Dvema je odrubio glavu, a zbog jedne se sukobio i sa papom: Ko su bile neveste Henrija Tjudora?

Henri VIII Tjudor vladao je Engleskom od 1509. do 1547. Ovaj period podrazumeva začeće renesanse u Engleskoj i početak protestantske reformacije. Ipak, ono po čemu je vladavina kralja preke naravi znatno ozloglašena jesu brojni neuspeli brakovi i ljubavni život kakav nijedna današnja sapunica ne bi mogla da dočara.

Imao je šest žena i nekoliko ljubavnica. Bio je opsednut dobijanjem muškog naslednika, a kada mu to nije polazilo za rukom, oholo se odnosio prema svojim nevestama. Dvema su glave završile na panju, dok je brakove sa druge dve poništio. Haotičnost njegovog ljubavnog života ugrozila je samu englesku krunu, a jedna od posledica je i raskol sa papom.

Preporučujemo

Evo kako je uspon i pad Henrijevih supruga izgledao u očima današnjice.

Katarina Aragonska (1485-1536)

Foto: Wikimedia Commons

Henri je nasledio presto kada je imao 17 godina. Njegova prva supruga bila je Katarina od Aragona, ćerka španskog kralja Ferdinanda i kraljice Izabele. Bila je udovica njegovog starijeg brata, Artura. Pored nekoliko neuspelih trudnoća, imali su samo ćerku Meri, piše History.

Katarinin brak sa kraljem je potrajao 23 godine, a smatra se da je jedina koju je istinski voleo. Jedina mana bila joj je nemogućnost da mu rodi sina. Zbog toga je izgubio interesovanje i varao je. Imao je intimne odnose sa Elizabet Blaunt, kraljičinom dvorskom damom, koja mu je rodila jedino vanbračno dete koje je priznao, Henrija Ficroja.

Vremenom mu je za oko zapala Ana Bolen, još jedna kraljičina dvorska dama. Zbog nje je tražio da mu se brak poništi, što je papa Kliment VII odbio. Henrijev argument bio je da je brak sa Katarinom Aragonskom nevažeći, jer je prvobitno delila postelju sa njegovim starijim bratom. Papino odbijanje da poništi njihov brak doprinelo je raskolu engleske krune sa rimokatoličkom crkvom, što je kulminiralo u obrazovanju jedinstvene Engleske crkve, na čijem čelu je sam kralj.

Henri se, na kraju, razveo od Katarine. Umrla je 1536. sa titulom princeze, a ne kraljice.

Ana Bolen (1501-1536)

Foto: Wikimedia Commons

Ana i njena sestra Meri su provele deo detinjstva na francuskom dvoru. Meri se prva vratila u Englesku, gde je imala kratkotrajnu aferu sa Henrijem VIII. Kada je primetio Anu, bio je u potpunosti opčinjen njome, ali je ona odbijala njegove pokušaje udvaranja. Nije želela da mu bude ljubavnica.

Kako bi se oženio Anom, kralj je tražio od pape u Rimu da mu poništi brak sa Katarinom Aragonskom. Uprkos raskolu sa rimokatoličkom crkvom, kralj se razveo od prve supruge i oženio se Anom 1533.

Njihovo prvo dete bila je buduća kraljica Elizabeta I. Nadao se sinu, ali su se sve naredne Anine trudnoće završile mrvorođenčadima. Kralj je vremenom prestao da mari za Anu i ponovo se odao preljubi, što je razbesnelo njegovu suprugu. Kako bi se rešio Ane i poništio njihov brak, Henri ju je optužio za neverstvo i izdaju.

Zbog ovih navodnih zločina, Ana Bolen je obezglavljena 19. maja 1536. Smatra se najproučavanijom od svih žena Henrija VIII, mada je veliki deo njenog života koji prethodi udaji za kralja pod velom misterije. Većina istoričara smatra da su Henrijeve optužbe protiv Ane Bolen izmišljotina, tj. pokušaj kralja da je ocrni, kako bi je se rešio.

Džejn Simor (1508-1537)

Foto: Wikimedia Commons

U danima koji su usledili nakon pogubljenja Ane Bolen, Henri se oženio svojom trećom nevestom, Džejn Simor. Ona je bila dvorska dama njegove prve dve supruge. Štaviše, Džejnina i Anina majke su bile rođake, a čak su i zajedno odrastale.

Ana Bolen je svojevremeno žustro reagovala saznavši za vezu između kralja i njene rođake. Često su se svađali zbog toga naočigled ostalih dvorjana. Džejn je 1537. rodila sina Edvarda VI, ali je samo nekoliko nedelja kasnije izdahnula usled komplikacija tokom porođaja. Po kraljevim željama je sahranjena u Kapeli Sv. Đorđa, koja se nalazi u zamku Vindzor. Henri VIII je kasnije sahranjen pored nje.

Ana Klevska (1515-1557)

Foto: Wikimedia Commons

Henri je nakon smrti Džejn Simor bio neženja dve godine, sve dok njegov veleposlanik nije predložio da sklopi savez sa nemačkim vojvodstvom Klevsa putem braka sa jednom od sestara vojvode, Anom ili Amelijom. Henri je zahtevao njihove portrete, kako bi izabrao onu koja mu je privlačnija.

Kada je Ana stigla u Englesku 1540, kralj je bio zaprepašćen spoznajom da njegova buduća supruga ne nalikuje devojci sa slike. Pokušao je da obustavi venčanje, ali je savez već bio sklopljen. Ana Klevska i Henri VIII su bili u braku svega šest meseci. Prihvatila je njegov predlog da se razvedu, jer, iako je Henri nju smatrao ružnjikavom, ni ona nije bila zadivljena njime. Do svoje smrti je nosila titulu kraljeve sestre.

Katarina Hauard (1523-1542)

Foto: Wikimedia Commons

Iste godine kada se razveo 0d Ane Klevske, 1540, oženio se njenom dvorskom damom Katarinom Hauard. Ona je u tom trenutku imala 19 godina, dok je Henri bio vidno gojazan i teško se kretao. Bio je naklonjen svojoj novoj dragani, obasipajući je darovima. Zvao ju je Ružom Bez Trnja. Avaj, još pre prve godišnjice braka su počele da kruže glasine o kraljičinom neverstvu. Nakon što je prikupljeno dovoljno dokaza o njenoj preljubi, Katarina Hauard je pogubljena zbog svoje izdaje.

Katarina Par (1512-1548)

Foto: Wikimedia Commons

Henri VIII se oženio svojom šestom i poslednjom nevestom 1543. Katarina Par je bila obrazovana i odlučna žena i udovica. Nakon što je počela da koketira sa protestantizmom, kralj ju je zatočio. Uspela je da izbegne sudbinu svojih prethodnica, uspostavivši stabilnost i mir na dvoru, dok je, istovremeno, služila kao brižna pomajka kraljevoj deci.

Od svih njegovih žena, Katarina Par je imala najvećeg uticaja u različitim domenima na dvoru, poput kulture, religije, položaja žena i obrazovanja Henrijevog potomstva. Uspela je da ga ubedi da uvrsti svoje kćeri, Meri i Elizabetu, u red za presto, i služila je kao njegov regent, odnosno, nadzornik krune tokom odsustva u ratu sa Francuskom.

Umrla je 1548, samo godinu dana nakon Henrija VIII.

(N. I.)