Da Nemci nisu napravili dve greške, promenili bi tok Drugog svetskog rata: Jedna bitka bila ključna

Nemci bi izvojevali laku pobedu u bici za Veliku Britaniju (Battle of Britain) u Drugom svetskom ratu da nisu napravili greške u taktici, tvrdi studija matematičara Univerziteta Jork.

Kako navodi "Dejli mejl", istraživači su napravili kompjuterski model i simulirali bitku 1940. godine, koja je u velikoj meri odredila dalji tok Drugog svetskog rata.

Kako se navodi, poznati komandant nacističkih snaga Herman Gering, koji je bio iskusan pilot, napravio je dve ključne greške koje su dovele do toga da, sa jedne strane, avio-snage Nemačke budu osakaćene, a sa druge, pomognu Velikoj Britaniji da pobedi.

Greška br. 1

Prva greška bila je ta što Nemci nisu izvršili napad odmah posle 18. juna, kada je Vinston Čerčil održao poznati govor po imenu "Bitka za Britaniju", već su čekali 10. jul za vazdušni udar, odnosno tri nedelje kasnije.

Raniji napad dao bi manje vremena Birtancima da spreme koordinisani odgovor i obuče pilote, čime bi Nemačka stekla osetnu taktičku prednost.

Greška br. 2

Druga greška bila je što lider nacističke Nemačke Adolf Hitler nije bio dovoljno uporan u koncentrisanim napadima na aerodrome u Britaniji, posebno posle velikog udara 13. avgusta, kada je stradao veliki broj radara britanskih snaga.

Ovi napadi trajali su samo pet dana, ali je uništen radarski sistem koji je pratio kretanje nemačkih aviona. Eksperti tvrde da je kojim slučajem ova Hitlerova ofanziva duže trajala, mogla je da utaba stazu za kopnenu invaziju.

Kako su naučnici došli do ovog scenarija

Studija je potvrdila stavove velikog broj istoričara, koji smatraju da je kojim slučajem Nemačka drugačije postupila u ova dva segmenta, imala bi mnogo bolje šanse da bude pobednica Bitke za Britaniju.

- Princip koji smo primenili izgleda kao kada bi ste uzeli loptice koje bi predstavljale svaki događaj u okviru te borbe i stavite ih u loto mašinu. One se potom izvlače, pročitaju se i zamenjuju, te tako nastaje na hiljade alternativnih scenarija bitaka, ali u drugačijem redu. Može da se desi da se neki dani pojavi više puta ili da ih uopšte "ne izvučemo" - objasnio je jedan od istraživača.

Tim istraživača sa Univerziteta Jork zatim je ponovio proces kako bi testirali "šta bi bilo kad bi bilo" scenarije, a tom prilikom istraživači su birali neke dane bitke koji bi se "vrlo verovatno dogodili", u zavisnosti kako bi progatonista, odnosno Hitler, uticao na njihov ishod da je kojim slučajem promenio neke odluke u taktici.

Nema tačnih podataka, ali...

Realne statističke šanse da li bi Luftvafe 1940. godine izvojevala pobedu i dalje je misterija, iz razloga nikada neće biti dovoljno podataka kako bi se napravio tačan model. Ipak, studija navodi da bi raniji početak napada i fokusiranje udara na aerodrome drastično povećali šanse Nemaca za pobedu.

Tako bi, npr. da je verovatnoća trijumfa Britanaca u pravoj bici bila 50 odsto, ove dve taktičke promene smanjile bi drastično šanse - bile bi manje od 10 odsto.

Hitlera (ni)je interesovala Velika Britanija

Kako prenose ostrvski mediji, bitku za Britaniju takođe je karakterisao i neodlučni Hitler, koji je retko pokazivao interesovanje za nju. Nacistički lider ispoljavao je malo emocija prema britanskim ostrvima, tako da je Treći Rajh bio preokupiran ratom sa Rusijom i Crvenom armijom na istočnom frontu.

Ipak, Hitler je pokušao napad na Britance, ali britansko ratno vazduhoplovstvo (RAF) uspelo da izdrži atake Nemaca. Neki tvrde da je tome doprineo Čerčilov govor 18. juna, te istoričari navode da su reči “Bitka za Francusku je gotova. Bitka za Britaniju počinje” motivisale Engleze i učvrstile njihovu odlučnost.

Herojstvo saveznika ne bi značilo ništa?

Istraživanje, takođe, navodi da bi hrabrost i krvava žrtva Saveznika bila možda i uzalud da su Nemci odgovorili brzim napadom, postoji velika mogućnost da bi nacisti odneli pobedu.

Istraživači su pokušali predviđanja da održe u što je više realnim okvirima, te su pravili izmene u vremenskom okviru dogođaja na taj način da bi bile moguće i u stvarnom životu.

Dr Džejmi Vud iz Matematičkog odeljenja na Univerzitetu Jork istakao je da bi po “novom” scenariju Luftvafe imala tek toliko vremena da napravi neophodne baze u Francuskoj iz kojih su bi 19. juna 1940. počeli napade na ciljeve u Velikoj Britaniji.

- Otkrili smo da je glavna varijabla broj pilota kojim je raspolagao RAF. Da su nemci pronašli način da smanje broj britanskih pilota iznova i iznova, komanda bi imala manje ljudstva za odbranu zemlje. Ono što je trebalo da urade jeste da pobećaju broj napada, odnosno da Luftvafe angažuje veći broj pilota, a Britanija bi imala manje letača u prvim nedeljama odlučujuće bitke - objašnjava Vud i istakao da su prethodni nemački udari na aerodrome u Britaniji uticali da se stvore mogućnosti za eventualnu kopnenu invaziju.

Direktiva 16

16. jula 1940. godine doneo je “Direktivu 16”, u kojoj je istaknuta njegova namera da krene u rat sa Britanijom koja je bila u “beznadežnoj vojnoj situacije”.

- Odlučio sam da se pripremi, a ako bude i potrebno, i izvrši invazija Engleske - napisao je Hitler.

Neki istoričari navode da je Hitler bio zazirao od toga da bitka bude vođena na Lamanšu, pošto je njegova mornarica pretrpela gubitke u borbi protiv Norveške, pošto su Nemci tada izgubili dve krstarice i 10 borbenih brodova.

Hitler se 40-ih godina prošlog veka pribojavao pomorske moći Birtanije, te je tada odlučio da napadne Engleze iz vazduha..

(M. Lj.)