Vojska jela konje da preživi: Kako je izgledala bitka za jedan od najlepših gradova Evrope

Pripadnici Crvene armije na današnji dan, pre ravno 75 godina, uspele su da pobede snage nacističke Nemačke u Budimpešti. Krvave borbe trajale su 49 dana, a čak 159.000 ljudi poginulo je tokom borbe za mađarsku prestonicu. Treba napomenuti da su Mađari u tom periodu bili u savezu sa Nemcima, a prema rečima stručnjaka jako važan Hitlerov saveznik, što je uticalo da sukobi traju još duže.

Opkoljavanje Budimpešte i milion vojnika

Preporučujemo

Crvena armija, koja je krenula u pohod za Berlin, 29. oktobra 1944. godine krenula je u ofanzivu ka Budimpešti. Više od 1.000.000 vojnika se podelilo u dve grupe koje su jurile prema gradu, kako bi prestonicu odsekli od nemačkih i mađarskih snaga.

Nekoliko dana kasnije, Sovjeti su ušli u istočna predgrađa Budimpešte, a 19. decembra, uspeli su da preseku put koji spaja Budimpeštu sa Bečom. Takođe, Treći ukrajinski front napredovao je uz Dunav i odsekli su Budimpeštu sa zapada, čime je taj grad bio opkoljen. Istoričari kažu da je mali broj stanovnika napustio ognjišta tokom borbenih dejstava.

Crvenoj armiji se žurilo, jer je, kažu poznavaoci istorijskih dešavanja, Budimpešta bila važna za Jozefa Staljina. Konferencija na Jalti se približavala, a lider SSSR-a hteo da je demonstrira punu moć Vinstonu Čerčilu i Frenklinu Ruzveltu, te je general Rodion Malinovski dobio naređenje - osvojiti prestonicu Mađarske što pre.

Emisari se nisu vratili

Malinovski je 29. decembra poslao je dva emisara kako bi bili dogovoreni uslovi predaje grada, ali se oni nikada nisu vratili. Istoričari su po ovom pitanju ukrstili koplja, pošto neki tvrde da su oni namerno ubijeni, dok neki smatraju da su greškom usmrćeni po povratku. Sovjetske snage su ovaj čin shvatile odbijanjem predaje, te su nastavili ofanzivu.

Opsada i prva nemačka ofanziva

Ofanziva je počela u istočnim predgrađima, napredujući kroz Peštu, a velike centralne avenije su olakšavale napredovanje. Odbrana grada je pokušala da uspori sovjetsko napredovanje. Na kraju su se povukli, kako bi skratili svoje linije odbrane i nadajući se da će iskoristiti brdski teren Budima.

Foto: Wikimedia/ German Federal Archives

Vermaht je 1. januara 1945. započeo Operaciju Konrad, kojom je pokušao da organizuje proboj iz Budimpešte na zapad kroz brdoviti teren severno od Budimpešte. Istovremeno, 4. SS oklopni korpus, privučen za ovu svrhu sa Visle, krenuo je u prodor sa zapada prema Budimpešti, u pokušaju da se spajanjem napadnih klinova probije sovjetski obruč.

Sovjeti su poslali četiri divizije u pomoć i uspeli su da spreče napredovanje nacista severno od Budimpešte. Nemci su morali da se povuku.

Eskalacija borbi u Budimpešti

Borbe su postale sve žešće. Nemci su imali veliki problem sa snabdevanjem, pošto su na početku opsade izgubili kontrolu nad aerodromom Feriheđ. Snage Vermahta dovijale su se na razne načine, te su park kod budimskog dvorca koristile za sletanje aviona, a koristili su i barže dok se Dunav nije zaledio, I pored svega, nestašica je bila velika, a vojnici su se snalazili za hranu, te su neki pripadnici vojnih snaga jeli svoje konje kako ne bi umrli od gladi. Prema rečima istoričara, veliki broj nemačkih i mađarski vojnika je dezertirao.

Borbe su se proširile čak i na gradsku kanalizaciju, jer su je i nemačka i sovjetska strana koristile za kretanje trupa. Šest sovjetskih marinaca je čak uspelo da uđe u dvorac na brdu, ostavši tamo nekoliko sati i zarobivši jednog nemačkog oficira, pre nego što su se vratili na svoje linije, ponovo podzemnim putem. Međutim ovolika mobilnost je bila retka, jer su kanalizaciju koristile i nemačke i mađarske trupe, kojima je lokalno stanovništvo pružalo pomoć u vidu vodiča.

Hitler je 17. januara 1945. prihvatio povlačenje vojnika iz Pešte, kako bi pokušao da odbrani Budim. Kako bi sprečili napredovanje sovjeta, Nemci su uprkos protestu mađarskih vojnika srušili pet mostova.

Nova ofanziva nacista

Vermaht i SS jedinice krenule su posle nekoliko dana u novu ofanzivu, i uspele su da naprave procep u sovjetskim linijama. Staljin je izdao naređenje vojnicima da drže položaje po svaku cenu. Iako su Nemci i Mađari došli na 20 kilomatara do grada, zamor i slabo snabdevanje snaga, nisu mogli da nastave sa ofanzivom. Istoričari kažu da su tražili od Hitlera da napuste grad i pobegnu iz sovjetskog obruča, Hitler nije hteo ni da čuje za to.

Foto: Wikimedia/No. 609 Squadron RAF

Posle ovoga Nemci su bili u stalnom povlačenju, čime je faktički rešena sudbina Budimpešte.

Nemačke i mađarske snage, sa određenim brojem civila, iskoristile su maglu i pokušale beg u tri talasa. Prvi talas je uspeo da iznenadi svojetske vojnike i artiljeriju i veliki broj njih je uspeo da pobegne. Drugi i treći talas nisu bili uspešni, jer je sovjetska artiljerija imala vremena da zagradi oblast i tuče po vojsci koja se povlačila.

Uprkos sovjetskoj vatri i velikim gubicima, 10.000 ljudi je uspelo da se domogne šumovitih brda severozapadno od Budimpešte, i pobegne prema Beču.

Preostali branioci konačno su se predali 13. februara 1945. godine. Budimpešta je ležala u ruševinama, više od 80 odsto zgrada je bilo srušeno ili oštećeno, a istorijske znamenitosti, poput zgrade Mađarskog parlamenta ležale su u ruševinama.

Opsada Budimpešte za Vermaht je bila poslednja velika operacija na južnom frontu. Bitka je iscrpela redovnu vojsku, a posebno Vafen-SS. Sa druge strane, SSSR-u je ova pobeda bila proba za Berlin. Kada je pala Budimpešta, Sovjetima se otvario put ka Beču, koji je pao dva meseca kasnije.

(Telegraf.rs)