Na Bogojavljenje su ponizili i pretukli velikog vojvodu: Oslobodio Srbiju, a sahranjen bez počasti

U vremenu nakon stogodišnjeg jubileja i oslobođenja Srbije u Prvom svetskom ratu, vojvoda Petar Bojović pominje se sa ponosom zbog svojih podviga i dostignuća u odbrani naše zemlje. Međutim, malo ko zna da je hrabri borac život okončao u narednom svetskom ratu, ali ne u boju - imao je 87 godina kada su ga partizani brutalno pretukli zvog čega je i preminuo.

- Moj život, to su naši ratovi... - rekao je već u dubokoj starosti čovek koji je služio u vojsci 46 godina. General Petar Bojović učestvovao je u šest ratova: dva Srpsko-turska 1876. i 1877-78. godine, zatim u Srpsko-bugarskom 1885, potom u Prvom i Drugom balkanskom ratu 1912. i 1913. godine i najzad u Prvom svetskom ratu 1914-1918. godine i zavredeo epitet, jednako važan koliko i 41 odlikovanje koje je nosio na grudima, "jednog od najznamenitijih srpskih vojnih stratega i komandanata", piše "Nedeljnik".

Preporučujemo

Vojvoda Petar Bojović u svojoj svečanoj vojvodskoj uniformi 1930. godine. Foto: Wikimedia Commons/Бабац, Душан (2013). Војне Ознаке у Србији 1845–1945

Pre više od sto godina, 1. novembra 1918. godine oslobođeni su Beograd i Srbija. Nemački vojnici su napustili Beograd pred naletom Prve armije predvođenje vojvodom Petrom Bojovićem.

Po završetku rata, Bojović je 1919. godine, postao komandant Prve armijske oblasti i na toj funkciji je ostao do decembra 1920. godine. Posle smrti vojvode Živojina Mišića, imenovan je za načelnika Glavnog generalštaba vojske Kraljevine SHS, 10. marta 1921. godine.

Oslobodio zemlju pa ga smenili

Na tom položaju zadržao se kratko, jer je 8. decembra iste godine smenjen i stavljen na raspolaganje Ministarstvu vojnom.

Na njegovo mesto postavljen je odani kraljev general-političar Petar Pešić. Brojne su verzije razloga zbog kojih je smenjen, a kao jedna od najverovatnijih navodi se njegovo odbijanje da postane Ministar vojske i mornarice.

- Ja sam prevashodno vojnik - rekao je tada.

Petar Bojović za vreme Balkanskih ratova u Štabu Srpskog prekomorskog kora. Foto: Wikimedia Commons/ubsm.bg.ac.rs

A opet, kao još jedan od razloga, navodila se njegova inicijativa koju je uputio Ministarstvu vojnom da se u novom Zakonu o ustrojstvu vojske i mornarice predvidi ustanovljenje Vrhovnog vojnog saveta na čijem projektu je radio, koji bi davao predloge i u pogledu postavljenja i unapređivanja viših oficira.

Time je, navodi se, indirektno okrnjio ugled Vrhovnog komandanta kralja Aleksandra, pa je smenjivanje na njegov predlog izvršio ministar vojni general Milivoje Zečević s obrazloženjem da je vojvoda smenjen zbog "starosti i pokazane nesposobnosti za dalje vršenje vojne službe".

Bojović se tada već povukao iz javnog života, penzionisan je 1922. godine. Viđali su ga kako se šeta po lepom vremenu, a i redovno se odazivao vojnim svečanostima.

Vojnim pučem od 27. marta 1941. godine, kralj Petar II Karađorđević je proglašen punoletnim, a namesništvo na čelu sa knezom Pavlom bilo je zbačeno.

Knez Pavle je do tada kao prvi kraljev namesnik držao i položaj pomoćnika vrhovnog inspektora celokupne vojne sile Jugoslavije, pa je sticajem novonastalih okolnosti morao je da preda dužnost.

