U brojkama: Strava i užas Aušvica, najsmrtonosnijeg koncentracionog logora Drugog svetskog rata

Aušvic je bio najveći i najsmrtonosniji od svih istrebljivačkih logora nacističke mašine smrti, čemu svedoči stotinu hiljada nastradalih žrtava, mučenih i ubijanih na njegovom tlu. Neizostavan je beleg užasa Drugog svetskog rata i Holokausta, koje je orkestrirao vođa Trećeg rajha, Adolf Hitler.

Nalazio se u blizini grada Osvjenćim, u okupiranoj Poljskog. Ljudi su tu dovođeni od 1940, sve do 27. januara 1945, kada je sovjetska armija oslobodila logoraše. Na ulazu u kamp stajao je sada ozloglašeni natpis „Rad oslobađa“ (nem. ''Arbeit macht frei'').

Preporučujemo

O jednoj od najgrozomornijih epizoda savremenog doba napisano je puno literature i snimljeno mnogog filmova. Ovim pričama donekle pokušavamo da steknemo dojam o tome kakvu strahotu i stradanje predstavlja Aušvic. Kako bi na upečatljiv način dočarali posledice nacističke politike istrebljenja, predstavljamo vam golgotu Aušvica izraženu potresnim brojkama (History).

Foto: Printscreen/YouTube/Yad Vashem

Koliko je ljudi poslato u Aušvic: 1.300.000

Prema procenama Američkog muzeja Holokausta, 1.3 miliona ljudi je poslato u logore smrti na teritoriji okupirane Poljske. Jevreja je bilo 1.1 milion, od čega je ubijeno 960.000. Preostalih 200.000 logoraša su mahom činili Poljaci, mentalno zaostale osobe, Romi, homoseksualci i sojvetski ratni zatvorenici.

Koliko je ubijeno u Aušvicu: 1.100.000

Skoro 85% logoraša je usmrćeno.

Koliko je oslobođeno 1945: 7.000

Većina oslobođenih su bili teško oboleli ljudi, na ivici smrti. Nedelju dana ranije, dok su se sovjetske trupe približavale logoru, blizu 60.000 logoraša je bilo prisiljeno da se uputi prema zapadu, do grada Vođislava, na ono što je danas poznato kao „marš smrti“. Tokom ovog marša 15.000 ljudi je stradalo. One koji nisu preminuli od gladi i surove hladnoće, ubijali su pripadnici Šucštafela, odnosno, SS-a.

Koliko dugo je logor bio u pogonu: 5 godina

Bio je među prvim logorima smrti otvorenim 1940.

Koliko hektara zemlje je zauzimao logor: 500 

Dva kvadratna kilometra logora održavana su prinudnim radom. Danas se na prostoru Auštvica nalazi 155 zgrada i 300 ruševina.

Mađari poslati u Aušvic: 426.000

Najviše logoraša je poticalo iz Mađarske. Slede ih Poljaci (300.000) i Francuzi (69.000).

Foto: Printscreen/YouTube/Yad Vashem

Deca poslata u Aušvic: 232.000

I dalje je nepoznato koliko tačno je dece ubijeno u Aušvicu. Poznato je da je samo jednog dana, 10. oktobra 1944, čak 800 mališana usmrćeno u gasnim komorama.

Parovi cipela koji su u logoru ostali za žrtvama: 110.000

Fondacija Aušvic-Birkenau sačuvala je nezamislivu hrpu cipela koje su pripadale nastradalim logorašima. U njihovom posedu je i 3.800 odela, preko 40kg naočara, 379 logoraških uniformi, 246 šalova i 12.000 komada posuđa, koje su žrtve ponele sa sobom u nadi da će biti raseljeni.

Logoraši koji su pokušali da pobegnu: 928

Od ovog broja je 196 uspešno izbeglo teroru Aušvica, doživevši završetak Drugog svetskog rata. Mnogima su pomagali lokalni civili, koji su prezirali SS i sam logor. Jula 1940, u pismu dostavljenom komandiru SS odreda i policije u Vroclavu, upravnik logora Aušvic saopštio je da je lokalno stanovništvo spremno da učini bilo šta protiv omraženog logorskog garnizona SS-a, dodajući da svako ko uspe da pobegne može da računa na pomoć prvog poljskog domaćinstva na koje naiđe.

Koliko je logoraša istovremeno delilo jednu baraku: 1.200

Barake dvospratnice su prvobitno zamišljene za smeštanje 700 osoba.

Koliko je bilo čuvara: 8.400

Tokom petogodišnjeg rada logora, skoro 8.400 čuvara je bilo uposleno, od čega je 200 bilo ženskog pola. Prema slabo dostupnim podacima, većinom su bili katolici ili luterani po veroispovesti. Od 1.209 pripadnika odreda SS u Aušvicu, 70% ih je imalo samo osnovno obrazovanje, dok je 5.5% imalo i završenu srednju školu.

Koliko je čuvara osuđeno za svoje zločine: 673

Većina je rastrećena odgovornosti, a samo 673 je osuđeno na smrtnu kaznu ili dugogodišnje robijanje. Bilo je i pripadnika SS-a koje je sud pozvao kao svedoke, pa im, stoga, nikada nije suđeno.

(N. I.)