Nastao bi haos: Evo zašto je 4. godina prestupna i šta bi se dogodilo da nemamo 29. februar

Prošle su četiri godine od prethodne prestupne, pa ćemo u 2020. ponovo imati 29. februar. Ako se pitate zašto na svake četiri godine imamo dan viška u kalendaru, postoji veoma dobro objašnjenje.

Našoj planeti je potrebno 365.2422 dana da obiđe svoju osu oko Sunca, što znači da na kraju svake godine ostane četvrtina dana viška. Kako bi naš kalendar i dalje bio u toku sa godišnjim dobima, svake četvrte godine dodajemo čitav dan mesecu februaru. Animacija planetarnog astronoma Džejmsa O'Donahjua dočarava ovaj ciklus.

Preporučujemo

This is why we have Leap Years pic.twitter.com/bCX31kymMW— Dr James O'Donoghue (@physicsJ) February 6, 2020

Ovu nepodudarnost su zapazili još drevni Egipćani, ali je današnja primena prestupne godine zasluga pape Grgura XIII, koji je reformisao julijanski u gregorijanski kalendar.

Kada se odstupa od obeležavanja prestupne godine?

Ipak, iako svaku četvrtu godinu smatramo prestupnom, moguće je i odstupanje od ovog pravila. Razlog za to jeste činjenica da će naš kalendar nakon dužeg vremena, uprkos obeležavanju prestupne godine, izgubiti na tačnosti.

Prestupne godine koje su deljive sa 100, kao što je 1900., na primer, se ne obeležavaju, sem ako nisu deljive i sa 400, kao što je to slučaj sa 2000. godinom. To znači da će naredna prestupna godina lišena svog 29. februara biti 2100, piše Vox.

Šta bi se dogodilo ako bismo počeli da zanemarujemo obeležavanje prestupne godine?

Bez obzira na to što je ovaj sistem star više od pola milenijuma, on i dalje funkcioniše. Ukoliko bismo, pak, prestali da dodajemo 29. februar svake prestupne godine, do 2100. bi naš kalendar kaskao za 20 dana, pa bismo Novu godinu slavili tokom pozne jeseni, a do 2400., i tokom jesenje ravnodnevnice.

If we ignored adding Leap Days for the next 1,500 years starting with 29th Feb 2020: this how our calendar would drift through the seasons — pic.twitter.com/wXnE1tgVTh— Dr James O'Donoghue (@physicsJ) February 13, 2020

Ne postoji način da izbegnemo dodavanje dana po ovom sistemu, jer će, u suprotnom, doći do razmimoilaženja godišnjih doba sa našim kalendarom. Ipak, to ne znači da ne postoji i alternativa.

Godina od 13 meseci sa 28 dana kao adekvatna zamena?

Džordž Istmen, osnivač multinacionalne korporacije „Kodak”, izneo je svojevremeno predlog da se uvede takozvani „Međunarodniustaljeni kalendar”. Ovaj kalendar bi se sastojao iz 13 meseci sa po 28 dana. Dodatni mesec bio bi smešten između jula i avgusta, a nosio bi naziv Sol. Pored ovih radikalnih promena, postojao bi i jedan dan viška na kraju svake godine, a koji bi poslužio kao neka vrsta praznika.

Istmenov kalendar takođe obeležava svaku četvrtu kao prestupnu godinu. Prema njegovoj zamisli, svaki mesec bi se sastojao iz četiri sedmice, ni više, ni manje. Štaviše, zaposleni u „Kodaku” su se pridržavali „Međunarodnog ustaljenog kalendara” sve do 1989.

(N. I.)