Zašto su vitezovi Hrista spaljeni na lomači: Sumrak Templara u svitanje petka 13.

Za milione ljudi širom sveta petak trinaesti je baksuzan dan. Iako statistika kaže da broj nesreća koje se dogode na ovaj datum nije ni veći ni manji u odnosu na ostatak godine, ljudi tada masovno pokušavaju da izbegnu obaveze, sastanke ili odlažu donošenje važnih odluka.

Puko sujeverje ili ozbiljan psihološki poremećaj, tek strah od petka trinaestog ima i svoju dijagnozu - paraskavedekatriafobija ili frigatriskaidekafobija.

Preporučujemo

Poznate su brojne teorije o početku vezivanja nesreće za ovaj dan. Neke vuku korene iz Biblije, neke iz rimske, a neke iz nordijske mitologije.

Poslednja večera, slika Filipa de Šampanja iz XVII veka. Foto: Wikimedia Commons/Rama

Biblijska kaže da je apostol Juda, koji je izdao Isusa, bio trinaesti gost na Poslednjoj večeri. U antičkom Rimu postojalo je verovanje da se veštice okupljaju u grupama po dvanaest, a da je trinaesto mesto rezervisano za đavola. Tu je i nordijski mit po kojem je dvanaest bogova priredilo večeru, na koju je nepozvan upao nestašni Loki. On je naveo Hodera, slepog boga tame, da ubije boga veselja i zadovoljstva, Baldera.

Istorijski, petak trinaesti možemo povezati s pogromom Templara, jednog od najvećih viteških redova u istoriji hrišćanstva. Mnogi istoričari smatraju da je upravo zavera organizovana u jesen 1307. godine, prouzrokovala viševekovni strah od današnjeg datuma.

Sudbinu im zapečatili na petak 13.

Templari su osnovani 1118. u Jerusalimu. Prvobitno su bili poznati kao Red siromašnih vitezova Hrista i Solomonovog hrama, zadužen za odbranu Svete zemlje i hodočasnika. Imali su prepoznatljivo obeležje - crveni krst na belom polju. U svom delovanju bili su javni, a opet i nekako tajnoviti, zagonetni. Za nepunih 200 godina svog postojanja zauvek su obeležili sliku sveta.

Vitezovi templari igraju šah na ilustraciji iz 1283. godine. Foto: Wikipedia Commons/Livre des Echecs

Templari su i dan-danas predmet brojnih istorijskih kontroverzi i nepresušan izvor inspiracija za teoretičare zavera. Ipak, nećemo se baviti legendom o Svetom gralu, tajnama ili ezoteričnim znanjima, koje su navodno posedovali, već uzrocima njihovog nestanka.

Po okončanju Prvog krstaškog rata moć Templara dramatično je rasla, kao i njihov broj i bogatstvo. Imali su sopstvenu flotu i bankarske filijale. Skromno bratstvo preraslo je u ekonomskog diva, a spisak dužnika postajao je sve duži iz dana u dan.

Tako dolazimo do Filipa Lepog, koji je ratovao sa Englezima i tražio način da finansira svoje pohode. Novac je stigao od Templara, ali ne uz malu kamatu. Francuski kralj se prezadužio i uz podršku tadašnjeg pape Klementa Petog, koji je stolovao u Avinjonu, skovao pakleni plan.

Sudbina Templara zapečaćena je s prvim zracima sunca, 13. oktobra 1307. godine. Bio je petak. Agenti Filipa Lepog pohapsili su pripadnike viteškog reda širom zemlje i njihovog vođu - velikog majstora Žaka de Molea. Nisu svi završili u tamnicama. Oni koju su se spasli pogroma utočište su pronašli u Portugalu i Škotskoj, a sa njima je otišlo i neslućeno blago koje je francuski kralj želeo za sebe.

Žak de Mole prokleo svoje krvnike, svi su umrli za manje od godinu dana

Pohapšeni Templari izloženi su nezamislivom mučenju. Optuženi su za jeres, pljuvanje po krstu, odricanje od Isusa Hrista, klanjanje demonu Bafometu, homoseksualnost… U mukama, mnogi su priznali ono što je inkvizicija tražila.

Priča o Vitezovima Templarima, barem pod tim nazivom, okončana je 18. marta 1314. godine, kada je na lomači spaljen poslednji veliki majstor reda. Pre nego što je izdahnuo, Žak de Mole prokleo je svoje krvnike da izađu pred Božji sud u roku od godinu dana. Filip Lepi i papa Klemente skončali su posle sedam meseci.

Poslednji veliki majstor reda spaljen je na lomači Foto: Pixabay

Nestanak velikog broja Templara objašnjen je dolaskom demona, koji ih je ubio zbog njihove lihvarske pohlepe i nezajažljivosti. To je ostavilo uticaj na narod, a vremenom i prepričavanjem nit priče se izgubila. Ono što je ostalo, kako se smatra, jeste strah od petka trinaestog... dana kada demoni i đavo dolaze po svoje.

Tajni znak za početak masakra

U literaturi, koja se bavi fenomenom Templara, zapisano je da je znak za početak masakra dat u jednoj krčmi gde su vitezovi ovog reda odsedali. Jedan od zaverenika okrenuo je hleb naopačke, što je označilo početak akcije. I danas se u mnogim krajevima veruje da hleb ne treba okretati naopako, jer se tako priziva loša sreća.

(I. N.)