Sve je počelo na Badnje veče: Pre 69 godina brod čuda spasio je 14.000 ljudi

Pre skoro 70 godina, američki trgovački brod pokupio je više od 14.000 izbeglica iz severnokorejske luke na Badnje veče. Ovo je priča o tom putovanju i nekima od onih koji su rođeni na tom brodu.

To se dogodilo pred Božić 1950. godine. Trudnica je bila jedna od 14.000 severnokorejskih izbeglica naguranih na američki brod, bežeći od oružja kineske vojske.

Preporučujemo

Na brodu je jedva bilo mesta za stajanje, a nije bilo ni neke medicinske opreme, piše BBC. Tu su rođeni neki novi životi.

- Babica je morala da koristi zube da bi presekla pupčanu vrpcu. Ljudi kažu da je to što nisam umro zapravo Božićno čudo - rekao je Li Giong-pil 69 godina kasnije.

Li je bio peta beba koja je rođena na brodu "SS Meredit Viktori" te zime, tokom nekih od najmračnijih dana tokom Korejskog rata.

Trodnevno putovanje američkog broda sačuvalo je hiljade života, uključujući i živote trenutnog predsednika Južne Koreje Mun Džae Ina.

Brod je dobio i novi nadimak - brod čuda.

Evakuacija

U decembru 1950. oko 100.000 UN trupa bilo je zarobljeno u luci Hungnam u Severnoj Koreji. Nadvladale su ih kineske snage u onome što je postalo poznato kao Bitka kod Čosina i imali su sreću da su iz planina izašli živi. Suočili su se sa armijom koja je skoro četiri puta bila veća od njihove. Tada su imali samo jedan način da odatle izađu živi - preko mora. I morali su da delaju brzo, kineska vojska se približavala velikom brzinom.

Trupe međutim nisu bile same. Hiljade izbeglica iz Severne Koreje takođe je pobeglo na ledenu plažu. Mnogi od njih hodali su kilometrima sa decom kroz dubok sneg u nadi da će biti spaseni.

Bili su promrzli, iscrpljeni i očajni. Oko 100 američkih brodova, uključujući i SS Meredit Viktori, stiglo je u Hungnam kako bi pokupilo trupe, zalihe i municiju i odvezli ih do južnokorejske luke Busan i ostrvo Geoje. Spasavanje izbeglica nije bilo deo plana.

Trebalo je nekoliko dana da se svi ukrcaju na brodove. Izbeglice su čekale u redu na obali, nadajući se da će uskoro stići na red.

Među njima bila je i Han Bo-bae (17) sa svojom majkom.

- Bila je to situacija života i smrti. Samo smo hteli da se ukrcamo na brod. Nismo znali kuda ide, ali to nije bilo važno - rekla je ona.

Uslovi na svakom brodu bili su teški. Izbeglice su bile nagurane između vozila, municije i zaliha. Nije bilo hrane ni vode. Najveći brod SS Meredit Viktorija dizajniran je da primi najviše 60 članova posade. Sada je na njemu bilo 14.000 izbeglica, zajedno sa teretom.

Iako su uslovi bili teški, niko nije umro na tim brodovima. Svih 200.000 ljudi koji su krenuli na putovanje u Južnu Koreju - pola izbeglice, pola trupe - bezbedno je stigli na kopno.

Bila je to najveća vojna evakuacija civila preko mora u američkoj istoriji. A dok je brod stigao do luke, na njemu je rođeno još pet života.

Kako američki član posade nije znao nijedno korejsko ime, sve ih je nazvao Kimči. Li je bila Kimči broj 5.

Li i dalje živi na ostrvu Goaje na kojem je brod SS Meredit Viktori pristao pre skoro 70 godina. Postao je veterinar i dalje ima karticu na kojoj piše Kimči broj 5.

Većina izbeglica verovala je da će otići na samo nekoliko dana, najviše nedelja. Cilj je bio da se vrate kući. Međutim, niko se nije vratio.

Smatra se da u Južnoj Koreji i širom sveta živi oko milion potomaka evakuacije Hungnama. To je priča o preživljavanju. Ali postoji i duboka tuga za onima koji su zaostali.

Dok je brod isplovljavao iz luke na badnje veče, admiral Džejms Dojl pogledao je kroz dvogled.

- Video je najmanje još toliko izbeglica na obali, koliko su ih brodovi spasili - rekao je Ned Fornej koji piše knjigu o evakuaciji.

Foto: Wikipedia/U.S. Navy

Međutim, SAD su rekle da nisu imale drugog izbora. Morale su da dignu luku u vazduh kako kineska vojska ne bi preuzela preostale zalihe ili imovinu.

Nedugo nakon eksplozije, kineska vojska je ušla u grad.

Mnogi od izbeglica sa broda veruju da i dalje mogu da pronađu svoju porodicu, braću i sestre, sa kojima su se razdvojili prilikom ukrcavanja.

Ipak su neki rođeni na brodu čuda.

(A.M.)