Kakvom je porukom „Velika Srbija“ čestitala Srbima prvi Božić na Solunskom frontu

"Čežnja za otadžbinom", Vasa Pomorišac, 1918. Foto: Wikipedia/Creative Commons/Mihailo Grbić

Najradosniji hrišćanski praznik, Božić, „Roždestvo Hristovo“, svakako nije najidealniji trenutak da se prisetimo strahota Prvog svetskog rata, ni opšteljudskih a ni naših partikularnih nevolja sa kojima smo kao narod i kao država morali da se suočimo tokom tih krvavih godina.

Međutim, nijedna priča ne može i ne sme da se vadi iz svog konteksta, jer je to ili u svrhu obmane, ili predstavlja tupljenje njene oštrice; možda Božić nije najidealniji trenutak za prisećanje na velikoratovske užase, možda o tome danas nije primereno govoriti, ali nije bilo „primereno“, uslovno rečeno, ni našim precima da na Solunskom frontu, daleko od domovine, proslavljaju ovaj „blagdan“ (reč koju ćete, na iznenađenje mnogih, pronaći u srpskoj literaturi 19. veka).

Dva Božića je na Solunskom frontu proslavila srpska država, sa svojom vojskom i manjim delom naroda. Dva! Slom Kraljevine Srbije, koja se našla pod udarom nemačko-austrougarske sile sa severa i bugarske sa istočnog boka, doveo je krajem 1915. i početkom 1916. do Albanske golgote, do oporavka većeg dela naših oružanih snaga na Krfu, manjih delova po francuskim posedima na mediteranskoj obali Afrike te u Italiji, i konačno do njihovog prebacivanja na sever Grčke tokom kasnog proleća i leta, kada su se pridružili franko-britanskih snagama koje su stigle prethodne jeseni sa namerom da nam pomognu na tlu naše Kraljevine, do čega nije došlo jer su oni zadocnili a mi bili skršeni brže nego što se očekivalo.

Tako da je prvi Božić tamo proslavljen 1917. a poslednji 1918. godine; početkom januara 1916. Albanska golgota bila je u svojoj završnoj fazi (nismo bili u otadžbini ali ni na Solunskom frontu), a u isto vreme 1919. već smo bili dobacili do Alpa. List „Velika Srbija“, koji je tih izgnaničkih godina izlazio u Solunu, objavio je 25. decembra 1916. po starom kalendaru (odnosno 7. januara 1917. po novom) na svojoj naslovnici božićnu čestitku koja na najbolji način ilustruje stravične teškoće u kojima smo se tada nalazili: između redova snažno se osećaju, ne samo strepnja po pitanju konačnog ishoda sukoba i toga da li ćemo ponovo imati sopstvenu zemlju, što nije bilo ni približno izvesno koliko možda deluje sa ove vremenske instance, štaviše, bilo je potpuno neizvesno — već i tvrda vera i nada da će tako zaista i biti.

Srpska vojska na Solunskom frontu. Foto: Wikimedia/Brooke, John Warwick (Lieutenant) (Photographer)

Istina, Božić je univerzalni i opštehrišćanski praznik (slavile su ga podjednako iskreno, i podjednako ubeđeno u vlastitu ispravnost obe zaraćene strane, kako Saveznici tako i Centralne sile), koji ne samo da nema veze sa nekim pojedinačnim narodom nego nema veze ni sa jednim narodom kao takvim (iz hrišćanske perspektive, večno spasenje je individualno, to što ste Srbin, Hrvat, Nemac ili Rus, neće vam biti ni od kakve pomoći kada dođe Sudnji dan), a ova božićna čestitka ima sve karakteristike jednog uskonacionalnog poimanja sveta i stvari u njemu, i predstavlja maltene našu nacionalnu privatizaciju Boga, njegovu nacionalizaciju; ali imajući u vidu kontekst i sve ono što nam tada se dešavalo, imajući u vidu da su to svi narodi radili i rade (nacionalizacija Boga je proces koji je počeo u 19. stoleću), ko autoru dolepriloženog može bilo šta da zameri?

(Napomena: Tekst, kao i uvek, prenosimo u integralnoj verziji. Dakle, tačno onako kako je napisan, u skladu sa ondašnjim govorom i ondašnjim pravopisom, ili nedostatkom istog.)

SRPSKI BOŽIĆ

Na današnji dan rodio se je Spasitelj sveta, Onaj, koji je sišao dole, u adsku dubinu ljudskih strasti, poroka i iskušenja, da bi uneo svetlost, istinu i ljubav, nasvetlije stranice onog evanđelja čija načela vode i pojedince i narode putevima sreće, blagostanja i spasenja!...

Na današnji dan Nebo je prigrlilo Zemlju, a Zemlja je otvorila svoja nedra da prihvati Onoga, koji je doneo ljudima mir, slogu, bratstvo i jednakost!... Rodio se Hristos, Spasitelj sveta, najveći zemaljski učitelj, čija je Božanska nauka ozarila sve ljudske umove plemenitošću i ljubavlju, uzvišavajući ljudska bića iznad niskih prohteva i zemaljskih sujeta i strasti!

