Ona je pokrenula trend kićenja novogodišnje jelke: Tradicija stigla sa nemačkog dvora

Dvorac Vindzor, na čuđenje svoje mlade sa kojom se venčao u februaru 1840. godine i svih prisutnih u dvorcu, princ Albert je napunio novogodišnjim jelkama. Smatrao je da se i neki njegov običaj treba odomaćiti u Engleskoj i nije dao da ga neko odgovori od te ideje.

Kraljica, njegova novopečena supruga, je nakon prvobitnog šoka običaj prihvatila i tako uvela nemačke božićne običaje na engleski dvor.

Preporučujemo

Slika njih dvoje ispred jelke ubrzo je pokrenula novi trend te su ljudi masovno počeli s kićenjem jelki. Engleskinje su odmah poželele da i one u svojim domovima imaju istu stvar. Princ Albert je uskoro počeo sa tradicijom da velik broj jelki daruje školama.

Za razliku od jelki koje su u Nemačkoj bile ukrašavane jabukama i narandžama, princ je odlučio da svoje "božićno drvo" ukrasi bombonama, papirnim cvećem, mašnama, sitnim igračkama.

Zapravo, pre princa Alberta, kraljica Šarlot, supruga Georga III. je upoznala Engleze 40 godina ranije sa kićenjem jelke, ali su upravo Albert i Viktoria taj običaj popularizovali.

Kraljica Viktorija; Foto: Wikipedia/Alexander Bassano

Viktorijansko božićno drvo bilo je vrlo složeno i bogato ukrašeno. Ukrasi su uključivali bombone od marcipana, tvrde bombone, keks, voće, male limene vojnike, papirne lepeze, zviždaljke, suvo voće, orahe i bobice svih vrsta. Papirnate korpe napunjene orasima, bombonima i drugim poslasticama bile su viktorijanski favorit.

Ukrasi domaće izrade bili su takođe česti poput malenih, ručno šivenih lutaka, dečjih rukavica i sveže pečenih šećernih kolačića. Sveće su pažljivo stavljane na vrh svake grane, a anđeo je najčešće ukrašavao vrh drvca. Deca su često pomagala u izradi ukrasa. Izrađivali su vence od brusnica ili papirnatog cveća.

Najpopularniji viktorijanski ukras bio je bez sumnje anđeo staklenih krila, zlatne kose i haljine i lica od porculana. Anđeli su predstavljali viktorijanski ideal detinjaste ili ženstvene nevinosti.

Ujedno je kraljica Viktorija bila i ona koja je poslala prvu službenu božićnu čestitku nekog dužnosnika svome narodu.

Inače, božićna jelka je nemački izum iz 17. veka i ono vuče korene iz paganske prakse ukrašavanja kuće zelenilom u decembru. Ali legenda kaže kako je sam Martin Luter još u 16. veku ukrasio božićno drvce svećicama.

(Telegraf.rs/Express.hr)