Knez namesnik Pavle u pakardu. Foto: Službeni glasnik

Izvršena je promena uredbe o vrhovnoj inspekciji vojne sile i određeno je da položaj pomoćnika vrhovnog inspektora bude zamenjen sa novim položajem vrhovnog inspektora vojne sile u činu vojvode ili armijskog generala. Pošto je Bojović bio jedini živi vojvoda, imenovan je na ovu dužnost.

Ukazom kraljevske vlade od 3. aprila 1941. na predlog ministarskog saveta, vojvoda Bojović je u 83. godini reaktivran i postavljen za vrhovnog inspektora celokupne vojske Jugoslavije.

Predsednik vlade Dušan Simović i ministar vojske i mornarice armijski general Bogoljub Ilić, posetili su vojvodu Petra Bojovića u njegovom stanu i tom prilikom ga izvestili o donetoj odluci.

Sa kraljem Petrom i vladom Dušana Simovića 7. aprila 1941. godine, otputovao je u Sevojno, a potom na Pale. Odatle je odstupajući pred agresorom, stigao do Nikšića. Kralj i vlada su mu 15. aprila ponudili odlazak iz zemlje, međutim on je odbio da avionom napusti zemlju.

Nemci u Drugom ratu pokušali da ga zloupotrebe

Nakon okupacije, Nemci su pokušali da iskoriste i zloupotrebe njegov ugled u narodu i stave ga u svoju službu.

Vojvoda Petar Bojović, skroz desno, nosi kovčeg sa posmrtnim ostacima vožda Karađorđa tokom njihovog prenošenja na Oplenac 1930. godine. Foto: Wikimedia Commons/scc.digital.bkp.nb.rs/Snake bgd

Posetio ga je Franc Nojhauzen, generalni opunomoćenik Rajha. Po dolasku u njegovu kuću pozdravio ga je i rekao da zna šta on znači za srpski narod, pa ga zbog toga poziva na saradnju sa nemačkim organima u interesu srpskog naroda i Rajha. Vojvoda Bojović je nemačkom izaslaniku odgovorio:

- Gospodine, vi znate da sam ja po profesiji vojnik, da cenim svaku vojsku, pa i vašu vojsku. Vaša vojska u ovom trenutku je okupator moje zemlje i ja ni u kakvom obliku, sve dok okupacija traje, sa tom vojskom ne mogu sarađivati. Molim vas da mi učinite uslugu i obezbedite da dok okupacija traje prag moje kuće ne pređe nemački vojnik, a ja se obavezujem da za to vreme neću iz kuće izaći - Nije izlazio iz kuće, bio je u nekoj vrsti dobrovoljnog kućnog zatvora, navodi "Nedeljnik".

Okupator mu nije ušao u kuću, ali komunisti uradili nešto još gore

Poslednji period života Bojović provodi ponižen i uvređen, posebno nakon oslobođenja Beograda 20. oktobra 1944.

Petra Bojovića je pretukla grupa partizana koji su došli da ga prinudno isele iz njegove kuće u Trnskoj ulici, u Beogradu.

Preminuo je 19. januara 1945. usled unutrašnjeg krvarenja i nije doživeo da vidi celu zemlju oslobođenu.

Spomenik vojvodi Foto: Tanjug/Danilo Peternek

Sutradan 20. januara porodica je kontaktirala komandu grada Beograda i prijavila smrt. Saznavši za smrt vojvode Bojovića OZNA je preko Radio Beograda objavila vest:

- Poštovani slušaoci danas je 20. januar 1945. godine. Juče u Beogradu umro je Vojvoda Petar Bojović. Važno saopštenje: Svako ko pokuša da dođe na sahranu ovog neprijatelja naše Narodno-oslobodilačke borbe biće uhapšen i krivično gonjen.

Ostalo je i zabeleženo da su komunisti zabranili prisustvo njegovoj sahrani, pod pretnjom da će biti uhapšeni i krivično gonjeni.

Petar Bojović sahranjen je bez vojnih počasti.

(Telegraf.rs/Nedeljnik)