„Beseda na Gori“, Karl Hajnrih Bloh, 1877. Isus Hrist je centralna figura. Foto: Wikimedia Commons/Museum of National History at Frederiksborg Castle

I sudbina je htela da i ove godine dočekamo ove velike i svetle praznike u tuđini, ali smo ipak i u nesreći srećni što ih sada proslavljamo pod našim srpskim nebom i što nas počinje obasjavati i grejati naše toplo i naše srpsko sunce (aludira se na Bitolj, koji su srpsko-francuske trupe 19. novembra 1916, dakle mesec i po dana ranije, preotele Bugarima, čime je taj grad sa svojim neposrednim okruženjem postao prvi oslobođeni komad Kraljevine Srbije; prim. nov).

Hristos se rodi, Tebi viteški Kralju, koji si svo svoje biće posvetio službi svoga naroda i naše otadžbine, Ti, koji si doživeo i iskusio sreću i blagostanje, svu gorčinu, čemer i patnje našeg naroda, i sada, kada si poneo teški krst narodnog raspeća, stegni Tvoje plemenito i junačko srce i sa verom nepokolebljivog stoika nadaj se i veruj u skoru pobedu pravde, i znaj da su blizu dani našeg, srpskog Vaskresenja!

Hristos se rodi Tebi, budući Kralju. Ti koji si dostojni predstavnik svoga velikog naroda i koji si ga vodio iz borbe u pobedu, a iz pobede u slavu, stegni srce kad pomisliš kako je sada onima tamo... jer je Bog Istine i Bog Pravde veći i silniji od paklenih demona i on će pobediti i razgoniti mrak da bi carovala svetlost istine, mir i sloboda. I kada danas čuješ tutnjavu teških oruđa od kojih se vaselena trese, znaj da je to pozdrav kojim Tvoji nepobedni riteri (pomalo neobičan izbor reči, bez obzira što smo je tada koristili, imajući u vidu protiv koga u datom trenutku ratujemo; prim. nov) dočekuju licemerne i bezbožne fariseje koji im pružaju maslinovu grančicu, da bi time obmanuli i zemlju i nebo. I mi ćemo pobediti zato, što se borimo za večiti mir, mi ćemo izvojevati naše pravo, jer je ono osveštano naukom Vitlejemskog mladenca koji simvoliše ovaploćenje nebeske istine i zemaljske pravde!

Srbi i Francuzi na zarobljenom nemačkom topu "Eva" kod Bitolja na Solunskom frontu. Foto: Wikimedia Commons/The State Archives of the Republic of Macedonia

Hristos se rodi! Primite naš srdačni pozdrav dragi vojnici, naši neumorni junaci i divni vitezi, koji na svojim titanskim plećima nosite breme teškog narodnog iskušenja, Vi, čija su dela i patnje prevazišle i podvige najvećih svetskih heroja, stegnite vaša muška srca kada se na današnji dan setite svoje dečice, mile i drage, jer je blizu dan oslobođenja i ujedinjenja naše porobljene domovine!

Hristos se rodi, tebi, naša majko, naša mila i divna Srbijo! Stegni srce kad utireš suze svojoj porobljenoj deci i veruj u moć i silu Proviđenja, koje je samo zato poslalo svoga Sina da paćenicima i onima koji su u okovima pokaže, kako je božanska pravda opšte dobro sviju naroda i zato znaj i veruj da su dani tvoga mučeništva na izmaku, jer se je i sam Hristos rodio da celom svetu dokaže da je Vaskresenje moglo biti kao posledica, poniženja, ropstva i raspeća!...

Hristos se rodi Tebi, moćni Imperatoru silne i gorde Rusije, koji si istrgao svoj viteški mač u odbranu istine, pravde i mira -- načela za čiju je odbranu žrtvovao srpski narod sve što je imao: otadžbinu, imanje i svoje najbolje sinove, ali je i u najtežim danima istoriskog iskušenja ostao odan plemenitom Ruskom narodu, jer veruje u pobedu pravde i u pobedu nepobedne Rusije. (Dva meseca kasnije izbiće Februarska revolucija čija će neposredna posledica biti abdikacija cara Nikolaja II i proklamacija Ruske republike, a posredna — Oktobarska revolucija i likvidacija same porodice Romanov; prim. nov.)

Naši neprijatelji, savremeni fariseji, odpočeli su ovaj krvavi rat da bi uništili sve tekovine ljudske kulture i civilizacije, dela koja su stvorena blagoslovom desnice Božanske Promisli, a mi, sa našim moćnim prijateljima i saveznicima, borimo se i ratujemo da bi izvojevali večiti mir, slogu, jednakost, bratstvo i ljubav među ljudima i narodima, i zato je srpski narod svojom plemenitom i mučeničkom krvlju dao punu snagu, silu i važnost onim uzvišenim načelima koja su kroz vitlejemsku noć, u punom sjaju, ozarila celu vaseljenu!

Hristos se rodi!

(P. L.)08