteka u Centralnoj Americi, do budizma u Aziji, zmije su imale značajnu kulturološku ulogu, obeleživši istoriju i mitologiju različitih naroda sveta.

Preporučujemo

Zmija iz Rajskog vrta

Knjiga postanja iz Starog zaveta je u hrišćansku tradiciju ugradila nepoverenje i bojazan od zmija. Prvi ljudi prema biblijskom predanju, Adam i Eva, življahu lišeni greha u Rajskom vrtu, sve dok jedna prepredena zmija nije iskušala Evu da ubere zabranjeni plod sa Drveta poznanja. Time je Eva načinila praiskonski greh, oglušivši se od svog Tvorca, pa ih je on oboje prognao iz Rajskog vrta, a zmiju je prokleo da zauvek gmiže po svom trbuhu i jede prašinu sa tla.

Sučeljena su mišljenja po pitanju prirode zmije iz biblijskog predanja, odnosno, da li se misli na pravog gmizavca, alegoriju seksualnog poriva i iskušenja ili samog Satanu.

Guje koje je Sveti Patrik proterao iz Irske

Sveti Patrik se smatra zaštitnikom Irske, a za njega je posebno vezana legenda da je proterao sve do jedne zmije sa tog ostrva. Prema predanju, Sveti Patrik, hrišćanski misionar iz 5. veka, postio je na nekom brdu 40 dana, kada su se na njega okomile zmije. Tada je on zamahnuo svojom palicom i proterao sve zmije iz Irske pravo u more.

Irska zaista jeste lišena zmija, mada nije jedino takvo mesto na svetu. Zmija nema ni na Novom Zelandu, Havajima, Grenlandu, Islandu i Antarktiku. Iako je ovaj mit omiljen i danas među Ircima, naučnici tvrde da nepostojanje zmija na ovom ostrvu nema puno veze sa Sv. Patrikom. Guje su, radije, predstavljale paganstvo koje je trebalo proterati. S obzirom na to da je upravo Sveti Patrik doveo hrišćanstvo u Irsku, ova priča služi kao metafora za njegove napore da pokrsti nevernike, piše History.

Proslava dana Svetog Patrika koji je Ircima ono što je Sveti Sava Srbima. Foto: AP/Tanjug

Jormungand, vikinška morska zmija

Legenda o morskoj zmiji Jormungandu jedna je od najdramatičnijih predanja iz nordijske mitologije. Ova strašna neman bila je jedno od troje dece Lokija, boga vatre i prevare, i Angrbode, pripadnice rase divova Jotuna. Vrhovni nordijski bog Odin je bacio Jormunganda u more. On je rastao, sve dok svojim telom nije opasao čitavu Zemlju.

Tokom Ragnaroka, poslednje bitke bogova, Jormungand napušta more i seje smrt duž svog razornog puta po kopnu. U poslednjem obračunu, Tor, bog gromovnik, uspeva da ubije neman svojim moćnim maljem Mjolnirom, ali umire zbog njenog zmijskog otrova.

Levijatan iz Knjige o Jovu

Postoji debata u vezi sa tim da li Knjiga o Jovu opisuje Levijatana ili drugu biblijsku neman Behemota. Postoji i teorija da su opisana stvorenja koja su zaista postojala, ali su otada izumrla. Levijatan se dočarava kao džinovska morska zmija, pa stručnjaci pretpostavljaju da je možda reč o drevnoj vrsti krokodila. Kasnije će se ovaj izraz odnositi na kitove i druga ogromna morska stvorenja.

Meduza i Gorgone

Gorgone su zmijolike žene iz starogrčke mitologije. Jedan njihov pogled dovoljan je da čoveka doslovno skameni. Namesto kose su imale guje, dugačke kandže, očnjake i krljušt po telu. Najpoznatija Gorgona bila je Meduza. Prema legendi, prvobitno je bila prelepa žena, ali se zamerila boginji Atini, koja ju je pretvorila u Gorgonu. Kasnije će Atina pomoći antičkom junaku Perseju da ubije Meduzu, dajući mu bronzani štit u kom je posmatrao Meduzin odraz, kako je ne bi pogledao pravo u oči.

Adam i Eva, Ticijanova slika. Foto: Wikipeda

Kecalkoatl

Reč je o pernatom zmijolikom božanstvu drevne srednjoameričke kulture. Ovaj astečki bog mešavina je ptice i zmije zvečarke. Upravljao je vetrom i kišom, a bio je i pokrovitelj učenja, poljoprivrede i nauke. Prema astečkoj mitologiji, imao je ključnu ulogu u stvaranju sveta. Zajedno sa jednim drugim bogom se pretvorio u zmiju, kako bi pokidao džinovsko morsko čudovište Kipaktlija na pola. Jedna polovina je, zatim, postala zemlja, a druga nebo.

Iako je Kecalkoatl u ranijim prikazivanjima predstavljen kao pernata zmija, kasnije je dočaravan i kao čovek.

Naga

U istočnjačkim religijama, poput hinduizma, budizma i jainizma, nage predstavljaju mitološka polubožanstva. Oni su mešavina ljudi i kobri, mada poseduju sposobnost da preuzmu oblik čoveka ili zmije u celosti. Prema hinduističkoj tradiciji, bog Brama je proterao nage u podzemno kraljevstvo, jer ih se previše nakotilo na Zemlji. U budizmu su one, pak, prikazane kao zaštitnice samog Bude i njegovog učenja - darme. Pogotov se ističe Mukalinda, kralj među nagama, koji je svoj vrat nalik kobri raširio nad Budom, kako bi ga zaštitio od oluje dok je bivao u stanju duboke meditacije.

Zmijski ples plemena Hopi

Hopi, pleme severnoameričkih domorodaca iz severne Arizone, već hiljadama godina izvodi svoj ritualni zmijski ples. Ovaj ples traje nekoliko dana i namenjen je prizivanju kiše . Muškarci koji učestvuju u ritualu stavljaju zmije, uključujući i zvečarke, oko vrata, pa čak i u svoja usta. Ova neobična ceremonija se većinom vrši u podzemnim komorama zvanim kiva, pa umnogome predstavlja misteriju za ostatak sveta.

Legenda o Beloj zmiji

Bela dama, poznata i kao Bai Sužen, je moćni beli zmijoliki demon u ženskom obliku iz drevne kineske mitologije. Prema predanju, Bela dama se zaljubljuje u jednog smrtnika i udaje se za njega, ali budistički monah po imenu Fahai otkriva istinu o njoj. Monah je, zatim, zarobljava u svojoj pagodi na jezeru. Bela dama je tada uveliko bila trudna. Porađa se, a kasnije je njen sin oslobađa zatočeništva. Postoji nekoliko verzija ovog mita, koje se kreću od priče strave i užasa, do predanja o istinskoj ljubavi.

(N. I.)