Tri sestre su promenile istoriju Kine: Razdvojila ih je ideologija, a knjiga o njima je zabranjena

Jednog februarskog dana 1943. godine jedna Kineskinja sitne građe stigla je vozom u Vašington gde ju je na železničkoj stanici sačekala lično Elenor Ruzvelt, žena američkog predsednika Frenklina Ruzvelta.

Kina je bila saveznik Sjedinjenih Američkih Država u Drugom svetskom ratu, a prva dama, poznata kao Madam Čang, bila je prihvaćena gde god da je išla.

Preporučujemo

Obučena u tradicionalne haljine, govorila je engleski jezik perfektno, a masa ljudi se okupila da je vidi. Govorila je na velikim mitinzima, a imala je i retku čast da govori i pred Kongresom, gde je dobila ovacije koje su trajale čak četiri minuta.

Supruga kineskog predsednika bila je jedna od moćnog trojca sestara Sung koje su značajno uticale na Kinu tokom 20. veka, a o njima se i danas govori.

- Ljudi se nikada ne umore od razgovora o njima - rekla je autorka knjige o tri sestre Džung Čang.

Sestre su bile čvrsto povezane, ali kako je knjiga na kraju i pokazala, vremenom su se razdvojile. Razdvojila ih je ideologija, ali i čovek kog su volele.

Njihov otac Čarli je kao mladić vreme proveo i u SAD. Po povratku u Kinu prvo je postao pripadnik metodističke crkve, a onda i biznismen, a kako je naučio jednu-dve stvari o američkom preduzetništvu, ubrzo je postao veoma bogat.

Čarli je za svoju decu imao velike planove. Njegova najstarija ćerka, Ei-ling (Velika sestra, kako je označena u knjizi), rođena je 1889. godine, a Kinu je napustila kada je imala 13 godine i otišla u Ameriku da se školuje. Ona je inače prva Kineskinja u istoriji koja se obrazovala u SAD.

Foto: Profimedia

Njene sestre Čing-ling (Crvena sestra) i Mej-ling (Mala sestra) pridružile su joj se u školi nekoliko godina kasnije.

Nazad u Kini njihov otac bio je u centru političkih potresa. Čarli je bio veliki poštovalac političara i filozofa Sun Jat Sena, koji je, nakon što je zbačen poslednji vladar, postao prvi predsednik Republike Kine. Čak i kada je Sun ostavljen po strani, Čarli je nastavio da ga podržava finansijski.

Velika sestra Ei-ling vratila se u domovinu nakon što je završila školovanje i udala se za H.H. Kunga, udovca.

Uz njenu podršku, Kung je ušao u biznis, a par je nedugo nakon toga postao izuzetno bogat. Govorilo se i da se, da bi zadržala svežinu svoje kože, Ei-ling kupala u mleku, što je u toj zemlji bio tada neverovatan luksuz.

Kada se srednja sestra Čing-ling, strastvena, impulsivna i prelepa, vratila u Kinu, upoznala je Suna. Venčali su se 1915. godine.

Sun je bio posvećen želji da ponovo postane predsednik i da ujedini Kinesku Republiku koja se bila razdelila na nekoliko frakcija. Čing-ling, koja je obožavala svog supruga, verovala mu je bezrezervno.

Nakon sedam godina braka, počela je polako da menja osećanja nakon što su im rivalski vojnici oduzeli kuću u kojoj su živeli. Sun je pobegao i ostavio ženu i uopšte se nije potrudio da je spase, pa čak i da je kontaktira i čuje da li je dobro.

Čing-ling je bila toliko očajna i između dve vatre. U jednom trenutku je ostala bez ikakve nade da je od stražara tražila da je upucaju.

Foto: Profimedia

Uspela je nekako da pobegne, ali je pretpela pobačaj i nikada više nije ostala trudna. Od tada nije verovala svom mužu.

Sun Jat Sen je umro 1925. godine. Tek kada je umro ljudi su shvatili koliko je bio značajan, pa su širom Kine nikle brojne statue u njegovu čast. Postao je poznat kao "Otac Kine" i "Oslobodilac kineske nacije".

Ipak, njegova udovica je na kraju prevučena u komunizam i počela je mnogo vremena da provodi u Rusiji. Bez znanja njenih sestara, tajno se pridružila Komunističkoj partiji.

Mala sestra Mej-ling udala se takođe za jednog ambicioznog čoveka: Čanga Kai-šeka, komandanta Nacionalne armije. Iako su govorili da baš i nije pohvalnog temperamenta, Mej-link se zaljubila u njega.

Za njega je posebno bila važna ženidba za lepu i sofisticiranu devojku čija je porodica bila bogata i bliska sa Sun Jat-senom.

On i Mej-ling su se venčali na, kako je ona opisala, najvećoj svadbi u Šangaju ikada. Nakon smrti Sun Jat-sena, Čang "Generalisimo" je postao vladar Kine, iako nikada zvanično nije izabran.

Kada je Drugi svetski rat okončan, sestre su pošle različitim stranama. Čang Kai-šek doživeo je niz katastrofalnih vojnih poraza i morao je da podnese ostavku kao kineski predsednik.

Pobegao je 1949. na Tajvan, gde je vladao sve do smrti 1975. godine.

Crvena setra Čing-ling je "izbacila" svoje sestre iz života i došla na visoki položaj vlade Mao Cedunga. I pored toga što je bila na visokom položaju, živela je luksuznim životom što nije važilo za njenu rodbinu i nekadašnje prijatelje koji su završili u kampovima ili počinili samoubistva.

Čing-ling je jednom spalila su svoju odeću, torbe i cipele i straha da će je neko smatrati "buržoazijom".

Sve do kraja života ostala je verni pratilac Komunističke partije.

Ei-link i Mej-ling su ostatak svog života provele u Njujorku.

Iako je knjiga o njihovim životima prodata u 15 miliona kopija širom sveta, zabranjena je u Kini.

(Telegraf.rs)