Kako je Ruzvelt hteo da pomeri Dan zahvalnosti i naljutio Amerikance: Uporedili su ga sa Hitlerom

Zahvaljujući neobično kasnom Danu zahvalnosti, koji se ove godine slavio 28. novembra, 2019. godina se završava skraćenom sezonom prazničnih kupovina.

Prodavci u Sjedinjenim Državama oslanjaju se na groznicu potrošnje koja se tradicionalno događa između Dana zahvalnosti i Božića, pa bi ovo kratko skraćivanje kalendara moglo da izazove haos u celoj industriji. To ne bi bio prvi put.

Preporučujemo

Nekoliko ozbiljnih prazničnih mešanja od strane bivšeg američkog predsednika Frenklina D. Ruzvelta pre 80 godina zapravo je pokrenulo polemiku koja će navesti Kongres da trajno utvrdi Dan zahvalnosti četvrtog četvrtka u novembru.

Nevolje su zapravo počele u prethodnoj administraciji, kada je predsednik Abraham Linkoln odredio poslednji četvrtak u novembru Danom zahvalnosti. Njegova tradicija je zadala glavobolje udruženju maloprodajne robe. Kalendarska godina 1939. jednostavno nije bila idealna za prodaju. Dan zahvalnosti trebao je biti održan 30. novembra, poslednjeg mogućeg dana kada bi mogao pasti.

Zabrinut za posledice po maloprodaju, generalni direktor udruženja Lev Han slučaj je odneo kod sekretara za trgovinu Harija Hopkinsa, napisala je autorka Melani Kirkpatrik u jednoj knjizi.

Han je pitao upravu da produži sezonu kupovine pomeranjem Dana zahvalnosti nedelju dana ranije. Nakon svega, preduzeće koje je on zastupao tek je izašlo iz Velike depresije nekoliko godina ranije, piše Biznis insajder.

To nije prvi put da je neko iz poslovnog sveta pokušao da pomeri dan praznika. Još 1933. godine udruženje grada Los Anđelesa napisalo je pismo Beloj kući, u kojem su naveli kako je "period od Dana zahvalnosti do Božića najprometniji maloprodajni period u celoj godini".

Jedino olakšanje za maloprodaju bilo bi ako se prekine sa Linkolnovom tradicijom.

Veštački "Frenksgiving"

Ruzvelt se očigledno složio sa Hanom i Hopkinsom, pa je 31. oktobra proglasio da će se Dan zahvalnosti slaviti 23. novembra.

Ta najava nije naišla na odobravanje. Hiljade građana pisalo je Beloj kući u znak protesta, a mnogi su taj datum nazvali "veštački Frenksgiving".

U Americi je danas crni petak i dan velikih sniženja Foto: Tanjug/AP

- Ova zemlja nije cela usmerena na novac. Potrebna nam je određena količina idealizma i osećaja da bismo održali moral našeg naroda, a vi biste i to uzeli od nas - napisali su ljudi iz Južne Dakote.

Drugi su isticali kako će ova odluka poremetiti sve, od fudbalskih utakmica do planova putovanja. Neki manji trgovci smatrali su čak da će kraća sezona kupovine biti blagodat za njihova preduzeća.

Oglasili su se i Ruzveltovi politički protivnici. Alf Landon, republikanski predsednički kandidat koga je Ruzvelt pobedio 1936., uporedio je predsednika sa Adolfom Hitlerom.

- Ruzvelt je doneo odluku za jednu nepripremljenu zemlju - rekao je Landon, prenosi Tajm.

Praznična groznica počinje danas i traje do Božića Foto: Tanjug/AP

Anketa iz 1939. godine pokazala je da je 62 posto ispitanika bilo protiv Frenksgivinga.

I dok je većina guvernera pomerila Dan zahvalnosti nedelju dana unapred, 16 država odbilo je da pristane na predsednikove nove planove odmora. Tako je bilo dve godine.

A onda je 1941. godine predsednik popustio. Njujork tajms je preneo da je, nakon što Frenksgiving nije doneo bum koji su očekivali, predsednik najavio da će se praznik vratiti na tradicionalno mesto.

Iste godine, zajednička rezolucija Kongresa koja je zacementirala četvrti četvrtak u novembru kao službeni datum Dana zahvalnosti, stigla je na sto predsednika. Ruzvelt je zakon potpisao dan nakon Božića te godine.

(Telegraf.rs)