Najpoznatiji diktatori na svetu osvojili su vlast u zemljama u kojima su bili potpuni stranci

Napoleon Bonaparta, Josif Staljin, Adolf Hitler uspostavili su apsolutnu vlast u državama gde su bili stranci.

Napoleon Bonaparta

Preporučujemo

 

 

 

View this post on Instagram

Carlos Luis Napoleón Bonaparte falleció un día como hoy pero de 1873, sería presidente de la segunda República Francesa y luego Emperador pasando a la historia como Napoleón III, último monarca de Francia. Foto: @wikicommons #Napoleoniii #Francia #Paris #Napoleonbonaparte #Eugeniademontijo #Republicafrancesa #Monarca

A post shared by SÍGUENOS EN REDES SOCIALES (@sisielmito) on Jan 9, 2020 at 10:31am PST

Rođen je na Korzici kao Napoleone di Bonaparte, samo nekoliko meseci pošto je Francuska preotela ostrvo na Mediteranu od slobodnog grada Đenove. Mladost je proveo na teritoriji koju je kontrolisala Francuska i njenu vlast doživljavao je kao okupaciju. Napoleonov maternji jezik je korzikanski, a kao dečak naučio je italijanski. Kada je napunio devet godina, otišao je na školovanje u kontinentalni deo zemlje gde je naučio francuski jezik. Zadržao je korzikanski naglasak i često bio na meti vršnjaka koji su mu se rugali. Čak su kasnije i vojnici pod komandom Napoleona ismevali njegov naglasak.

U tinejdžerskim danima sanjao je nezavisnost Korzike. Godine 1786. napisao je da su njegovi sunardnici okovani lancima, a Francuze optužio za pljačku i kvarenje naroda Korzike.

Napoleon je doživeo preobražaj posle Francuske građanske revolucije 1789. godine. Kada je njegova porodica 1793. godine zbog političkih sukoba napustila ostrvo, u potpunosti je okrenuo leđa korzikanskom pokretu za nezavisnost.

"Mali kaplar" je od tog trenutka sebe smatrao Francuzom. Raskinuo je sve veze sa svojim italijanskim poreklom i ime promenio u Napoleon Bonaparta. Usledio je uspon vladog vosjkovođe. Godine 1799. preuzeo je vlast posle državnog udara i započeo osvajačke pohode širom Evrope.

Adolf Hitler

Foto: NATIONAL ARCHIVES AND RECORDS ADMINISTRATION

Rođen je u malom austrijskom gradu blizu Nemačke. Kao mladić je mnogo putovao i vreme provodio sa obe strane granice. Posle neuspešnih pokušaja da postane umetnik, 1913. godine odlučuje da napusti Beč i Austriju. Neki istoričari tvrde da je to učinio kako bi izbegao vojni rok u multietničkim jedinicama vojske Austro-ugarskog carstva.

Hitler je tokom Prvog svetskog rata bio vojnik Nemačke. Kasnije je govorio da se "uvek osećao kao Nemac, nikada kao austrijski državljanin". Pridružio se političkim aktivistima sa kojima će kasnije osnovati Nacional-socijalističku partiju. Posle Pivničkog puča u Minhenu završio je na robiji. Nemačke vlasti su tada htele da ga deportuju u domovinu, ali austrijska vlada odbacila je zahtev.

Hitler je po izlasku iz zatvora bio rešen da spreči svoju deportaciju iz Nemačke. Odrekao se austrijskog državljanstva 1925. godine. Sledećih sedam godina živeo je kao apatrid, a Nemac postaje 1932. neposredno pre kandidature za predsedničke izbore.

Tada su nacisti držali vlast samo u gradu Braunšvajgu, gde su bili deo koalicione vlade. Hitler je tamo počeo da radi kao državni službenik, pa mu je automatski dodeljeno nemačko državljanstvo.

Veliki diktator nije bio Nemac ni 1933. godine kada je postao kancelar.

Josif Staljin

 

 

 

View this post on Instagram

Gustav Klutsis. Long Live the USSR - Blueprint for the Brotherhood of All Working Classes of All the World's Nationalities! 1935. #modernart #europeanart #russianart #sovietart #latvianart #photography #collageart #collage #propagandaart #constructivism #ussr #stalin #workingclass #gustavklutsis #tatemodern

A post shared by kukashkin (@kukashkin) on Jan 10, 2020 at 12:27am PST

Rođen je 1878. godine kao Josif Visarionovič Džugašvili. Upravo tada je poslednji deo njegove domovine Gruzije priključen Ruskom carstvu. Džugašvili je potekao iz siromašne porodice. Kao mladić je govorio gruzijski, a revolucionarni marksizam prihvata tokom školovanja u crkvenoj školi. Ruski je počeo da uči u tinejdžerskim danima od sinova lokalnog sveštenika. Nije izgubio karakteristični akcenat, baš kao i Napoleon.

Džugašvili je kao većina mladih Gruzina negodovao, jer se u školi govorilo na ruskom. Bio je opčinjen gruzijskom literaturom, naročito pričama o velikom kavkaskom banditu Kobi koji se borio protiv Rusa. Njegov drug je posvedočio da je Staljina impresionirala borba za slobodu gruzijskog naroda.

Ubrzo će prestati da podržava gruzijsku nezavisnost od Rusije. Želeo je da oformi gruzijsku marksističku stranku, a da bi u tome uspeo morao je da zadrži dobre odnose sa ruskim boljševicima.

Tada se u potpunosti okreće Rusiji. Godine 1912. sebi daje ime Staljin - po ruskoj reči koja je sinonim za čelik. Napisao je esej u kome tvrdi da Gruzini nisu nacija i predložio priključenje Gruzije "tokovima više kulture".

Godine 1921. Staljin pokreće invaziju na Gruziju. Svoju domovinu prepustio je boljševicima i tako okončao kratki period gruzijske nezavisnosti. Dve godine kasnije u krvi je ugušio anti-sovjetski ustanak.

Tokom Staljinovih čistki, Gruzija je propatila više nego bilo koja druga sovjetska republika. Hiljade zvaničnika je ubijeno, uključujući i 425 od 644 delegata koji su učestvovali na Desetom partijskom kongresu 1937. godine.

Staljinovi sunarodnici našli su se među milionima ljudi koje je diktator proterao u zabačene delove Sovjetskog saveza. Tokom Drugog svetskog rata 100.000 Mešketa deportovano je iz Gruzije u Centralnu Aziju. Hiljade ljudi umrlo je tokom puta, piše History.

U danima kada je osećao nacionalni ponos, najpoznatiji Gruzin podržavao je rusku kulturu i uticaj. Govorio je da je Rusija "najrevolucionarnija zemlja SSSR-a sa izraženim socijalističkim identiteom". Tokom mandata naredio je učenje ruskog jezika u svim školama širom SSSR. Rusi su dobijali najvažnija mesta u državnom aparatu, a sebe je upoređivao sa carevima Ivanom Groznim i Petrom Velikim.

Uprkos zlodelima počinjenim prema sopstvenom narodu, čak 45 odsto Gruzina ima pozitivan stav prema Josifu Staljinu.

(N. N.)